Узгој магараца уносан посао

Фарме у БиХ које се баве искључиво узгојем магараца су ријетке, иако је магареће млијеко једно од најздравијих, али и уједно најскупљих на свијету.

Босна и Херцеговина 24.04.2019 | 07:44 Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, у овом ентитету нема регистрованих узгајивача магараца.

"У РС се магарци углавном могу пронаћи код појединих овчара, који их користе за превоз терета, те можда у појединим коњичким клубовима за разоноду", рекли су у ресорном министарству.

У Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ кажу да у ФБиХ има 109 пољопривредних газдинстава која су у регистар пријавила магарце у свом посједу.

Да је узгој ових животиња диван и уносан посао, потврђује и Ален Јусуповић, власник фарме магараца "Мали фармер" код Завидовића, који тренутно има око 65 магараца, од тога два пастува, четрдесетак магарица и двадесетак ждребади.

Истиче да се његова породица и он узгојем магараца баве од 2012. године, када је као студент освојио прво мјесто на студентском такмичењу "Имам идеју".

"Идеја је настала гуглањем и анализом ситуације на тржишту у БиХ. Био је то стартуп који је, захваљујући нашем ентузијазму и жељи да успијемо, ушао у седму годину постојања", казао је Јусуповић.

Осим производњом магарећег млијека, чија се цијена креће око 10 КМ за 100 милилитара, ова фарма израђује и сапуне, креме, балзаме за усне, шампоне и маске за лице.

"Посебно смо поносни јер смо прије мјесец дана у промет пустили беби крему од магараћег млијека. Цијене проиyвода су прилагођене нашем тржишту, па се крећу од пет КМ, колико кошта балзам за усне од магарећег млијека, до беби креме, која кошта 20 КМ", рекао је Јусуповић.

Истиче да су њихови производи свој пут нашли и до задовољних корисника у САД, Аустралији, Малезији као и у готово свим земљама Европе.

"Наша фирма није регистрована за извоз, али смо постали прваци у индиректном извозу, гдје туристи који нас посјете купе производе и носе их у своје земље", рекао је Јусуповић.

Подстицаја од ресорног министарства није било пуно, према његовим ријечима, али се труде да успију без помоћи власти.

"Једну реченицу већ седам година понављам: ја нисам написао социјални план, ја сам написао бизнис план. Спремни смо, моја породица и ја, да се боримо, радимо и трудимо и на крају да успијемо без помоћи власти. Ако је буде, хвала им од срца", истакао је Јусуповић.

У БиХ су ријетки који се одлуче имати фарму искључиво магараца, а Јусуповић каже да фармери избјегавају анималну производњу јер се за разлику од машина животиње не могу искључити.

"У  узгоју стоке не постоје празници, слододни дани, викенди и годишњи одмори. Само истински заљубљеници могу да се баве овим послом. Ако је новац једини и основни циљ, онда је читав бизнис осуђен на пропаст", рекао је Јусуповић.

Као највећи проблем узгоја магараца он наводи спор бирократски апарат, као и проблем мањка искуства у ветеринарском праћењу животиња.

Магареће млијеко
Магареће млијеко је најсличније мајчином млијеку. Има висок проценат имуноглобулина и ензим лизозим, који представља антибиотик тијела.

Такође, садржи витамине А, Д, Е и Ф, високе количине магнезијума, калцијума, фосфора и цинка.

Користи се код превенције плућних болести и ојачавање имунитета.

Подстицаји

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС кажу да магарци не улазе у систем премије по Правилнику о подстицајима.

У Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ кажу да је у складу са Законом о новчаним подршкама у пољопривреди и руралном развоју ФБиХ - Програмом подстицаја у Федерацији предвиђена ставка која се односи на узгој домаћег магарца.

"Клијент остварује право на новчану потпору за максимално 50 изворних заштићених пасмина животиња као што су босански брдски коњ, домаћа буша, домаћи магарац и пас торњак", рекли су у овом министарству.

Додају да током 2018. године нису имали ниједан захтјев за подстицај за узгој домаћег магарца.  

(Независне)