Прича: Оно кад се фудбал игра „два на сат“...

. . . корњаче са „Меаце“ и заборављене лекције Ајакса и Арсенала.  Спорост, ритам и брига да се не прими гол као одлике актуелног стања Калча.

Фудбал 22.04.2019 | 21:30 Ускршња издања италијанске штампе, телевизијске и радијске дебате о осмом узастопном Скудету Јувентуса и извештаји са утакмице Интер - Рома, а поготово оцене фудбалера, најбоље показују зашто је прошла читава деценија од последењег тријумфа једног тима из Серије А у Лиги шампиона и чак две деценије од радовања другом европском клупском трофеју.

Текстове, анализе, коментаре који су указивали на недопустиву физичку супремацију Ајакса и Арсенала у мечевима са Јувентусом и Наполијем - из које је произилазила доминација холандског и енглеског клуба - заменили су хвалоспеви на рачун Јувентуса, Макса Алегрија, Борхе Валера и Стивена Ензонзија!?

Све оно што је било обележено као узрок пада италијанских клубова у Европи само пар дана раније, овог викенда је подведено у шампионску категорију. Сами Италијани би рекли „цхи è цауса дел суо мал пианга сé стессо”, односно „ко је узрок свог бола нек’ жали сам себе“.

Нису све победе исте, као ни порази. Јувентус је доминирао првенством у ком сви тимови, осим Аталанте, и понекад самог Јувеа и Наполија, а још ређе Интера и Лација, играју буквално два на сат. При том мали и средњи тимови „увуку весла“ чим дођу у вођство, а такозвани велики после првог гола већ успоре, а после двоструке предности, по правилу, умртвљују игру, да ни њихови најзагриженији навијачи то не могу да гледају.

Неко би требало да се запита како то да Јувентус, који је тако надмоћно освојио осми узастопни Скудето, изгуби четири од 10 утакмица у Лиги шампиона, све са Кристијаном Роналдом? Биће да је у праву био бивши капитен и голман Ђанлуиђи Буфон када му се омакло у једном разговору да велики део тимова Серије А се „склања“ или „штеди“ кад игра против Старе даме. Логика је следећа: ионако ћемо да изгубимо, дакле чувајмо снагу и мислимо на мечеве који нас чекају после.

Није случајно да је само Аталанта у Италији ставила на озбиљне муке Бјанконере - порази од Ђенове после епског преоркета у мечу са Атлетиком и против СПАЛ-а када је играо комбинован тим не могу да се рачунају озбиљно - Гасеперинијев тим једини примењује такозвану европску филозофију на Апенинском полуострву. Резултати су се видели: у Серији А, Роналдо је сачувао Јуве од пораза у Бергаму, а у Купу Италије му није било спаса.

Не би требало заборавити да је Стара дама већ у седмом колу имала шест бодова предности у односу на другопласирани тим у Серији А. У 15. је, после победе над Интером, предност је већ била на осам бодова, а у 26. колу после три бода против Наполија је постала двоцифрена - 12. Што ће рећи да у овој сезони, трка  за Скудето, у суштини, није ни почела.

Резултати Јувентуса у Лиги шампиона и исходи мечева са Аталантом неизбежно нас терају да се запитамо: зар је могуће да тим који изгуби од Јанг Бојса, данашњег Манчестер јунајтеда, Атлетико Мадрида и буде буквално прегажен од голобрадих младића Ајакса, предвођених ветераном Душаном Тадићем - који је дочекао да у четвртој деценији живота коначно сретне тренера који ће му скројити адекватну улогу на терену - нема ниједног достојног конкурента у Серији А?

Одговор смо добили у суботу на терену и у недељу на страницама италијанске штампе. Утакмица Интер -Рома је пример свих бољки италијанског фудбала: спорост, ритам и брига да се не прими гол. Једна од предности глобализације што у истом дану можемо да видимо меч Манчестер Сити - Тотенхем и Интер - Рома што доводи неминовно до ребуса: да ли је исти спорт оно што се видело на Етихаду и Сан Сиру у суботу?

Утакмица без ритма, у којој чак и фудбалске корњаче попут Борхе Валера и Стивена Ензонзија могле да оставе добар утисак. Шпанац и Француз на утакмицама одиграју више пасова уназад или хоризанталних него што проиграју вертикално неког од саиграча, да не говоримо да готово сваки пут царине лопту, успоравајући игру тима, док их у дефанзивној фази иоле бржи противнички играчи остављају „у облаку прашине“.

Међутим, када слушате фудбалске коментаторе на телевизијама које плаћају права (италијански Скај и Дазон) и морају да буду у добрим односима са клубовима све се гледа кроз ружичасте наочаре. Па тако Борха Валеро и Ензонзи буду проглашени за најбоље актере утакмице и уз то добију и седмице. Да се човек запита коју оцену би требало да добије Де Јонг за меч против Јувеа у Амстердаму ако су за суботњу представу на Меаци Валеро и Ензонзи тако вредновани?

Интереси, пословни и сви други, имају своју специфичну тежину: у Италији, у последјих пар месеци, хоће да продају, пошто-пото, причу да је женски фудбал супер и како су сви они који тако не мисле кретени или мушки шовинисти. Само зато што је једна моћна телевизија купила права женске Серије А и предстојећег Мундијала у Француској. Ту је и политика повлађивања навијачима, који купују новине, плаћају претплате и велика већина не жели да погледа истини у очи, нити да слуша критике. Најлакше је кукати на судије, малере, изостанак среће, лош дан, хватати се за детаље. Писати и причати о легендама, истицати један добар потез и стављати под тепих пет лоших.

У сваком случају, после утакмице Интер - Рома, Алесандро Флоренци је објашњавао како је КлаудиоРанијери објаснио њему и саиграчима да сви морају прво да бране њихов „замак“, а затим да покушају да освоје противнички. С друге стране је Лучано Спалети држао буквицу како голмани морају да баратају лоптом као да су везни играчи и да су пасови уназад ка голманима неизбежна фаза у конструкцији игре великих тимова.

Нико није ни споменуо да се утакмица играла „два на сат“ и да су се на целом мечу виђена два-три контранапада, наравно Ромина, јер у целој сезони Интер, и поред тога што има Перишића и Политана на крилима, плус офанзивне бекове, Асамоу, Далберта и Дамброзија, није реализовао више транзиција колико Ливерпул или Ајакс направе на једној утакмици.

Додатна отежавајућа околност за тимове Серије А и физичку припремљеност фудбалера је константан пад форме. Почетком прошле јесени, Интер је преокренуо резултат против Тотенхема и Барселоне (полуфиналиста Лиге шампиона), Јувентус је са десеторицом играча победио Валенсију 2:0 на Местаји, Наполи је надтрчао и победио Ливерпул (још један полуфиналиста елитног купа). У пролеће, Јуве је изгледао као тим Серије Б против Ајакса, баш као и Интер против Ајнтрахта или Наполи против Арсенала.

Антонио Конте каже да је проблем што се у Серији А практикују тренинзи ниског интензитета, односно да у Енглеској, примера ради, играчи имају више слободних дана, али зато кад се тренира, ради се жестоко. Парадоксално је да су Анчелоти, Манчини, Конте, Ранијери у последњих десет година, освајали титуле у лиги где се највише трчи. Сви Италијани, сви однеговани у Серији А, и шта ћемо сад?

СЕРИЈА А - 33. КОЛО: 

Субота

Парма - Милан 1:1 (0:0)
/Алвес 87 - Кастиљехо 69/

Лацио - Кјево  1:2 (0:1)
/Каиседо 68 - Вињато 49, Хетемај 51/

Ђенова – Торино 0:1 (0:0)
/Ансалди 58/

Емполи – СПАЛ 2:4 (1:2)
/Капуто 22, Траоре 47 – Петања 38 пен, 61 Флокари 44, Антенучи 88/

Каљари – Фрозиноне 1:0 (1:0)
/Жоао Педро 27 пен/

Удинезе – Сасуоло 1:1 (0:1)
/Сенсио 31/

Болоња - Сампдорија 3:0 (0:0)
/Тонели 54 аг, Пулгар 69, Орсолини 83/

Јувентус - Фјорентина 2:1 (1:1)
/Алекс Сандро 37, Пецеља 53аг - Миленковић 6/

Интер – Рома 1:1 (0:1)
/Перишић 61 – Ел Шарави 14/

Понедељак

19.00: Наполи - Аталанта

Извор: моззартспорт