Прича: ПСЖ - готово је!

Крај за Дракслера, Менијеа, Курзаву, Нкункуа. . . Под упитником Паредес, Кимпембе, Чупо Мотинг. . .  Велику одговорност сноси Насер ал Келаифи, Томас Тухел на ветрометини и под притиском јер је погубио конце са младим играчима. . .

Фудбал 29.04.2019 | 23:30 Пораз у финалу Купа Француске од Рена дошао је као сурови шамар реалности у Паризу. Пари Сен Жермен се очигледно још није опоравио од „Пост јунајтедовског синдрома“, који је дошао након претрпљених траума од Реала и Барселоне у последње две сезоне Лиге шампиона. С огромним улагањима и премало конкретних резултата, на Парку принчева покренула се тема велике реконструкције екипе, која је апсолутно неминовна. Једноставно, ПСЖ никада раније није био тако близу краја циклуса, овенчаног искључиво успесима на домаћем тлу, што није циљ који оправдава уложена средства...

Другопозивци су оманули против Рена, што ће ПСЖ оставити на само једном важном трофеју у сезони. Титула у Лиги 1 није смела да се доведе у питање након Монаковог слома и недовољног квалитета преостале конкуренције. Ако је уопште и има.

ПСЖ је зато потребна хитна и брза реконструкција. Од главе, до пете, пише Екип. Насер ал Келаифи вероватно ће пружити Томасу Тухелу још једну шансу, иако свестан да је ова сезона готово за заборав.

Први човек клуба је због свог понашања дигао велику прашину у француској јавности. Све се ређе појављује на утакмицама, а иако клуб маркетиншки непрестано расте, његов фокус на фудбалски део приче често је погрешан. Његов однос са водећим звездама тима превише је другарски, што задире у тренеров ауторитет. Тако је било са Златаном Ибрахимовићем, Тијагом Мотом и Тијагом Силвом, сада је саНејмаром и Килијаном Мбапеом. Због тога је тренеров утицај на играче ослабљен. Лоран Блан је патио због тога, сада све више и Томас Тухел. Немац није добио подршку врха клуба пошто је ушао у отворени рат са спортским директором Антером Енрикеом, коме се од зимус на терет ставља неспособност да тренеру обезбеди жељена појачања. Насер ал Келаифи није бирао страну, али је тихо стао на Енрикеову страну, због пријатељске везе изван терена. Чак ни дебакл у раду на тржишту није променио његову перцепцију у односу на Енрикеа, иако је фудбалска јавност захтевала од клуба да потражи новог спортског директора, способног да направи велике трансфере и обезбеди тренеру жељени мир. Неретко се Ал Келаифи јавно хвалио да је највише поносан на три ствари – што је купио Нејмара и Верати, те довео Енрикеа.

Бежање од реалности каква јесте клубу би и те како могла да се обије о главу. Иако га власник клуба, шеикАл Тани, гледа као брата, Насер ал Келаифи би могао да изгуби кредит и добије карту у једном правцу ако не промени комплетан однос према овом скупоценом пројекту...

Томас Тухел се вероватно осећа као да је сам на ветрометини, иако је 28. марта потписао нови уговор који ће постати активан у јулу. Вероватно неће добити отказ, али је питање колико ће се уопште питати за појачања током лета препуног изазовима. Мораће да сарађује с човеком кога отворено не воли. На његова леђа се ставља терет лошег рада с младим играчима. Нејмар је недавно изјавио да су млађе снаге „помало изгубљене“, истичући недостатак озбиљности на тренинзима. Наводно, Бразилац је јако незадовољан њиховим понашањем, јер му изгледа као да су неки мислима већ на одмору. Ту је апсолутни кривац Тухел, али се делимично враћамо на део Ал Келаифијевог односа са одређеним играчима и директног подривања тренеровог ауторитета...

У клубу су свесни да би доста тога могло и морало да се промени током лета. Експеримент с Ђиђијем Буфоном није успео и он ће се готово сигурно вратити у Италију и Јувентус, где би могао да окачи рукавице о клин и постане директор Бјанконера. Због тога је последњих дана интензивирана прича о могућој куповини Давида Де Хее, који пролази кроз тешке дане на Олд Трафорду. Има још годину дана уговора, шушка се да је начелно већ добио обећање ПСЖ да ће му искеширати плату од 400.000 евра недељно, колико он тражи од Јунајтеда, али му матични клуб неће изаћи у сусрет...

У овом тренутку делује да би клуб лако могли да напусте Лејван Курзава, Тома Меније, Јулијан Дракслер иКристофер Нкунку. Француски леви бек није оправдао очекивања управе, због чега су тренутно стопирани преговори о продужетку уговора. Актуелни се завршава за годину дана и према многим информацијама отићи ће ако стигне права понуда. Белгијанац на супротном боку је практично већ отписан и како има уговор до јуна 2020, ПСЖ ће покушати да га прода за што већу суму новца. Дракслер је такође отписан из клупских планова, иако се не доводе у питање његови фудбалски квалитети, већ неспособност да се искаже у великим утакмицама. У стручном штабу влада мишљење да би могли бар да покрију трошкове плаћеног обештећења (40.000.000 евра) на конто његове младости. Нкунку није морао да сачека онај промашај с креча против Рена да би сазнао да ће напустити француску престоницу. Једноставно, није играч за ПСЖ. Процењује се да ће клуб моћи да извуче максимум 15.000.000 евра за њега, што би у овом тренутку било равно џекпоту.

Под знаком питања је Преснел Кимпембе. Ове сезоне је разочарао, иако је дуго важио за штопера с потенцијалом да постане светска класа. Нејасно је да ли је ова сезона изоловани случај, или је Кимпембепрерано достигао свој врхунац. Засад је на ивици и могао би да оде на обе стране...

Леандро Паредес је такође у небраном грожђу. Дошао је зимус за 47.000.000 евра и никога није убедио да је калибар за клуб. Чак су се појавиле шале да Паредес пати од „Криховијаковог синдрома“, односно да је после врхунских игара у претходном клубу потпуно нестао у Паризу. Челси је ту избегао метак, народски речено, јер је био на корак до преласка на Стамфорд Бриџ пре него што је ПСЖ ускочио с пребогатом понудом и купио га од Зенита. Подсетимо, Паредес уопште није ни био Тухелова жеља и пре њега су били Френки де Јонг, Идриса Геј, Абдулај Дукуре, Ренато Санчес... Због Паредеса је, уосталом, отпочео рат Тухела и Енрикеа, који је тада ишао линијом мањег отпора и довео Немцу играча који је био на тржишту, не играча по жељи.

Један од фокуса је и Пари Сен Жерменова потреба да нађе новог лидера. После одласка Тијага Моте није остало само упражњено место у везном реду које није адекватно попуњено, већ и лидерска позиција које се нико није латио. Ђиђи Буфон то није, као ни Дани Алвес који је више ван терена због повреда, него у игри.

Тијаго Силва једини је који има капацитет да носи ту улогу, али не може сам. Са 34 године питање је да ли и даље може да буде носилац пројекта који захтева освајање Лиге шампиона. Марко Верати би то могао да буде, јер је тренутно незамењив играч у систему ПСЖ, када је на 100 одсто својих могућности. Али, изван чисто спортског дела, Верати никада није показао жељу да постане лидер. Није то ни Килијан Мбапе, иако се са 36 голова на 40 утакмица још једном исплатио клубу, бар статистички. Због искључења против Рена повела се дискусија о његовом понашању и зрелости, због чега ни не може да буде разматран као вођа једног тима.

Нејмар је главом час тамо, час вамо. Његова сфера интересовања је често изван терена, а иако је желео да побегне из сенке Лионела Месија, сада некако вешто избегава да преузме одговорност и лепше му је када неко други обавља важну моралну функцију. Притом, Нејмар није неко ко би могао да буде прави пример младима, нити је синоним играча с спортским манирима. С Единсоном Каванијем се никад не зна. Он је хтео да има највећа овлашћења, али је увек био прегажен од стране Насера ал Келаифија, што вуче корене још од Златановог времена, а исти је случај и сада када је Нејмар ту. Данас би могао да буде у Паризу, а већ сутра да буде проглашен за вишак.

ПСЖ, дакле, мора да тражи појачања на више позиција. Голман, вероватно на оба дефанзивна бока, можда чак и на штоперу, у срцу везног реда, где се још тражи Мотин наследник, а због фијаска са Адријеном Рабиоом потребан је још један играч на том месту. Ерик Максим Чупо Мотинг се показао да није квалитет за ПСЖ, па је могуће да ће бити потребе да се нађе још један нападач.

Реконструкција је потребна, хитно...

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс