Пет утисака о дербију: Милојевић, Милошевић, Иванић...

Последња у низу епизода ривалства Звезде и Партизана није била толико садржајна, али се из ње може извести најмање пет јаких утисака. Да ли Звезда прецењује дерби, зашто Партизан није имао "план" Б и због чега, побогу, 57 прекршаја?!

Фудбал 27.04.2019 | 00:03 Када је Филип Стојковић после тридесетак секунди утакмице тестирао са 14-15 метара Владимира Стојковића и натерао га на значајну одбрану, деловало је да ћемо гледати узбудљив "вечити" дерби пун темпа, прилика, жустрине, лепог фудбала...

Али, није баш било тако, иако смо у 160. епизоди ривалства Црвене звезде и Партизана на крајувидели три гола, два једанаестерца и црвени картон, узбуђење није било баш на врхунцу.

Ритам није био на одговарајућем нивоу, игра је свако мало била сецкана, док ни сами играчи нису желели да преузму значајнији ризик надајући се да ће "све то испасти како треба", што је био план који је пре упалио Црвеној звезди пошто је без срљања стигла до два гола.

Освојене лопте на најважнијем делу терена и брза транзиција с левог бока у средину за пенал над Беном и гол Вукановића, док Партизан као да није веровао да може да се врати.

Чак ни када је Рикардо Гомеш искористио једанаестерац пред надокнаду времена, и једни пожуривши по лопту како би пре кренули са центра, говор тела играча у црно-белом није наговештавао да и сами они имају осећај да би Црвена звезда могла да испусти предност, натеравши Милана Борјана тако на тек једну одбрану.

Црвена звезда је овим тријумфом повећала предност на табели и на две победе је далеко од одбране титуле, док Партизану предстоји грчевита борба за учешће у Лиги Европе.

Тренутно су пети на табели, у кризи су каквој не памте у овом веку, а МОНДО је у овом тексту одлучио да истакне пет најзначајнијих утисака са 160. "вечитог" дербија, иако на прву лопту нисмо видели много тога упечатљивог.

Меч није био садржајан као неки ранији, али има простора за размишљање...

ДА ЛИ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА МАЛО... ПРЕЦЕЊУЈЕ ДЕРБИ?

Без обзира на то што је Владан Милојевић у претходних пет дербија с Партизаном био непоражен, тај учинак је ниподоштаван из разлога што је Црвена звезда у овом тренутку, у сваком смислу, далеко јача од свог "вечитог" ривала.

Да таква врста притиска постоји и код самог Милојевића, и да су такви коментари стигли до њега, могло се чути и након конференције за медије после претходног дербија (1:1) када је имао нервозан наступ говоривши о новцу, суђењу и многим другим стварима, свестан тога да "на папиру" ништа сем убедљиве победе Црвене звезде није довољно прихватљив резултат у јавности.

У четвртак је други пут као тренер Црвене звезде победио Партизан (2:1), али и поред тога деловало је да код њега има мало "укочености", ни близу као рецимо против Ливерпула...

Владан Милојевић је након меча говорио о томе да играчи нису успевали да понове план са тренинга пошто је код њих постојала блага доза страха, односно на уму им је било да "грешке остају за цео живот", што је објективно спречавало Звезду, уз дефанзиван Партизан, да заигра фудбал какав је у визији навијача после толике разлике на табели Суперлиге.

Благи страх у дербијима није никаква новост у ривалству Црвене звезде и Партизана, али можда Владан Милојевић и садашњи играчи помало прецењују највећу утакмицу српског фудбала, посебно након прикупљеног међународног искуства.

Томе су допринела и два "ремија из минуса", када се очекивала убедљива победа Звезде, а јучерашњи тријумф морао би да им "одвеже ноге" за будуће дуеле са Партизаном...

Колико год да главе постану усијане, увек се охладе, а грешке су ипак саставни део спорта.

Увек се више научи од једног пада с бицикла, него свакодневног избегавања да на њега седнете.

ПАРТИЗАН ЈЕ ИМАО ДЕФАНЗИВНИ ПЛАН, АЛИ... ШТА ОНДА?

Саво Милошевић није успео много тога новог да донесе од доласка у Партизан прошлог месеца, али је у потрази за головима тражио од својих играча да буду "мало више своји".

Све више голова можемо да видимо на мечевима Партизана, како у противничкој, тако и у њиховој мрежи, а утисак је да је Милошевић желео да пружи већу слободу својим играчима како би се ослободили тренутног психолошког притиска, макар и по цену лошијих резултата, пошто једна убедљива победа може да буде боља ињекција самопоуздања од две "мршаве".

Ипак, дерби је дерби и тренери често на таквим мечевима промене приступ...

Тако је било и са Милошевићем..

Партизан је на "Маракану" дошао с јасним циљем да покуша да Црвену звезду заустави у организацији игре служећи се сличним "триковима" као и његов претходник Зоран Мирковић, с тим да је Црвена звезда овога пута имала више стрпљења и није тако лако одустајала од свог плана.

Идеја је била да двојица нападача (Николић и Рикардо) стоје у међупростору и остављају Јовичића "у сендвичу", што је ризик на који се нису често одлучивали штопери Звезде.

Тако би лопта ишла у дубину на скок Милана Павкова или чешће ка бочним играчима, уз које су одмах близу стајали крилни фудбалери Партизана (Тошић и Пантић), па у тим ситуацијама играчи Звезде нису успевали много тога да направе окренути леђима или с чуварем за вратом.

Идеја коју је Милошевић могуће имао јесте да Партизан из освојених лопти у том простору направи контре, али су оне биле ретке и не тако креативне, најчешће индивидуалне.

Дефанзивно је план Партизана једно време "радио" јер није било грешака везних играча Шћекића и Здјелара у опасној зони, али када је први пут изгубљена лопта на месту одакле Црвена звезда може да угрози Владимира Стојковића, био је потребан и план "Б".

Овога пута Саво Милошевић га није имао "спремног у фиоци".

ДА, МИРКО ИВАНИЋ ЈЕ ПРАВО ПОЈАЧАЊЕ ЗА ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ!

Било је питање како ће се и Мирко Иванић носити с цедуљицом на којој пише сума коју је Црвена звезда издвојила овог јануара након неколико неуспешних покушаја да га доведе, али утисак је да такве приче на њега уопште не утичу.

"Хладнокрвни" фудбалер играо је ван позиције, практично на левом крилу, са посебним тактичким задацима које су Владан Милојевић и његов стручни штаб спремили за њега.

Све до истека сат времена фудбала чинило се да би можда био кориснији у средини терена, иза нападача или чак у тандему са Јованчићем, међутим када је први пут на утакмици освојена лопта и Иванић је могао да је тражи у простор, не у ноге окренут леђима, било је јасно да Звездин "план на папиру" добија и утемељење у пракси, мада би многи одустали од њега...

Послао је Иванић с бока идеалну лопту на другу стативу за Бена, на сличан начин је асистирао и Вукановићу двадесетак минута касније, док је имао прилику и да се упише у стрелце.

Већ сада се може рећи да је донео тактичку дисциплину Звезди, приказао је "школски" начин игре уз поједине "врцаве" тренутке у игри којима прави предност у односу на чуваре, а најважније за Владана Милојевића јесте што је употребљив на више позиција у игри, у зависности од противника.

Ипак, колико играчи знају да буду критиковани након грешака у дербијима, што смо већ раније споменули, толико знају да буду "ковани у звезде", чега се подједнако треба пазити.

Опет, због оваквих мечева је и доведен.

КРАТКО И ЈАСНО, УЗ АПЛАУЗ, САША ИЛИЋ!

Крај једне ере, "вечити" дербији неће бити исти без њега.

Саша Илић је доласком Сава Милошевића добио мало већи простор у игри, посебно што је новопечени тренер вероватно желео да указивањем на искуство покрене играче "средњих година", а у четвртак је чувени број "22" Партизана одиграо вероватно свој последњи меч против Црвене звезде, с тим да је могуће да се највећи српски клубови састану и у финалу Купа Србије крајем маја.

Био је то његов 32. наступ против највећег ривала, а одмах по уласку у игру видело се да је и тих неколико минута њему довољно да повеже растрзане редове који су деловали засебно.

Баш је његово додавање претходило једанаестерцу над Сашом Здјеларом, а можда је "мала неправда" што њему није указана прилика да са "креча" постигне погодак, него је одговорност, као и читаве сезоне, била на Рикарду Гомешу.

Неће посебно патити за тим поготком Саша Илић, а на његовој скромности би многи актуелни играчи Партизана могли много да науче, посебно када је играње дербија у питању.

Одиграо их је више него што су чак петорица његових саиграча укупно у дресу Партизана, док је посебну пажњу привукао и транспарент Делија, што такође довољно говори о томе да постоји узајамно поштовање иако су у питању велики ривали.

То је дерби.

НОВАК СИМОВИЋ БЕЗ ГРЕШКЕ, ПОМОЋНИЦИ БЕЗ ПОСЛА

У најузбудљивијем двомечу четвртфинала Лиге шампиона између Ситија и Тотенхема (4:4) видели смо укупно 43 прекршаја за 180+ минута фудбала, док је за половину тог времена на београдском дербију виђено невероватних, нисмо сигурни да ли и рекордних - 57 фаулова!

То је показала званична статистика утакмице са ТВ Арена Спорт, што значи да смо у просеку на сваких 95 секунди видели по један прекршај који значи кварење ритма.

Ако уз све то узмемо у обзир и паузе које су уследиле током чекања да се прекиди изведу, лако је извести закључак да Црвена звезда и Партизан нису одиграли спектакуларну утакмицу, док се не може рећи ни да је била толико груба иако смо видели девет жутих и један црвени картон...

Стартови нису били толико "ужасни", не може се рећи да су Новак Симовић и његови помоћници направили иједан превид, али је добар коментар о његовом суђењу дао Жарко Лазетић.

"Судија је свирао све, тако да заштити себе", казао је бивши фудбалер, вршилац дужности тренера Партизана и актуелни шеф струке Телеоптика, нагласивши да је ово Новаку Симовићу био први "вечити" дерби, у ком није желео да му нешто промакне и да на његову арбитражу буде бачена сенка.

Храбро и без икаквог двоумљења показао је на "креч" у две ситуације, по једну на обе стране, и није погрешио, док помоћници нису имали тежак задатак јер није виђен ниједан офсајд!

Овај податак, уз број фаулова, такође много тога говори о утакмици и стратегијама тренера који су мечу приступили пре свега с жељом да не приме наивно гол, док није било простора ни за утрчавања иза одбране пошто је задња линија ретко када била растрзана...

Извор: мондо.рс