Пар посадио два милиона стабала

Прослављени бразилски фотограф Сабастиао Салгадо и његова супруга Лелиа Делуиз Ваник нису могли да се помире са делом Атлантске шуме који је био огољен бесомучном сечом. Одлучили су да покажу шта мала група људи може да постигне, а 20 година касније имају чиме да се похвале.

Занимљивости 26.04.2019 | 11:28 Током читаве своје историје човек је крчио шуме у потрази за простором за своја насеља и пољопривреду или као материјалом за индустрију. Протеклих неколико деценија та пракса је посебно изражена, а нека подручја, позната по огромним зеленим пространствима, попут Атлантске шуме, која се простире јужном обалом Бразила, посебно су погођена.

Сабастиао Салгадо је светски познати фотограф, који је освојио практично свако признање, деведесетих година се изнурен вратио у свој родни Бразил након изузетно напорног боравка у Африци и фотографисања ужаса геноцида у Руанди.

Међутим, оно што је затекао дубоко га је погодило. Велика подручја Атлантске шуме била су огољена и пуста. Данас је више од 85 одсто некада виталне прашуме уништено крчењем. Ипак, одлучио је са својом супругом да спаси барем део некада грандиозне прашуме.

„Земља је била болесна. Све је било уништено. Тек око 0,5 одсто површине је било под шумом. Тада је моја жена предложила да поново посадимо шуму. После много година, наш напор је уродио плодом, животиње су почеле да се враћају. Како се шума поново рађала и ми смо се препородили заједно са њом“, рекао је Салгадо за Гардијанпре неколико година.



Себастиао и Лелиа основали су "Институто Терра", малу организацију која је до сада посадила четири милиона младица, потпуно обновивши и проширивши некадашњу шуму.

„Постоји једно једино биће које може да претвори угљен-диоксид у кисеоник, а то су дрвећа. Морамо да поново посадимо шуме. Са њима ће се вратити и животиње“, истиче Салгадо.

Према његовим речима, код пошумљавања се мора празити да се на сваком подручју саде домаће сорте. Након веома пажљивог бирања и садње аутохтоних врсти, читаво подручје је оживело невероватно брзо у наредних две деценије.

Некадашњу смртну тишину заменила је какофонија звукова птица, инсеката и других животиња.

Све у свему, 172 врсте птица, 33 врсте сисара, 15 врста гмизаваца, 15 врста водоземаца и 293 врсте биљака поново чине богат екосистем.

(БОРЕД ПАНДА)