ПОРАЗНО: Дјеца све више гладна

У БиХ је 128. 000 дјеце гладно, без одјеће, обуће, образовања, туђе његе. Око 100. 000 дјеце угрожено је породичном ситуацијом, а око 40. 000 малишана живи у породицама које немају никакве услове за живот, званични су подаци Агенције за статистику БиХ.

Република Српска 22.04.2019 | 21:30 Сиромаштво узима све већи данак. Не штеди ни најмлађе, остављајући дубок траг у њиховим душама.

Статистика је поразна, а још више забрињава чињеница да постоји и значајан број дјеце која нису дио суморних бројки, јер су, просто, невидљива.

“Посљедњи показатељ о томе колико ми дијелимо хране био је преко 960, али мислим да је сада више од 1.000, пошто скоро свакодневно људи долазе. Морам да признам, поготово у прошлој седмици пуно мајки се обратило за помоћ код нас, траже помоћ од пелена до хране за дјецу”, каже Мирослав Субашић из УГ “Мозаик пријатељства”.

“Оно што подаци говоре, јесте да ми свакодневно имамо пораст броја корисника додатка на дјецу, с обзиром на то да знамо да су то породице које живе на минимуму социјалне егзистенције. На примјер, само у Центру за социјални рад Бијељина имате 2.500 корисника дјеце која остварују право на дјечији додатак кроз 1.700 породица”, каже Мила Стојановић, социјални радник у Центру за социјални рад у Бијељини.

Из немоћи да поправе материјалну ситуацију, родитељи веома често истичу своју дјецу када дођу у Центар за социјални рад да затраже помоћ.

“Увијек смо свједоци, ми као радници, непријатности коју дијете осјећа. Дијете не зна да прикрије своја осјећања и непријатно му је и тешко када дође са мајком, која је исто тако немоћна”, објашњава Стојановићева.

“Пошто сам ја одрастао у великом сиромаштву, знам да није нимало једноставно да човјек нема и да други људи прикупљају помоћ за њега. Ми у 'Мозаику' не желимо да то тако буде већ, напротив, да та дјеца, иако прикривају гардеробу, да то не схвате ни једног тренутка као јавну кухињу, већ да је то нека врста продавнице и да тако помогнемо”, каже Субашић.

Сиромаштво, поред материјалне, повлачи са собом и остале угрожености. Ако родитељ има проблем да свом дјетету да новац за ужину и није у могућности да задовољи његове основне потребе, онда он није у ситуацији да подстиче развој његових креативних способности. Таква дјеца су обично сиромашна и у социјалним контактима, каже Мила Стојановић.

“Онда када имате ситуацију да једно дијете расте у сиромаштву, да нема навику за тим породичним ритуалима као што је ручак, онда се та дјеца не сналазе, излазе на улицу неспремна. Уз сиромаштво врло лако долазе други проблеми, партнерски неспоразуми. Врло често и очеви, усљед немоћи да задовоље потребе своје дјеце, скрену у алкохолизам”, објашњава она.

Сиромаштво је многима постало начин живота. У зачараном кругу мизерних и једнократних помоћи које породицама тренутно помажу, врло брзо се враћају на почетну позицију када им је помоћ поново потребна. Све указује на потребу системског приступа рјешавања проблема сиромаштва и превентивног дјеловања.



БН ТВ