Како се иде у дипломатију БиХ!?

- Не треба се томе чудити, нисмо могли очекивати неку другу праксу, него да чланови Председништва пошаљу своју родбину, пријатеље, партијске функционере или неке спонзоре, финансијере и томе слично, коментарише меновање нових бх. амбасадора у свијету социолог Иван Шијаковић.

Босна и Херцеговина 20.04.2019 | 19:19 Предсједништво Босне и Херцеговине у сриједу је донијело одлуку о именовању амбасадора и конзула.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик на мјесто конзула Босне и Херцеговине у Истанбулу је именовао Синишу Михаиловића, који тренутно обнаша функцију уредника Информативног програма Радио-телевизије Републике Српске.

Некадашњи Додиков савјетник Александар Врањеш, именован је за амбасадора БиХ у Загребу.

Када је ријеч о именовањима Жељка Комшића, амбасадор БиХ у Црној Гори биће Бранимир Јукић. Јукић је био амбасадор БиХ у Црној Гори и у вријеме Комшићевог мандата у Предсједништву Босне и Херцеговине у периоду од 2010.-2014. године.

Данка Савић, некадашња новинарка, на основу именовања Жељка Комшића, биће амбасадорица у Шпанији. Савић је, такође, у другом Комшићевом мандату од 2010.-2014., била амбасадорица у Чешкој. Након тога је била запослена у Министарству спољних послова БиХ.

Бивши савјетник Жељка Комшића у Предсједништву БиХ (мандатни период од 2006. до 2010. године) Вања Филиповић именован је за амбасадора у Великој Британији. Филиповић је једно вријеме радио као шеф кабинета министра комуникација и промета БиХ Славка Матановића (из Демократске фронте Жељка Комшића), којег је Комшић недавно именовао за амбасадора БиХ у Италији.

Посебно је изненађујуће именовање Свена Алкалаја, некадашњег министра спољних послова који ће, на приједлог Комшића, представљати Босну и Херцеговину у мисији УН у Њујорку.

Против Алкалаја, наиме, Тужилаштво БиХ је подигло оптужницу 2015. године у којој га је теретило да је као службена особа у институцијама Босне и Херцеговине, у својству министра спољних послова БиХ донио рјешење о исплати новчане награде замјеници министра за рад у НАТО координационом тиму Савјету министара Босне и Херцеговине, чиме је, како се наводило у оптужници, 'свјесно прекршио Одлуку Савјета министара по којој новчана накнада не припада руководиоцу и замјенику руководиоца институција БиХ и тиме проузроковао штету буџету Босне и Херцеговине у износу од 13.418,59 КМ (6709 еура). Годину дана касније, Суд БиХ је Алкалаја ослободио оптужби.

Истовремено, према одлуци Предсједништва БиХ, Драган Јаћимовић биће амбасадор у Сјеверној Македонији, Бојан Вујић у САД, Митар Кујунџић у сједишту НАТО, а књижевница Мартина Млинаревић у Чешкој.

Аида Смајић је именована за амбасадорицу у Србији, Елвира Дилберовић иде у Шведску, Сидик Спахић у Египат, Тарик Буквић у Кину, а Игор Жонтар у Ватикан.

Тарик Буквић је раније био амбасадор БиХ у Малезији и Индонезији, а радио је као савјетник у амбасадама БиХ у Дохи, Катару, Ријаду и Отави.

Дипломатски представник БиХ при Светој Столици биће Игор Жонтар, према информацијама доступним на интернету, је радио као професор етике у Католичком школском центру Св. Јосип у Сарајеву.

Социолог Иван Шијаковић за РСЕ каже како су именовања амбасадора наслијеђена пракса, као и у свим другим областима. Према његовим ријечима, ради се о једној врсти симпатије или награде за неку лојалност.

"То је основни критериј, а критериј знања и способности је у другом плану. Пошто је Босна и Херцеговина нека врста приватне државе оних који су тренутно на власти, онда се по том критеријуму и одређују дипломате или функционери. Овде не постоје критерији неке озбиљне државе, са озбиљном традицијом бирања, а посебно дипломата. Не треба се томе чудити, нисмо могли очекивати неку другу праксу, него да чланови Председништва пошаљу своју родбину, пријатеље, партијске функционере или неке спонзоре, финансијере и томе слично", поручује професор Шијаковић.

На наш упит колика је штета по Босну и Херцеговину и њен кредибилитет у свијету, ако се бх амбасадори бирају по принципима које наводи, Шијаковић каже:

"Мислим да нема ни штете ни користи. Дипломатија Босне и Херцеговине је једна невидљива, помало безначајна категорија и сумњам, и да пошаљете најбоље универзитетске професоре, не би могли да много учине у смислу контакта те земље и Босне и Херцеговине. Њихово деловање је подређено политичком тренутку и политичкој хијерархији у земљи. То би опет зависило од партијских вођа, лидера, чланова Председништва. Док се не промени принцип избора и принцип мерења резултата, не можемо очекивати ништа", закључује Шијаковић.

Предсједништво Босне и Херцеговине је на ванредној сједници половином децембра 2018. смијенило 21 амбасадора и шест шефова мисија и конзула. Тада су опозвани амбасадори БиХ у Бугарској, Чешкој, Црној Гори, Египту, Грчкој, Израелу, Јапану, Канади, Румунији, Словенији, Србији, Швајцарској, Белгији, Хрватској, Италији, Мађарској, Немачкој, Пољској, Шведској, Великој Британији.

Опозвани су и амбасадор БиХ при Светој Столици, шеф Сталне мисије БиХ при УН-у у Њујорку, шеф Сталне мисије БиХ при Вијећу Европе у Стразбуру, шеф Мисије БиХ при ОСЦЕ-у и Канцеларији УН-а у Бечу, генерални конзул БиХ у Истанбулу у Турској, генерални конзул БиХ у Милану и почасни конзул БиХ у Тел Авиву.

(РСЕ)