ГРЧ: Гори Солун, чекали су 34 године!

Гори црно-бели Солун: ПАОК шампион после 34 године! Грчка има новог првака. Први пут од 1985. титула стиже на "Тумба" стадион.  Најшизофренија титула Европе, Путинов човек обрадовао генерације! ПАОК је првак!

Фудбал 22.04.2019 | 00:00
ГРЧ: Гори Солун, чекали су 34 године!
Прошле године је посустао у финишу трке. Сада је био одличан до краја:

ПАОК је нови шампион Грчке!

Први пут од 1985. године, а трећи пут у клупској историји, црно-бели из Солуна подигли су трофеј првака Грчке.

Симболично, ПАОК је "оверио" освајање титуле дан после прославе 93. клупског рођендана. То је урадио на убедљив начин, тријумфом 5:0 против Левадијакоса.

На тај начин, другопласирани Олимпијакос задржан је на недостижних "минус 8", чиме је остао без титуле другу сезону узастопно.

Огроман утицај на освајање шампионског пехара имао је и српски репрезентативац Александар Пријовић који је постигао девет голова у првом делу сезоне, и и даље је најбољи стрелац екипе, иако се у јануару преселио у Саудијску Арабију.



Ливерпул чека 30 година, Спортинг из Лисабона скоро 20, Хајдук скоро деценију и по, али нигде се титула тако шизофрено и жељно није ишчекивала као у Солуну.

Вечерас је коначно стигла!

Солун је експлодирао, црно-беле боје су потекле улицама, пиротхеника је запалила облаке, ПАОК је шампион после 34 године! Петардом умрежи Левадијакоса (5:0) на крцатој и френетичној Тумби, ПАОК је вечерас освојио трећу титулу шампиона Грчке у клупској историји. 

Скоро три и по деценије је црно-бели део Солуна чекао да покори Грчку. Преко 30 година је цела Грчка чекала да шампион постане неко ван Атине. Последњи пут је то пошло за ногом Лариси која је 1988. уздрмала хегемонију атинског картела.



Од те 1988. године, АЕК и Панатинаикос су освојили наредних осам титула, да би потом уследила страховлада Олимпијакоса који је од 1997. године освојио невероватних 19 од укупно 21 титуле. Само је Панатинаикос успео у два наврата да заустави Пирејце. Колико је Олимпијакос био прејак за остатак лиге, толико су његове титуле све више биле под знаком питања. Свима осталима је Олимпијакос постао трн у оку јер је побеђивао и када није заслуживао, јер се најчешће доводио у везу са намештањем утакмица, са фаворизованим суђењем, чак и са суђењем на мечевима других клубова које би ишло у прилог његовим дугорочним плановима.

Сав тај утицај превелики Олимпијакоса на комплетне структуре грчког фудбала је стварао револт код осталих клубова. Међутим, Панатинаикос је недомаћинским и нестручним пословањем сам себе избацивао из трке, АЕК је избачен у трећу лигу, а као једина противтежа Олимпијакосу се последњих година профилисао ПАОК. 

Не, случајно.

Откако је клуб из Солуна преузео руски бизнисмен грчког порекла Иван Савидис, ПАОК је растао из године у годину.

Савидис је рођен у совјесткој Грузији као дете грчких досељеника. Посла стажа у совјетској армији, дипломирао је економију, преселио се у Ростов и запослио се у дуванској индустрији као чиновник. Брзо је догурао до директорске фотеље и у периоду несрећне руске транзиције 90-их година, постао један од оних функционера који су врло брзо прешалтали са државне на приватну делатност. Искористио је везе и оданост државним службама да постане већински власник највеће дуванске компаније у Русији коју је претходно унесрећио као државни кадар. И коју је прошле године продао Јапанцима за милијарду и по евра.

Паралелно са функционерском је градио себи политичку каријеру, као и позицију најутицајнијег Руса у грчкој емиграцији на просторима бившег СССР. Помагао је је грчка друштва и организације, православну цркву и груписао Грке у емиграцији. Почетком века је постао милијардер и ушао на листу 200 најбогатијих Руса. Његова Агроком група је запошљавала 15.000 људи у 40 различитих компанија. Постао је и посланик у руској Думи као члан Путинове Јединствене Русије, а јавна је тајна да је био један од блиских људи човека који ведри и облачи Русијом у овом веку. Средином прошле деценије ушао у фудбал као председник Ростова али без већег успеха. За разлику од његове супруге Кирјаки који је од женског рукометног клуба Ростов направила европску силу. 

А онда је Иван решио да се 2012. врати коренима. Одселио се у Грчку, купио ПАОК и уложио скоро 11.000.000 евра својих пара само у враћање дугова што је био први корак ка оздрављењу оболелог симбола Солуна. ПАОК је тада попут АЕК-а био пред банкротом, могао је Савидис лепо да све дугове избрише испадањем клуба у трећу лигу, што је добар део јавности и очекивао, али... 
"Била би то црна мрља у историји ПАОК-а, нисам желео да се тако упишем у историју", рекао је Савидис пошто је пореској управи Солуна уплатио 10.886.000 евра и очистио ПАОК од дуговања. 

Био је то делић онога што је потрошио у Грчкој по доласку. Купио је део грчке дуванске компаније, хотеле, медије, постао један од најутицајнијих људи у земљи и добио држављанство за велике заслуге у зближавању руског и грчког народа. Довео је Газпром за спонзора ПАОК-а, ангажовао познатог словачког судију Лубоша Михела на директорску функцију да се бави лобирањем и смањивањем Олимпијаксовог утицаја на судијску организацију. Да обезбеди макар равноправне услове са империјом из Пиреја. Процењује се да је Савидис од доласка у ПАОК пре седам година уложио око 100.000.000 евра у клуб. Додуше, улагао је паралелно и у неке нелегалне радње. Проваљен је да је са стотинама хиљада евра спонзорисао свакакве ликове, мутне типове и хулигане по Македонији да уочи реферндума о имену државе агитују за "не", односно да не буде изгласано име Северна Македонија. У чему је и успео. 

Са Савидисовим милионима, ПАОК је почео да се диже, али опет то није било на нивоу онога што је радио Олимпијакос. Тренерска имена попут Стевенса, Тудора, Ивића нису били никакав гранат. Појачања попут Нецида, Вукића, Штоха, Циолиса, Леовца, Цимирота, Вареле, Креспа, Бисесвара или Ђалме су ипак били класа испод онога што је доводио Олимпијакос.

Ипак, два трансфера су променила ПАОК. Рекордна куповина Александра Пријовића из Легије и повратак миљеника навијача Вијериње из Волфзбурга после пет године. ПАОК је у Пријовићу добио шпица каквог Олимпијакос није имао и разбијача традиционално тврдих одбрана у грчкој лиги, а у Вијерињи лидера и вероватно најбољег играча лиге.

Константно је ПАОК претходних година био у врху, после деценију и по освојио трофеј грчког купа, па га прошле сезоне одбранио, имао неколико других и трећих места, али није успевао да прекине доминацију Олимпијакоса. Ипак, из сезоне у сезону му је био све ближи, смањивао је разлику и када је прошле сезоне коначно изгледало да је то „та“ сезона, десио се АЕК.

Онај контроверзни "дерби двоглавог орла" за титулу у којем је судија прво оштетио ПАОК, па потом био спреман да настави меч док се Савидис није појавио на терену на пиштољем иза појаса?! 

Првенство је суспендовано, фудбал поражен, Савидис кажњен трогодишњом забраном приласка стадионима, а ПАОК је остао без „виђене“ титуле.

Целе сезоне је ПАОК водио, имао предност и на крају све упрскао. АЕК је постао шампион, а многи су тада мислили да је ПАОК пропустио историјску шансу и да ће на такву чекати још дуго година. Јер, Олимпијакос може да закаже једном у десет година, а никако двапут. Дошао је ПАОК летос и на корак од Лиге шампиона, али га је Бенфика прегазила у плеј-офу и изгледало је да су солунски црно-бели своје шансе пропустили. Ипак, био је то само нови почетак.

Кључ успеха је било довођења румунског стратега Развана Луческуа који је у Ксантију радио сјајан посао. Некада најталентованији тренер Румуније који је са Рапидом играо четвртфинале Купа УЕФА је до доласка у Грчку био у паду каријере и деловало је да ће измаглити са фудбалске сцене. Педантни детаљиста је у Ксантију рехабилитовао каријеру, а онда о Солуну доживео круну. Клуб га је летос испратио тако што је задржао све кључне играче, повећао им плате и уговоре, а онда их појачао и новајлијма. Дошли су Жаба, Чуба Акпом и Вернблом као играчи који праве разлику, али и неки адути за клупу попут Карелиса, Хачеридија и Тоске.

Тандем офанзиваца Лео Жаба - Бисесвар се показао као идеална подршка разгоропађеном АлександруПријовићу који је немилосрдно решетао мреже у првом делу сезоне. ПАОК је газио све пред собом у Грчкој и победио на 14 од 15 утакмица у првом делу сезоне.

А онда је Пријовић решио да прихвати фараонску понуду из Арабије и да оде на „пола посла“. Узалуд га је Сиавидис убеђивао, нудио повишицу, кумио га и молио да остане до краја. Била је то понуда из ранга оних које се не одбијају. ПАОК је остао без ударне игле, навијачи су почели да стрепе, али је Луческу успео да потпуно неутралише одлазак Пријовића. Уз изузетно занимљиво зимско појачање Карола Швидерског, црно-бели су наставили да газе без пораза. Без Пријовића су у 15 утакмица забележили 12 победа и три ремија. Негде у марту је постало јасно да нико и ништа неће спечити да ПАОК ове сезоне узме титулу после 34 године.

Реке црно-белих верника су од синоћ палиле Солун славећи успех чекан генерацијама. Само није могао онај који је најзаслужнији за то. Њему је забрањено да крочи на стадион током утакмице. Али је зато стигао на славље после меча. 

Извор: моззартспорт/мондо.рс

ФОТО: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар