Нови живот Марка Полетановића...
Ни данас не знам зашто сам склоњен из Звезде. . . ?! Српски везиста фудбалски процветао после мука у Белгији, половичне сезоне у Србији и тужног краха у Русији. . .
Фудбал 01.05.2019 | 17:15
Довољно је поменути трансфере Душана Тадића (Гронинген), Слободана Медојевића (Волфзбург), ЖељкаБркића (Удинезе), Александра Катаија (Оимпијакос), Мирослава Стевановића (Севиља), Дејана Мелега(Ајакс)... После смрти председника Буторовића, Војводина се распала на свим нивоима и постала просечан клуб захваљујући катастрофалним руководећим кадровима и неспособним управама. Долазили су гори од лошијих и крчмили оно што је Буторовић стварао, нису сносили никакву одговорност, а клуб је испаштао.
Воша је наредних година преко функционерско/менаџерских талова распродала оно талентоване деце што је стасало у међувремену попут браће Милинковић Савић, Срђана Бабића, Немање Радоје, МијатаГаћиновића, Мирка Иванића... Један од талентованијих играча у заоставштини Бате Буторовића је био везиста Марко Полетановић.
„Отишао сам са 19-20 година као најмлађи капитен у историји Војводине. У клубу су тада препознали неке моје лидерске црте и карактер. Мислим да сам зато изабран за капитена. Било је то нешто посебно јер је то клуб из мог града. Одрастао сам у Новом Саду, а у Војводини сам играо од десете године. Капитенска трака и освајање Купа Србије 2014. су били најлепши тренуци у мојој каријери“, каже Полетановић у интервјуу за пољски Спортове Факти.
Полетановић је био и члан млађих репрезентативних селекција, играо је против Пола Погбе и Харија Кејна.
„Играли смо на ЕП за омладинце против Енглеске и Француске за које су наступали Пол Погба и Хари Кејн. Погба и Кондогбија су били „убице“ на средини терена и није ме изненадило када су следећег лета освојили Мундијалито. Кејн је био ОК нападач, али нико није мислио да ће постати један од најбољих на свету“.
Рођени Новосађанин је из Војводине продат у Гент за милион евра, али се у Белгији није снашао.
„Нисам имао среће... Био је то велики скок. Чак и када сам играо добро, увек бих почињао са клупе и нико ми није давао објашњење зашто је то тако. Био сам млад, само 21 година и свакакве глупе мисли су ми се врзмале по глави. Био је то баш тежак период...“
Ни Гент, а ни позајмица у Зулте Варегему му нису донели фудбалску срећу, па је у лето 2016. године покушао да оживи каријеру новом позајмицом, овога пута у домовини. Дошао је у Црвену звезду која је имала опцију да га откупи за 600.000 евра.
„Изгубили смо титулу три кола пре краја сезоне. Невероватно... У првом делу сезоне сам одиграо 22 утакмице. Скоро сваку по 90 минута, али у другом делу
сам склоњен из тима без речи објашњења. Ни данас не знам зашто... Сви око мене су били изненађени“.
Маракану је напустио на мала врата и запустио се у руски Тосно.
„Све је било добро у Русији на почетку. Игра, тим, атмосфера... Тосно је мали град близу Санкт Петербурга. Играли смо и тренирали у Санкт Петербургу, на стадиону Зенита. Било је то сјајно искуство. Добра лига, добри играчи, модерни стадиони... И онда је новац постао проблем. На крају је клуб банкротирао и нико не може да их јури за дуговања. Најгоре од свега је што нико ни данас не зна шта се десило и зашто је клуб остао без новца. Од марта нисмо примали плате и нико нам ништа није говорио. Клуб је нестао, као и новац који нам се дуговао. Ипак, највећа жал остаје што смо освојили Куп Русије и изборили Лигу Европе, а онда је све нестало...“.
Полетановић је срећу пронашао у Пољској где игра за Јагиелонију и један је од најбоље оцењених везиста пољског шампионата. Неколико пута је био у тиму кола, а на 22 првенствена меча је постигао два гола и забележио четири асистенције. Игра све што му тренер тражи: „шестицу“, „осмицу“, „десетку“...
„Ниједна позиција није проблем. Искрено, најбоље се осећам као „осмица“ јер имам највећу слободу. Нисам неко ко тражи гол по сваку цену. На терену више волим да помажем саиграчима“.
Сезону би могао крунише освајањем Купа Пољске. Његова Јагјелонија је у финалу против Лехије.
„Играо сам два финала националних купова у каријери и у оба победио. Интересантно је да су Војводини и Тосну то били први трофеји у Купу у клупској историји. Надам се да ће се традиција наставити. Лехија је боље пласирана од нас на табели, али мислим да нису бољи тим од нас“.
Прича се да си привукао пажњу већих клубова.
„Били су неки позиви мом менаџеру, али ништа конкретно. Нити ме је брига за то. Најбитније ми је да играм добро“.
Извор: моззартспорт
ФОТО: МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар