Адебајор "отворио душу"...

. . . и проговорио о Роналду и Мурињу. . .  Некадашњи фудбалер Реал Мадрида, Емануел Адебајор, је говорио о свом искуству тренирања са Кристијаном Роналдом.  Адебајоров животни интервју: Суицидне мисли, шетња од километар и по да се олакша, преживљена пуцњава и Немања Видић. . .  “Рио Фердинанд је био прави психо! Али Видић је био тек чврст момак, најнезгоднији, као да трчиш и удариш у стену. Видић је могао да блокира нападача једним прстом. Приђе ти, каже извини, удари те, каже извини. Галамио би тебе и учинио би да мало пљувачке излети напоље. Тај дечко је био спреман да убије”!

Фудбал 27.04.2019 | 22:30 Репрезентативац Тогоа је у шпанском великану провео једну полусезону, али је за то време могао да се увери у умеће једног од најбољих фудбалера свих времена.

“Тренирао је са нама у Реалу, а тренирао је и самостално, са својом децом. Додавао је лопту леђима, контролисао је вратом... Једном приликом је држао лопту пет секунди само једним додиром... Како је то уопште могуће?“, и даље је у чуду Адебајор.

Бивши нападач Арсенала је говорио и о понашању Жозеа Муриња, који је тада био тренер Реала.

“Водили смо са 3:0 на полувремену, али је Мурињо полудео у свлачионици. Шутирао је фрижидер, телевизор, бацао флаше са водом свуда около... Убијао је у појам све око себе. Сећам се, Роналдо је постигао хет-трик, а Мурињо му је рекао да је одиграо лоше и тражио је од њега да покаже своје најбоље издање“, навео је Адебајор.

Истакао је и да су он и Серхио Рамос били “најјачи у теретани“, али се појавио Роналдо и на њихових пет понављања једне вежбе урадио 30.

Ноге напред, савијене у коленима, клиза по трави са раширеним рукама. Тако је Емануел Адебајор славио поготке. У разговору за Дејли Мејл је причао о многим интересантним стварима, о томе како је било сарађивати са Кристијаном Роналдом, Жозеом Мурињом, али и о ноћи када је желео да изврши самоубитство.

Али и о свом животу у Тогу, како је одрастао у тешким животним условима какве тешко можемо и да замислимо. Поменуо је и Немању Видића и назвао га “момком који је био спреман да убије”.

Причао је и о том начину прославе гола, а подсетио се и оног у дресу Манчестер Ситија против Арсенала. Свашта је у том моменту полетело ка њему.

Али, све је то стоички издржао. И ту почиње невероватна прича невероватног човека пои мену ЕмануелАдебајор.

Уживајте…

"Да ме је снајпер погодио у том моменту, не би ме оборио. Био сам у својој спиритуалној зони. Коло Туре ми је рекао - ´Гледао сам слике и ниси ниједном устукнуо ´. Нисам се осећао људским бићем у том моменту. Био сам спреман да умрем. Само сам их погледао и помислио "Постоје ствари које се не раде", рекао је Адебајор за Дејли Мејл.

Адебајор је играч невероватне даровитости. Имао је преко 250 утакмица у енглеском фудбалу и постигао је 122 гола. Овај гол који је постигао против Арсенала, недуго пошто је напустио редове Тобџија и прешао у Сити, једна је од јачих слика његове каријере.

Присетио се Адебајор својих почетака. Када је играо за Монако. И анегдоту везану за позив из Арсенала.

"Имао сам 21 годину када ме је Арсен Венгер позвао. Тада сам играо за Монако, био сам на одмору у Тогу, играо фудбал на улици. Пријатељ се јавио на моју Нокију и рекао ´Венгер је на вези´. Ја му кажем ´Да, да, не блесави се, спусти тај телефон´. Поново је зазвонио телефон. Јавио сам се, кад оно стварно био Венгер".

И, шта је онда било?

"Чујем ´Хало´. Рекао сам му да ако су они заинтересовани, ја сам још више заинтересован. Бићу ту сутра због њега. Рекао ми је да будем миран. Два дана касније све је било готово. Питао ме је да ли имам неке услове, а све што сам желео био је дрес Нванква Кануа, његов број 25 и његов ормарић. Био ми је идол. Венгр ми је рекао - жеља ће ти бити испуњена. Невероватно".

И у Арсеналу је једном морао да дође крај…

"Коло, Фабрегас, Клиши, Ван Перси... Сви су отишли. Не мислим да је Арсенал показао љубав и жељу да задржи те играче. У Арсеналу примате велики новац. Али, ако можете да удвостручите плату... Ми смо фудбалери, али за 10 година је то готово", рекао је Адебајор.

Потом је додатно појаснио…

"Сеск је отишао у Барселону, зарадио више новца, добио више уговора, и отишао је кући. Шта је Арсенал урадио да га задржи? Апсолутно ништа. Сада навијачи кажу да није био лојалан. Када одете из Арсенала, одмах постанете издајица, без обзира на то шта сте урадили. Са Ван Персијем је било исто".

О поменутом слављу гола против Арсенала...

"Нисам се само једног јутра пробудио у Манчестер Ситију. Имао сам уговор на пет година у Арсеналу. Дошао сам на припреме и Венгер ми је рекао да морам да одем. Питао сам због чега, а он ми је рекао да ако останем још годину дана да ме неће стављати у поставу. Када то чујете, морате да идете".

Имао је шта да каже и на тему расизма која је тренутно актуелна у Енглеској.

"Овако стоје ствари. И зато нисам ништа причао о томе у претходних неколико седмица. Када сам прославио онај гол, ФА ме је казнио. А навијачима Арсенала се ништа није догодило. Тако да је расизам почео са мном и много пре мене. Сећам се када сам долазио на стадион Арсенала и чуо како ми говоре да ми је мајка курва, а да ми отац пере слонове. А заправо ми отац ради у мењачници, а мајка ми је пословна жена. Али све се то настављало... Како сам могао да одговорим? Нисам имао гласа да идем против хиљада навијача".

Каже Адебајор да је сада касно за заустављање расизма.

"Сада ФА жели то да заустави. Жао ми је. То не функционише тако. Данас је прекасно. Уморни смо. Што је много много је. Видим Балотелија и Дрогбу на Инстаграму. Колико пута морамо нешто да објавимо? Морамо да реагујемо. Морамо да одемо са терена".

Адебајор је, кажу енглеске колеге које су га интервјуисале, веома емотиван човек. После дугачке каријере, сада има 35 година. Каже, осећа да стари.

"Старији сам и уморнији. Волим Енглеску. Али, имам име. Постоји моменат када је све што је било повезано с Адебајором било негативно. Кажу да волим новац. Није само Адебајор мењао клубове. Да бисте ме стварно разумели, морате да одете до мог дома, Тога".

О условима за фудбал у Тогу...

"Људи кажу да сам сањао. Али живот који сада имам је изван снова. Заборави... Нисмо имали никакве терене, били су од песка, шутнеш мало јаче лопту и стативе отпадну".

А тек услови за живот...

"Кров нам је цурио. Будио сам се сваку ноћ да га исушим са кантом. Нисмо имали струју. Користили смо свеће и фењере. Нисмо имали тоалет. Да бисмо се олакшали морали смо да ходамо километар и по плажи. То је као да спустите шортс на плажи у Мајамију. Ветар је био невероватан, можете само да замислите.... али то је био мој живот".

Телевизор је био појам када је Адебајор био клинац.

"Ишли смо у различите крајеве насеља како бисмо пронашли телевизор да гледамо фудбал. Мислио сам да играчи на екрану нису реални. Мислио сам да је то игра у којој се слике појављују у црној кутији. Када сам почео да играм у иностранству и када су ми људи рекли да су ме видели на ТВ-у, тада сам почео да верујем да је Жорж Веа стваран. И да је Зидан реалан. Е тако сам ја гледао на фудбал дечијим очима".

Имао је Адебајор када је отишао са 16 у Мец и суицидне мисли.

"Када ти је породица сиромашна, сви су сиромашни и постоји велика солидарност. Примили би и метак за тебе. Али када неко дође до новца, то је као да свима дугује. У Мецу сам имао можда 3.000 евра месечно, а моја породица је питала за кућу вредну 500.000. Клуб је био уморан због мене и мог понашања. Сећам се да сам седео на кревету једно вече и помислио - ´Шта ћу ја овде када нико није срећан са мном´".

Помислио је на оно најгоре. На самоубиство.

"Апотека је била испод мог стана. Купио сам много, много таблета. Нису хтели да ми их продају, али сам рекао да је то за добротворне сврхе у Тогу. Спремио сам се, попио сву воду. Био сам спреман да одем. И онда сам позвао најбољег пријатеља у поноћ. Рекао ми је да не журим, да имам зашта да живим. Рекао ми је да имам потенцијал да променим Африку. Извукао ме је из тог момента. Помислио сам да Бог сигурно чува нешто за мене".

Имао је Адебајор још тешких момената у животу. Као у јануару 2010. године када је аутобус репрезентације нападнут од стране терориста. Возач, помоћни тренер и ПР су убијени. Неколико играча је рањено.

"У 42 минута си само могао да чујеш пуцње. Лево, десно, испред и иза. Чуо сам пријатеље како галаме, али нисмо могли да се померим. Као капитен рекао сам свима да позову своје породице. Позвао сам девојку и рекао сам јој ´Слушај, морам да идем´. Питала ме је где ћу да идем? Била је трудна.
´Ако се дете роди, ако буде дечак, дај му име Емануел Џуниор. Ако буде девојчица, дај јој име Принцеза Емануела. Питала ме је о чему причам. А ја сам јој рекао ´Позваћу те касније ако будем жив´.

Говорио је Адебајор и о противницима, поменуо је и Немању Видића. Изгледа да је српски штопер оставио велики утисак на фудбалера из Тога.

"Имали смо квалитет у Арсеналу, али неки, извињавам се, нису били довољно добри. Јунајтед и Челси су били технички врло јаки. А Рио Фердинанд и Немања Видић... Рио је свакога вређао на терену. Био је прави психо! Али Видић је био тек чврст момак, најнезгоднији, као да трчиш и удариш у стену. Видић је могао да блокира нападача једним прстом. Приђе ти, каже извини, удари те, каже извини. Галамио би тебе и учинио би да мало пљувачке излети напоље. Тај дечко је био спреман да убије".

На крају, мало о Кристијану Роналду са којим је Адебајор укрстио путеве у Реалу.

“Тренирао је са нама у Реалу, а тренирао је и самостално, са својом децом. Додавао је лопту леђима, контролисао је вратом... Једном приликом је држао лопту пет секунди само једним додиром... Како је то уопште могуће?“,

Али и о Мурињу…

"Водили смо са 3:0 на полувремену, али је Мурињо полудео у свлачионици. Шутирао је фрижидер, телевизор, бацао флаше са водом свуда около... Убијао је у појам све око себе. Сећам се, Роналдо је постигао хет-трик, а Мурињо му је рекао да је одиграо лоше и тражио је од њега да покаже своје најбоље издање“, навео је Адебајор.

Каква каријера. Какав човек. Какав живот…

Извор: Б92/моззартспорт