Син и кћерка неће доћи на сахрану?

Живот и смрт Мирјане Марковић судбински су испреплетени, готово подударни, са њеним супругом Слободаном Милошевићем, па и у томе да ће, као и он, бити сахрањена без присуства најрођенијих.  

Србија 17.04.2019 | 08:33 Жеља да заједно почивају испод липе у дворишту породичне куће у Пожаревцу биће им испуњена, али њихова дјеца Марија и Марко, с којима су тамо провели најљепше дане, ни мајку, по свему судећи, неће испратити на вјечни починак, у суботу у 15 часова.

Марко Милошевић још није одлучио да ли ће доћи на сахрану. Он чак још није ни поднио захтјев у конзулату Србије у Москви да му се издају документи за превоз посмртних остатака Мире Марковић, мада то може да учини за њега неко од његових малобројних московских пријатеља.

У амбасади су, како сазнају "Новости", већ добили инструкције из Београда, из надлежног министарства, да Марку, уколико одлучи да допрати мајчине посмртне остатке, у што краћем року издају документа. Син Мирјане и Слободана Милошевића, ипак, оклијева. Разлог за то је Интерполова потјерница, која је још на снази. Али и статус избјеглице у Русији, који би био угрожен. Уколико би био приведен у Србији, Русија не би могла да га заштити.

Пријатељи породице Милошевић сматрају да би, највјероватније, Марка долазак у Србију коштао, јер су озбиљне оптужбе против њега и даље на снази.

"Са Маријом је потпуно другачија ситуација", каже за Новости Драгољуб Кочовић. 

"Она већ има потребна документа за путовање ван Црне Горе, али је потпуно сломљена и огорчена због онога што су доживјели њени родитељи, она и брат", наводи Кочовић.

У малобројним интервјуима она није крила да нема намјеру да се икада врати у Србију.

"Мислим да нико од нас, ни жив ни мртав, не треба да буде у Србији ", говорила је. 

"Има латинска пословица која каже: "Незахвална домовино - не заслужујеш ни кости моје!" Мој отац је погријешио што је уопште био предсједник те земље", говорила је ћерка Мире Марковић и Слободана Милошевића.

Она је, како тврде њене комшије на Цетињу, све вријеме затворена у кући, иза спуштених ролетни. Нико је није видио, а њена повученост у самоћу одавно је уобичајена за њене комшије. Не дружи се ни са ким, повремено је посјети бивши муж Слободан Булатовић, који је једини и ових дана улазио на капију.

Атмосфера испред Маријине куће и у уторак је била иста. Спуштене ролетне, тишина, закључана капија и паркиран аутомобил за које комшије тврде да припада њеном бившем мужу.

"Вјерујем да је она ту, чим је ту и њен бивши муж. Не би он, иначе, долазио. Немамо комуникацију са њом, нити се посјећујемо, тако да ништа о њој и њеним приватним стварима не знамо", прича један од комшија.

Марија Милошевић није видјела своју мајку од бјекства у Црну Гору. Обећања да ће јој Црногорци дати документа, без обзира што нема исписницу држављанства из Србије, изигравана су. Одговорност је пребацивана са Министарства спољних, на Министарство унутрашњих послова у Подгорици, иако је иза "обећања" стајао лично Мило Ђукановић.

У капели болнице у Москви, у којој је Мира Марковић преминула, она ће бити и кремирана у четвртак у 11 часова. Кремацији ће, уз малобројне московске пријатеље, присуствовати њен син Марко, а да ли ће и Марија допутовати у Русију није извјесно.

"Не могу ни да замислим каква је Маријина патња, али и неизвјесност од времена које долази, јер јој је Мира била велика подршка и помоћ. Она ју је, практично, издржавала", кажу њихови пријатељи.

Док се смјењују недоумице о присуству Марије и Марка на сахрани, у Пожаревцу се ужурбано припрема све што је потребно за достојан испраћај професорке Марковић, некадашње прве даме Србије и Савезне Републике Југославије. Већ је извјесно да ће се говорима од ње опростити Момир Булатовић, почасни предсједник Удружења "Слобода", и проф. др Милован Бојић, дугогодишњи пријатељ Милошевића.

Удружење "Слобода", чији је оснивач била и супруга Слободана Милошевића, а које се борило за слободу и истину о њему, његовом животу и дјелу, огласило се посебним саопштењем:

"Одласком Мирјане Марковић отишао је посљедњи главни свједок и креатор југословенске и српске историје с краја 20. и почетка 21. вијека. Јасно је да свједока има још, али оних који су са Слободаном Милошевићем, дугогодишњим предсједником Србије и Југославије дијелили најближа убјеђења и идеје, свакако да више нема''.

У саопштењу се, између осталог, истиче и да су непријатељи Слободана Милошевића у немоћи да се њему супротставе, најчешће нападали његову супругу, а покушаји да се од ње направи "проклета Јерина" нису престали све до њене смрти.

"Они којима таблоиди формирају свијест, у те оптужбе ће повјеровати. Они који имају смисла за "критичко мишљење", лако ће препознати клише који се примењује против оних који одбијају да служе "новом свјетском поретку". Милошевић је то одбио и платио цијену главом. Мира Марковић га је подржавала најснажније што је могла. Зато је живот скончала у егзилу.

Из Удружења "Слобода", сажимајући живот професорке Марковић, издвајају да је рођена у партизанском збјегу. Да је као беба остала сироче. Мајку Веру Милетић стрељао је Гестапо у нацистичком логору. Од мужа су је силом раздвојили они који су га киднаповали у некадашњи нацистички логор а претворен у "трибунал" Схвенинген у Хагу. Умрла је у изгнанству у Москви под срамним и лажним оптужбама које су против ње пласиране у српској јавности.

"Она је била истински хуманиста, љевичар, идеалиста, југословенске оријентације, политички борац, особа која је имала снажан сензибилитет за политику", наглашава се у саопштењу. 

"Визионар, доктор социологије, редовни професор Универзитета у Београду, академик Руске академије друштвених наука. Ниод једне ове квалификације Мира се не би одрекла. Није то учинила ни за живота. Напротив, својим дјелом их је изнова потврђивала", стоји у саопштењу.

(Новости.рс)