Први мај: Зашто је овај датум важан

Међународни празник рада обиљежава се као спомен на велике радничке протесте одржане у Чикагу (САД) дана 1.  маја 1886. године, када је у сукобима с полицијом погинуло више радника, а осморо је радника осуђено на смрт.

Свијет 01.05.2019 | 08:03 Тај 19. вијек био је обиљежен бездушним искориштавањем радника. Ниске наднице и вишесатни дневни рад, од 12, чак и 18 сати за одрасле па и дјецу, исцрпљивао је људе који су у свим земљама развијеног капитализма штрајковима захтијевали достојније услове рада и живота. Штрајкашки покрети доживјели су највећи замах у САД-у.

Дана 1. маја 1886. у Чикагу је протестовало око 40.000 радника истичући захтјеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Полиција је интервенисала оружјем и убила шест, а ранила око 50 радника. Много је демонстраната ухапшено, а вође штрајка изведени су пред суд. Петеро их је осуђено на смрт, а тројица на дугогодишњу робију.

У сјећање на крвопролиће у Чикагу, на 1. конгресу Друге интернационале 1889. године одлучено је да ће 1. маја сваке године одржавати радничке просвједе. Већ од сљедеће 1890. године тај датум постаје међународни дан опште солидарности радништва.

Током сљедећих година радници су у западним земљама, уз посредовање синдиката и споразумијевање с послодавцима, односно државом, постигли запажене успјехе у борби за своја права па су с временом смирене социјалне тензије. 

Убрзо је, као дотадашњи знак мучеништва убијених у Чикагу, као симбол радничког бунта прихваћен црвени каранфил.

Данас се Први мај обиљежава као дан борбе за основна људска права сваког радника или у слободном преводу дан борбе права на живот достојан човјека. Борба за радничка и људска права траје још и данас и врло је изгледно да ће и наша дјеца и дјеца њихове дјеце на свој начин водити борбу за своја права.

На нашим просторима обиљежавање Првог маја више се веже уз роштиље и славље у природи, а мање се сјећамо историје и борбе за радничка права.

(БН/Радио Сарајево)