Како Бенфика има Феликса, а Партизан нема Ђерлека?
Из угла Џевада Преказија – о Тадићу, де Јонгу, играчима од 190 цм, лаптоп тренерима. . .
Фудбал 21.04.2019 | 19:00
Без обзира на време и место, па тако и о актуелном тренутку црно-белих прича без задршке. Што на уму, то на друм. У овом случају посредством страница недељника Експрес.
“Увек риба смрди од главе”, упире прекази ка челницима клуба. “Све је у Партизану данас дно дна. И први тим и школа фудбала. Овако нешто се није догодило од оснивања. Довели су за директора школе човека који нема појма, не зна ништа. Не, нећу да кажем његово име, као ни име његовог заменика. У целој школи можда постоји тренер иии два. Говорио сам то и када сам дошао у Партизан с Карабурме. Не вреди. Партизан мора да буде што и Сорбона”.
Парни ваљак ове сезоне не личи на себе. Првенство је изгбубио још јесенас, бори се за одбрану Купа Србије, а чак и ако успе тај пехар да сачува делује да Гробари једва чекају крај сезоне, да не гледају мучење.
“На могу у клуб да дола зе играчи по принципу „мој играч, твој играч, његов играч". Можеш да дођеш у Партизан само ако имаш квалитет. Можеш, ако хоћеш успех и новац, и да негујеш своју децу. Без тога се не може”.
Црно-бели су променили чак тројицу тренера током сезоне. Почео је Мирослав Ђукић, наставио Зоран Бата Мирковић, као вршилац дужности појавио се Жарко Лазетић, а сад је за командама Саво Милошевић, што показује да неке озбиљен стратегије и ослањања на дуге стазе нема.
“Погледајте први тим, половина не зна основне ствари у фудбалу. Како, питају неки, кад половина њих има статус репрезентативаца? Има, али бити данас репрезентативац у Србиј и и није тако тешко, јер у репре.зентацији игра играч онога и онај онога. Нека ме демантује неко ако нисам у праву. Знам само да је Ђукићу И Мирковићу било тешко, јер ни један ни други нису имали тим. Немојте да се лажемо, истина је да нису имали тим”.
Многи сматрају да је одговорност на спортском сектору, тачније оном ко је селектирао тим. Именом И презименом, Ивица Илиев. Но, Џевад Прекази шири тему упирући прстом у омладинску школу у којој и сам ради.
“Ми имамо срећу што овде таленти расту као печурке после кише, алл и несрећу да их немилосрдно уништавамо. Зашто? Зато што нема ко да их научи тајнама фудбала, игри. Ниси добар тренер само зато што на тренинг носиш лаптоп. Кога то импресионира? Наша деца имају ту природну лудбалску интелигенцију, то је оно што би треба развијати, али не, наши тренери децу са 12 година уче тактику. Будале. Дете у том узрасту ваља пустити да се игра. Дај му слободу. упозоравај га шта није добро, а онда му покажи како се то правилно ради. Не на табли илл лаптопу. Јуп Дервал је говорио да је терен мерило. Ко на терену не може да покаже шта зна тај не би требало да се бави тренерским послом”.
Замерио је не само људима у Партизану, већ целокупном амбијенту у нашем фудбалу…
“Шта наши вајни стручњаци сад раде? Траже клинце од 190 цм висине, праве од њих као врхунске штопере и голмане. Идиотизам. Такви стручњаци су Тадића избацивали из репрезентације. Фудбалера који је рођени вођа, чије вредности препиознају странци, али не и наши тренери”.
Један детаљ га посебно боли. Недовољно брз развој Армин Ђерлека, кога је тренирао и у млађим категоријама ОФК Београда и у Партизану, али везиста из “генерације 2000” никако да процвета како се очекивало.
“Причао сам да ће Ђерлек бити чудо. И био би да игра на свом месту. Њега би, једноставно, требало пустити да игра. Гледајте Жоао Феликса из Бенфике (1999. годиште). Ја тог дечка знам, моји клинци из ОФК Београда су граил против Бенфике. Унаказили смо их, али упркос томе, они својој деци дају да играју. И зато имају Феликса, а ми немамо Ђерлека. И тај Де Јонг у Ајаксу. Да нема њега ни Тадић не би био Тадић”.
Уместо закључка у интервјуу Експресу:
“Тачно је да немамо десетку. Немамо, јер не радимо на томе да је имамо, а увек смо имали мајсторе. Све док имаш тренере који не знају ништа нећемо имати ни асове. Ово поднебије има асове и у кошарци и у ватерполу, рукомету, одбојци... У фудбалу их нећемо имати све док децу са 12 година терамо да раде тактику”.
ДЕЦО, ШУТИРАЈТЕ БОСОМ НОГОМ
Прекази је био познат по бомбама са 30-ак метара. Делом и због малог стопала, које је пасовало копачкама број 38. Појашњава...
„Све је дар природе. Имао сам срећу да ми први ттренер буде Владица Ковачевић, а одмах после њега Зоран Миладиновић. Он ми је показао како се шутира, и то босом ногом. Нема ту велиек филозифије, зна се где би требало лопта да се удари. Данас нема деци ко да покаже. Оно што ми је Зоран показао ја и данас радим, с мојом децом. Увек кад је лепо време изувају копачке. Боса нога поцрвени на делу којим удараш лопт. Уколико имао мало стопало скоро цео обим лопте је на рису. Много је теже онима који носе број 45 или 46“, предочио је Џевад.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар