Нико није вјеровао у мене, осим људи из Партизана!

Најбољи тренер Европе о породици, Панатинаикосу, Фенеру. . .

Кошарка 01.05.2019 | 12:00 Стара љубав заборава нема. Тамо где је завршио играчку и почео величанствену тренерску каријеру, загледан је Жељко Обрадовић и издваја Партизан као омијени клуб, у свим разговорима, на било којој тачки планете да се налази.

Тако и сад, у Истанбулу, одакле мерка још једну титулу првака Европе, истиче важност црно-белих у његовом животу, подсетивши да је баш клуб из Хумске 1 у њему препознао човека који ће касније израсти у једног од најбољих, ако не и најбољег, кошаркашког стручњака на европском тлу свих времена.

Била је 1991, клуб у некој врсти престројавања, завршио се други мандат Душка Вујошевића, тражило се решење и мало ко је могао да претпостави да ће Драган Кићановић и Зоран Мока Славнић предложити тадашњег плејмејкера да у 31. години изује патике, обује ципеле и са терена пресели се на клупу.

„Ако вас позову две такве легенде, то је прилика каква се ретко указује. Животна шанса. Нико у то време није веровао да сам право решење, верујте ми. Нико осим људи у Партизану“, присетио се Жоц у разговору за Еурохупс, у интервјуу који је водио његов некадашњи играч из Реала, Џо Арлаукас.

Све остало је историја. Девет титула европског првака говоре саме за себе. Укупно 44 пехара било на клупском, било на репрезентативном плану. Свака част управама клубова које је водио, играчима, навијачима, међутим, 59-годишњи Чачанин издваја породицу као ослонац свих успеха.

„Увек сам говорио да ми је отац најбољи пријатељ којег сам имао у животу. Разумео је све што сам радио. Најважнија ствар коју ме је научио је да морам да поштујем друге, ако желим да они поштују мене. То ми је увек на памети“.

Са таквом филозофијом поштован је свугде где је радио. Од Хумске, преко Бадалоне, Мадрида, Тревиза, Атине и сад Истанбула. Најдуже се задржао у Панатинаикосу, чак 13 година и за то врене развио посебан однос са браћом Јанакопулос, која су водила клуб. Узвратио је са чак 25 трофеја!

„ПАО је посебан клуб, људи су специјални. Опходили су се према мени као према сину. Показали су ми шта је љуба, воле Панатинаикос као луди“.

По фанатизму би, можда, могли на црту да му стану заљубљеници у Фенербахче, са којим је освојо десет пехара. Планира још, пошто је без већих проблема изборио пласман на Фајнал фоур у Виторији.

„Ако желите да будете супериорни, сви морају да желе исто. Тако је у Фенеру. Клуб мора да буде здрав изнутра. Код нас је тако“, уверава Жељко Обрадовић.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс