Прича: Момак у свом свијету!

Јокић није „галамџија“. Нити жели да буде неко ко у ширим кошаркашким круговима привлачи толику пажњу као, на пример, Џејмс Харден, Кевин Дурант, Стеф Кари или Јанис Адетокунбо. Има симпатије народа, али његово име и даље нема ту тежину. Да се изразимо жаргонски, не изазива такав „хајп“ као поменути квартет. Он ужива у свом свету. . .

Кошарка 30.04.2019 | 22:45 Имали су мање времена за одмор, још су били под емотивним набојем због седме утакмице против Сан Антонија, али кошаркаши Денвера показали су на старту полуфинала Запада да немају страх од успеха и да желе да се такмиче са свима. И побеђују.

Пети тријумф ове генерације Нагетса у плеј-офу опет је имао потпис Николе Јокића. Сомборски уметник остао је на просеку од 23 поена, 12 скокова и девет асистенција асистенција после Спарса, а после рекорда каријери у шестој и чудноватог трипл-дабла у седмој утакмици, Јокић је пружио још једну ролу вредну дивљења. С учинком од 37 поена, девет скококва, шест асистенција, три украдене лопте и две блокаде показао је, упркос томе што је сусрет почео с два „балона“ да је у овом тренутку за десетковани Портланд – тешко повређени Јусуф Нуркић – превелики залогај. Уосталом, и за конкуренцију у овогодишњем доигравању.

“Само је учврстио моје мишљење да је (Никола) будући члан Куће славних. Он је Ол стар калибар, кандида за МВП награду и у свом првом учешћу у плеј-офу игра невероватну кошарку“, сипао је похвале Мајкл Мелоун после утакмице.

Да је космичке правде, Јокић би вероватно био легитимни конкурент за МВП награду. Овако, наћи ће се на списку кандидата, али вероватно га нећемо видети у најужем избору. Иако је то заслужио пошто Денвер води ка висинама какве у Колораду дуго нису виђене. Јер, сходно типичном војвођанском менталитету, Јокићније „галамџија“. Нити жели да буде неко ко у ширим кошаркашким круговима привлачи толику пажњу као, на пример, Џејмс Харден, Кевин Дурант, Стеф Кари или Јанис Адетокунбо. Има симпатије народа, али његово име и даље нема ту тежину. Да се изразимо жаргонски, не изазива такав „хајп“ као поменути квартет. Због тога ће Јокић бити у обавези да у вишегодишњем интервалу одржи или подигне лествицу и делима на паркету све више окреће пажњу јавности на себе. Са своје 24 године иза себе већ има четири године константног напретка. Светској кошарци и НБА лиги показао је нешто другачије. Нешто што је права реткост у време када игра еволуира ка стварању машина, атлетски и физички савршено грађених кошаркаша, односно када центар излази из своје зоне и постаје још једна шутерска опција више на паркету.

“Он је сунђер“, пластично је Пол Милсап објаснио Јокићеву способност да брзо упија нове ствари.

“Много брзо капира ствари. Стално гледа како други играју, како га чувају, а онда у тренутку смисли нови начин како да их надигра. То је оно велико у њему. Никада ништа не форсира. Сваки пут ће донети праву одлуку, прочитаће ситуацију. Он је нешто попут квотербека, он је Том Брејди НБА лиге. Невероватно је како сваки пут успева да вас споји с кошем и како добро чита ситуације. Скидам му капу што то тако добро ради већ у овим годинама. Невероватан је“.

Признао је Јокић после утакмице да је био нешто агресивнији него иначе. И поново није улазио у екстремне оквире, већ је пажљиво бирао ситуације и решавао нападе у корист целог тима. Из 18 шутева убацио је 37 поена. Лопта је у његовим рукама провела 27 одсто времена. Слободна бацања изводио је перфкектно – 12/12. На све то имао је само две изгубљене лопте. Да, није тако разноврсан и убедљив одбрамбени играч као што је нападач, али замислите само шта би Јокић био да има још и изражену ту дефанзивну карактеристику?! Мада је, треба признати, поправио и тај сегмент игре у односу на моменат када је дошао у Колорадо.

Педантни статистичари непрестано избацују разне графике којима упоређују учинак оних најважнијих кошаркашких имена у овогодишњем доигравању, па чак и у период од две деценије. Никола Јокић је у свом свету и игра кошарку у својој зони комфора. Рекао је и сам да му је плеј-оф забаван, да води што је део целог тог кошаркашког спектакла који сањају многи, а могу да искусе ретки. Остаје једини центар у историји НБА лиге поред легендарног Карима Абдул Џабара и Вилта Чембрлејна са 500+ асистенција у једној сезони. Он ужива у кошарци, не пумпа статистику, нити је оптерећен бројевима. Игра за Денвер и нада се да би могао далеко да одведе тим. Можда не ове, али у некој од наредних сезона Нагетсе бисмо могли да видимо и у великом финалу. Чак и на НБА трону, ако клуб настави да гради франшизу на паметним потезима и задржи окосницу екипе.

И ако тако буде, на крају ће сваки резултат имати Јокићев жиг. Сада му је само Портланд у мислима. После једне утакмице Трејлблејзерси ће вероватно направити одређене дефанзивне корекције, а Јокић ће покушати да их надмудри и поново надигра. 

То је његов стил...

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс