Сале јасан као дан: Повреда - једини разлог који прихватам!

„Они који пристану да обуку дрес репрезентације прихватају и неписане законе, спортски морал и културу која нас је водила до успеха“, каже стратег државног тима.

Кошарка 18.04.2019 | 22:45 Ако њему нећемо да верујемо – коме ћемо? Пошто нас је за време играчке и на почетку тренерске каријере уверио да је способан да доноси медаље, једино је логично да цела држава стане иза Александра Ђорђевића. И куда командује селектор туда да крену сви репрезентативци.

Још ако је рекао да нападамо златно – зна се. Идемо на злато. Макар морали да се помучимо да уопште стигнемо до пројектованог финала са Сједињеним Америчким Државама на овогодишњем Мундобаскету у Кини. Да би се до борбе за најсјајнију медаљу дошло и да би се деценијски ривал свргнуо на кошаркашког трона потребни су сви ресурси. А то значи: кога Сале позове – тај да се појави на окупљању репрезентације. Без изговора. Макар се звао и Никола Јокић, око чијег статуса се месецима, па и годинама, још од Олимпијских игара у Рију, води полемика.

Између редова такву поруку јавности је послео нико други до сам Ђорђевић, уверавајући да ће као оправдање за евентулани изстанак било кога са репрезентативног окупљање прихватити само, далеко било, повреду.

„Као селектор сам у обавези да саставим списак најбољих кошаркаша и оних у најбољем стању, али и оних који су залагањем то заслужили. Како се листа смањује, момци сами одлучују да ли ће бити део такмичења за које се припремамо. Поновићу оно што сам давно рекао: повреда је једини разлог који прихватам“, децидиран је Ђорђевић у разговору за званични сајту ФИБА.

Према његовим речим, дрес репрезентације Србије...

„Нема цену! Не толеришу се грешке. Одговорност је на десет пута вишем нивоу од осталих. Они који пристану да га обуку прихватају и неписане законе, спортски морал и културу која нас је водила до успеха“.

После три сребра (Светско првенство у Шпанији 2014, Олимпијске игре у Рио де Жанеиру 2016, Првенство Еворпе 2017) можда је ред да Орлови полете до злата.

„Не само медаља, титула, прво место, него и достизање спортских висина, нашироко препознатих од стране мојих колега и нарочито ривала. То је јасно сваком од првог дана у репрезентацији. То је моја мисија, пут, водиља са огромном, немерљивом помоћи мојих сарадника“.

Србија ће такмичење на Мундобаскету почети у Групи Ди, која ће се играти у Фушану. Ривали су такви да пласман у наредну фазу не би смео да се доведе у питање.

„Италија има традицију, жељу да покаже сву снагу. Ангола је атлетски јака, гладна за успехом на светској сцени. Доминантна селекција у Африци, годинама. Филипини су земља за великом страшћу и за кошарком, пуни су изненађења и имају НБА играче. Сваког ривала поштујемо, али идемо на победу на свакој утакмици. Жреб не мења наш план и циљ. А циљ је увек исти - медаља. Србија увек иде на медаљу. Не кажем да ћемо увек бити на постољу, али ка томе стремимо“, додао је Ђорђевић који је за време играчке каријере био првак света 1998, у Атини.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт