Позадина Звездине побједе у дербију...

Сакривена лопта од везног реда Партизана! Црвено-бели су овог пута добили тактичку битку са вечитим ривалом, што је на крају резултирало заслуженим слављем.

Фудбал 26.04.2019 | 21:15
Позадина Звездине побједе у дербију...
Доминација Црвене звезде у овој сезони била је оличена у великом броју победа, бодовној предности у односу на најближе пратиоце и сигурним корацима који су је приближавали титули, али је недостајао један део који би склопљену слагалицу на стадиону “Рајко Митић” учинио потпуном: да се на терену надигра вечити ривал.

Српски шампион је протекле вечери коначно успео у томе, надмудрио је великог противника и стигао до заслуженог славља, чиме је званично подвукао црту на освајање новог шампионског трофеја, којем се више не може и не сме наћи ниједна замерка.

Велика стена пала је са леђа пре свега Владана Милојевића, који је силно желео овај тријумф. Видело се то и по његовим гестикулацијама поред аут линије, велике нервозе и мотивације, која је била присутна и јесенас када су се на стадиону “Рајко Митић” водиле рововске битке са Наполијем и Ливерпулом или оне магичне вечери у Салцбургу, када је један од омиљенијих тренера у Звездиној историји просто желео да искочи из своје коже.

Милојевић је овога пута пре свега тактички успео да надигра противника. Одлука да се Мирко Иванић уврсти у стартну поставу и пошаље на леви бок испоставила се потезом који је одлучио вечити дерби. Статег црвено-белих погодио и са изменама изабравши прави тренутак да на терен пошаље Алексу Вукановића, управо уместо његовог миљеника Ел Фардуа Бена. Бивши нападач Напретка је лукаво, у свом стилу из другог плана, матирао црно-беле и у идеалном тренутку решио утакмицу.

Црвена звезда је за разлику од претходна два окршаја са највећим ривалом успела у потпуности да добије битку на средини терена, што је по квалитету морала да учнини и у 158. и у 159. вечитом дербију. Маневар домећег тима је био тај који се питао на терену, држао је лопту и тажио пукотину у одбрани противника, натеравши средину терена вечитог ривала да размишља само о одбрани, без много простора да направи корак унапред. Партизан се држао док је свемогући Саша Здјелар успевао да покрије буквално сваки пас који је ишао према Милану Павкову. Тачније до 60. минута када је „пукла“ Звездина контра која се завршила евидентним фаулом Урошевића и поготком Бена са беле тачке. Од тог тренутка је било јасно да ће се Партизан тешко вратити у игру.

“Потпуно заслужена победа, мислим да смо били бољи противник, изгледали смо као тим и заслужено победили. Ово су посебне утакмице, било би добро да их има више у нашем фудбалу. Корак смо ближе титули, али дефинитивно је још нисмо освојили“, поручио је играч утакмице Мирко Иванић.

Милојевић је са Иванићем, који је инсистирао на поседу, главним организатором игре Марком Марином, али и увек активним Душаном Јованчићем, у доброј мери успео да сакрије лопту од противничког везног реда, што је било кључно на путу ка важном слављу домаћина у 160. вечитом дербију. Са друге стране, неуморниБранко Јовичић се трудио да покушај упошљавања готово неупотребљивог Рикарда Гомеша буде немогућа мисија за противнички маневар.

Још један тактички потез, који је у огромној мери отупео Партизанову навалу, била је стриктна маркацијаЗорана Тошића. Милојевић се свесно одрекао офанзивних карактеристика Милана Родића, којег је залепио за некадашњег репрезентативца Србије и онемогућио га да карактеристичним уласцима у средину нанесе огромну штету његовим дефанзивцима. Родићу је посао значајно олакшао и Мирко Иванић, који је констатним потискивањем Милетића, спречавао десног бека гостију да учествује у офанзивним акцијама. Мора се напоменути и да је Звездином везном реду посао олакшало и одсуство Горана Закарића, па јеДанило Пантић силом прилика играо на левом крилу, што је значајно умањило креацију на Партизановој средини терена.

Закључак је да је Црвена звезда у синоћној борби успела да разоткрије мане противника и планове спроведе у дело на самом терену, па од овог тренутка може да размишља искључиво о прослави шампионске титуле, која би могла да буде оверена већ за 10 дана у утакмици са Младости из Лучана. После тога би у табору српског шампиона све било посвећено припреми за финале купа и освајању дупле круне која се прилично дуго чека на стадиону “Рајко Митић”.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар