Малени клуб, џиновски стадион и...
. . . и уговор који их раставља после више од века! Квинс Парк је најстарији шкотски клуб који је обликовао фудбал. Национални стадион Хемпден Парк је његов дом. Али и томе је дошао крај. . .
Фудбал 19.04.2019 | 08:00
За већину фудбалера загревање је нешто досадно, али када Квинс Парк игра код куће, за гостујући тим загревање на његовом стадиону је прави спектакл. Труде се да што више времена проведу на самом терену радије него у свлачионици, уживајући у сваком тренутку.
И нема везе што је велики стадион направљен за 52.000 гледалаца привукао свега неколико стотина на утакмицу са Стирлингом пре две недеље па је заправо више гостију било на венчању у једној од луксузних ложа овог древног фудбалског здања. То је и даље био дан који ће играчи Стирлинга памтити: дан када су играли на Хемпден Парку.
Хемпден је одувек водио двоструки живот. Као Бананамен. То је дом шкотске фудбалске репрезентације и место предвиђено за финала ФА и Лига купа, али и један од најелитнијих европских стадиона који су сви сматрали култним фудбалским здањем. На том истом Хемпдену 1937. године чак 150.000 људи гледало је Шкотску и Енглеску, а то је место на којем је Зинедин Зидан 2002. постигао можда и најлепши гол у историји финала Лиге шампиона.
Али, с времена на време, Хемпден је и успутна станица за фудбалере из нижег ранга шкотског фудбала који играју против Квинс Парка у утакмицама где су тирибине готово све празне, а где је фамозну дреку са трибина заменио шапат.
Квинс Парк је најстарији шкотски клуб и историјски можда и најзначајнији за тамошњи фудбал. Као уникат у односу на све остале, остао је до данас аматерски, који води неколико стотина чланова и десетина волонтера као што је Хасти - са тимом чији играчи не зарађују ништа, већ играју из љубави. У последњих неколико година углавом је имао јо-јо статус у шкотским нижим дивизијама. За Квинс Парк стадион Хемпден Парк је једини дом - барем засад, вероватно до 2020. године, када ће клуб који га је и изградио бити приморан да се исели из свог дома.
Прошле године, Фудбалска асоцијација је најавила да ће преиспитати своје односе са Хемпденом јер више од једног века селекција Шкотске игра на том стадиону као закупац од правог власника Квинс Парка: Првобитно као краткорочни корисник, а у последње време као вишедецинијски и једини инвеститор у инфраструктуру Хемпдена.
Тренутни уговор истиче им 2020. године - након Европског првенства, чији ће Хемпден бити један од домаћина - и ФА Шкотске је најавила да ће после тога размотрити трајније решење. Шкотима је нуђено да се преселе на Марејфилд у Единбургу, дом рагбиста Шкотске, а и великани Селтик и Ренџерс предложили су своје стадионе као нови дом националном тиму. Појединци су тражили и да репрезентацију убудуће игра широм земље, али изгледа да од тога неће бити ништа.
После свега, Фудбалска асоцијација је одлучила да јој је најбоље да откупи Хемпден Парк од Квинс Парка и то за 5.000.000 фунти (5.700.000 евра), с тим да је ова организација у дуговима од 19.000.000 фунти, па су им двојица најбогатијих Шкота “притрчала” у помоћ и позајмили 1.000.000 фунти за куповину стадиона.
Генерално, цена од 5.000.000 за стадион чини се као врло јефтина поготово јер уз објекат купују и 13,5 хектара у јужном делу Глазгова, десет минута вожње од центра града. Иначе, комисија коју је је ангажовао Квинс Парк и која је урадила процену имовине установила је да само земљиште без стадиона вреди 30.000.000 евра!
Али Квинс Парк није имао много избора. Оно што добија од Савеза тренутно за изнајмљивање стадиона (300.000 фунти) део је од укупне годишње зараде (750.000).
“Није потребно бити геније па схватити да би одлазак Шкотске са Хемпдена имао тешке последице по клуб”, каже Хасти.
Зато је посао склопљен. Почевши од 2020. Квинс Парк више неће играти на Хемпдену, што ће значити и прекид 115-годишње историје. Уместо тога, Квинс Парк ће новац од продаје употребити за реконструкцију Мањег Хемпдена - административне установе у оквиру великог стадиона - где ће направити свој нови дом.
Многи око Квинс Парка сматрају да одлука клуба о продаји стадиона није била исправна, иако је Хемпден шкотски духовни фудбалски дом, барем како тврде два можда највећа фудбалска имена у историји Крејг Браун и Кени Далглиш. И ако је напуштање свог вишедецинијског дома анатема, морало се мислити и на будућност истог тог четвртолигаша, али...
Гери Краули, председник клуба, обелоданио је да пресељење на Мањи Хемпден “није сређена ситуација”, иако је убеђен да ће 5.000.000 бити довољно да се направи нови дом и обезбеди једнако функционисање клуба као и до сада.
Навијачи, с друге стране, страхују за судбину клуба. Кит Мекалистер, 61-годишњи љубитељ Квинс Парка прати овај тим више од три деценије. Одрастао је неколико улица од Хемпдена, и каже да је до данас пропустио можда само три гостовања од 1979. године. Запретио је чак и ћерки да ће, ако се буде удавала током сезоне, морати да организује венчање у петак, никако викендом.
На домаћим утакмицама, Кит продаје клупске сувенире на Хемпдену. Већином недеља, како каже, проводи са гомилом страних туриста који посећују Квинс Парк.
“Доста њих долази из Енглеске, а било је Шпанаца и Немаца”, каже Кит.
Они не долазе само због гомиле великана које је овај клуб подарио светском фудбалу - као што су Алекс Фергусон, доживотни члан Квинс Парка, и Енди Робертсон дефанзивац Ливепула и капитен селекције Шкотске - већ како би уклазали част јединственом фудбалском клубу који још гаји ову игру у изворном облику. И заиста, можда више од било ког клуба на свету Квинс Парк је допринео фудбалу који гледамо данас.
Иако је ова игра првобитно настала у Енглеској, за већину оних који су живели у 19. веку фудбал је био “игра саплитања и дриблинга” у којој играчи трче с лоптом док не бивају оборени на траву, било да се ради о фер старту или фаулу. Квинс Парк је најзаслужнији за креирање такозваних “комбинација” јер је био креатор “шкотског стила”. То је клуб који је измислио додавање (пас).
“И постоји писани траг о томе”, одговара Хести.
“Квинс Парк је увео методику у фудбал и променио систем исве што иде уз то. У погледу стила фудбала, Квинс Парк и репрезентација Шкотске били су испред времена. Енглеска није могла да им примирише”
Ваљда је зато два пута, током 80-их година 19. века, Квинс Парк играо финала ФА купа Енглеске и био једини шкотски клуб који је икада то урадио. Чак је и у неколико репрезентативних утакмица дао комплетан тим уместо репрезентације Шкотске.
“Зато су енглески великани крајем 19. века доводили најбоље шкотске фудбалере”, одговара Хасти.
Ти клубови шкотских исељеника међу којима су Престон, Сандерленд и Ливерпул који су били успешни у том периоду постали су познати као “шкотски професори”.
У оно време, многи у Глазгову су сматрали да је Квинс Парк љубимац Шкотске и симбол поноса. Уместо тога, данас се клуб суочава са напуштањем свог древног дома, а многи верују да постоји могућност и тоталног гашења.
“Шта би нека друга одговорна држава урадила у овом случају, када би имала клуб који је допринео фудбалској историји у оволикој мери?”, пита се Макалистер.
“То је био некада најбољи фудбалски тим на свету. Зато је ово тужно време за фудбал, а ово је град који је луд за фудбалом и који се односи према Квинс Парку као према обичном аматеру. Клуб ће преживети, али без Хемпдена неће бити то што јесте.”
Хести дели забринутост навијача. У последње време, клуб покушава да се устроји као потенцијални полигон за развој младих фудбалера које не може да привуче зарадом, већ могућношћу да им приушти “најбоље услове за тренинг и тренере”, поред Селтика и Ренџерса. Стаза коју је утабао Ливерпулов бек Робертсон део је будућег плана.
“Данас сви хоће да носе тројку Квинс Парка у његову част”, каже Хести, а ту је и могућност да Хемпден назову својим домом.
Зато би селидба представљала двоструки ударац за Квинс Парк: осам тимова подмлатка који тренирају на Мањем Хемпдену немају појма где ће морати да се преселе, ако сениори тај терен претворе у свој нови дом. То, заједно са губитком јединствене прилике да играју сваког другог викенда на националном стадиону, могло би да упропасти сав добар рад Квинс Парка.
Ипак, оно што највише брине све је нешто много мање опипљиво. За оне који су живот провели гледајући Квинс Парк или радећи за њега, Хемпден је централни део клупског идентитета. Тај стадион је њихов дом већ пуних 116 година. Клуб је био његов власник, градитељ и чувар, а временом се осетио као “непожељни подстанар”.
Знају сви да је дошло време за продају, за смањивање трошкова, али поједини чланови клуба су се надали, можда да би им Фудбалска асоцијација дозволила да буду подстанари. Зато је страх од потпуне селидбе бојазан да се Квинс Парк растаје са својом душом, са својим важним делом, са циглом и малтером и празним столицама Хемпден Парка.
“Квинс Парк и Хемпден су тесно повезани. Стадион је наша историја, наш разлог постојања. Ако изгубимо Хемпден изгубићемо и статус националне институције. Изгубићемо све.”
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар