Шта Јокић мора да уради ноћас?

Да би одвео Денвер до победе над Сан Антонијом. . .  Све су очи упрте у српског центра!

Кошарка 27.04.2019 | 21:15 Писао сам једном приликом о томе шта седма утакмица представља, па је најлакше да поновим оно најважније из тог текста:

„Не постоји ништа у спорту што би се могло упоредити са седмом утакмицом. И колико год се заљубљеници у фудбал, поготово они који с презиром гледају на амерички спорт јер „то нема душу“, не би сложили с овом тврдњом, толико нису свесни шта серија „бест оф севен“ доноси. Да, дефинитивно има драж да одлука о прваку нечега падне у једној утакмици, али, будимо реални, такав начин одлучивања не доноси увек победу оном бољем. Доста тога у том тренутку зависи од (не)инспирације појединца, среће, одлука судија, кртичњаку који скрене лопту у мрежу или ко зна којим другим факторима. У серији „на четири победе“ тога нема. Ако се и догоди утакмица или две у којој је резултат одлучен факторима поменутим у претходној реченици, увек остаје довољно времена и простора да се то преокрене и да на крају победи бољи.

А у томе је поента овог начина играња – овде увек побеђује бољи. Не сећам се да је ико икада рекао да је једна екипа „имала среће“ па славила у серији на четири победе. Не можеш да имаш срећу четири пута у тако мало времена. Серија на четири победе брише све спољне факторе и оставља само спорт, само борбу. Након две недеље надигравања и надмудривања, када се догоди да одлучује седма утакмица, онда се све своди на тих 48 минута. Тренери можда имају још понеког аса у рукаву, играчима је вероватно већ доста гледања противника о којем сада знају готово све, а умор и концентрација су вероватно на издисају, без обзира на чињеницу да су то све врхунски професионалци.“

И шта, онда, у вечерашњој седмој утакмици између Денвера и Сан Антонија могу да направе тренер и играчи ових тимова? Сваки од актера који ће од 4 сата бити на паркету има своје задатке да одради, а ми ћемо се ипак концентрисати на Николу Јокића.

Српски кошаркаш није баш најбоље отворио своју прву плеј-оф серију. Додуше, тешко је написати тако нешто када се зна да је Јокић уписао трипл-дабл с 10 поена те по 14 скокова и асистенција, али је био прилично пасиван у нападу. Нисмо видели његову агресивност у настојању да постигне кошеве и све је резултирало са само девет шутева из игре – премало за франшизног играча тима.

Како је Денвер ту прву утакмицу изгубио, почела су се постављати питања о томе може ли Јокић да носи свој тим и у плеј-офу као што је то радио у сезони, а одговор је брзо стигао. Већ у другој утакмици Јокић је био доста агресивнији према кошу, али није пао ни у разигравању саиграча, а тако је наставио и у наставку серије. Просек у првих шест утакмица плеј-офа му је фасцинантних 23,5 поена, 11,7 скокова и девет асистенција уз 50,4% шута. Јасно је да је Јокић одговорио првом изазову. А сада му следи други.

Денвер ће ноћас имати предност домаћег паркета што је за њих јако важно, јер због надморске висине и разређеног ваздуха у Денверу гостујуће екипе не воле ту да играју. С друге стране, Сан Антонио има предност у искуству, али реално су Нагетси талентованија екипа која је имала јако добру сезону и фаворит је у овој утакмици. Али, психа би могла да игра важну улогу у ових (најмање) 48 минута. Већини играча Денвера је ово прва плеј-оф серија и то је јако важно нагласити.

У таквој ситуацији, иако ни он није прекаљени ветеран, Јокић мора од почетка утакмице да наметне свој ритам и то и као стрелац и као асистент. Денвер ће наставити да игра своју игру с пуно уручивања лопте на врху рекета одакле Јокић разиграва своје саиграче, а биће занимљиво видети хоће ли се Грег Попович одлучити да српског центра „пусти“ на једној од тих опција.

Сигуран сам да ће тренер Спарса наредити својим играчима да буду агресивни у одбрани на Јокићу, али и на другој страни паркета, јер Јокић није сјајан одбрамбени играч па би Спарси направили велику ствар кад би га довели у проблеме с прекршајима. А, не би ме чудило да Поп вечерас на паркет пошаље смалл балл петорку у којој би Ламаркус Олдриџ био класични центар уместо Џејкоба Пелтла, док би на „четворци“ био Руди Геј.

То би Јокићу сигурно отежало посао у одбрани јер је Олдриџ много већа опасност од аустријског центра. У нападу би Јокић добио нешто више простора, али Ламаркус није толико лош у одбрани да би гаНикола „масакрирао“. Уз то, с Гејом у петорци, Олдриџ би имао довољно помоћи у одбрани –уз њега, ту су и Дерик Вајт и Брајан Форбс, добри одбрамбени играчи.

Јокић ће морати да зна да одговори на потенцијална изненађења. Његов кошаркашки ИQ је висок и не сумњамо да ће моћи да избегне могуће замке. Треба само да буде агресиван, да се чува прекршаја и, наравно, да добије помоћ саиграча који морају да погађају шутеве споља. Добар је Никола Јокић, али не може сам.

Извор: моззартспорт