Профит пријети да уништи бисер РС

Отоке, каскаде, рукавци, букови … и велики водопад на крају идиличног сеоцета, као из сликовнице – то су Јањске Отоке, бисер Српске, којем, страхују мјештани, пријети уништење због – профита и похлепе.

Република Српска 14.04.2019 | 21:45 – Видите овај водопад! Ово је наш заштитни знак, као мостарски Стари мост. И умјесто да буде на листи УНЕСЦО, тајкуни хоће да га стрпају себи у џеп – каже мјештанин Зоран Бороја (71).

Тако он тумачи све чешће вијести и гласине, које се попут хука ријеке Јањ, проносе Јањским Отокама надомак Шипова.

– Прича се да ће овдје градити електрану. Ако то учине, све ће ово потопити, уништиће нам живот, а младима будућност. Ми се бунимо, али шта ми можемо. Они су моћни, ми нисмо – каже Зоран, док натенане, с комшиницом Миром Гајић (70), испија домаћу шљивовицу. Добра шљивовица, клизи низ грло.



Зоранова кућа је на крају села, уз сам водопад. Док његове комшије, махом викендаши, издају апартмане туристима авантуристима, он, каже, не мари за бизнис. У својој кући, у собама које су “конфорне као у Метрополу” повремено угости студенте, екологе, ловце… али ‘нако.

– Не наплаћујем им смјештај. Мало се дружимо, забављамо, запјевамо, попијемо по коју. А кад одлазе они мени оставе хране, пића, некад и коју марку. И тако: добро и мени и њима. Шта бих ја, иначе, сам у кући – каже Зоран.

И погледа ка водопаду, као да се од њега опрашта.

Нису Зоранове бриге и стријепње без основа. Народна скупштина РС је усвојила Зонинг план за Јањске Отоке, које су по Просторном плану РС требало да буду заштићено природно подручје. Тим планом је, тврде еколози, омогућена изградња малих електрана на овом локалитету. Мале хидроелектране би нанијеле трајне и ненадокнадиве штете Јањским Отокама, тврде активисти Центра за животну средину Бањалука и локалног удружења “Еко зона Шипово”.

Посебну сумњу изазива то што је израду спорног плана финансирало предузеће Ројал Прима д.о.о. Мркоњић Град, које већ има концесију за градњу мале електрану на ријеци Јањ. Према подацима Комисије за концесије РС доступним на интернету, ова фирма има концесију за изградњу МХЕ 3,24 мегавата. Како би то изгедало, мејштанима није тешко претпоставити, поготово откако је неколико километара Јањских Отока, на другом крају Шипова, почела изградња електране на Пливи.



Ова електрана, коју гради БББ д.о.о. Шипово, снаге је 0,9 мегавата. Иако је чак три и по пута мања, од оне планиране на ријеци Јањ, она је ипак потпуно промијенила крајолик.

И док тешке грађевинске машине на Пливи заувијек разарају прелијепу ријеку, претварајући је у постројење за производњу струје, Јањске Отоке још живе своју бајку. Брвнаре, мостићи, путељци и хука хладне плаховите ријеке, која се на овом мјесту растаче између зелених оточића, одмор су за очи и душу. Природа је толико раскошна да је тешко повјеровати да се овде угнездило чак 30 викендица, осам сеоских домаћинстава и неколико малих кафића, ресторанчића и роштиљница.

У једној од њих Зорица Пиљић се припрема за туристичку сезону. Још увијек ријетким шетачима и излетницима нуди кафу и пиће. На љето би радо послуживала и храну, али инспекција тврди да њен “објекат не испуњава услове за то”.



– Стално неке забране, не дају нам да градимо и развијамо се на својој земљи, како можемо и колико можемо. И муж и ја смо незапослени, ово нам је једини извор прихода – каже Зорица. 

Имају, каже, два сина, дорасли су за факултет, хоће да се школују, а од чега.

– Радила сам у Шипову разне послове, нигдје нисам била пријављена и нисам могла зарадити више од 200 евра мјесечно. Са овим послом смо се мало исчупали, али ако сад дође та централа, све ће пропасти. Нисам паметна – каже Зорица.

Већина мјештана старосједелаца, њени су рођаци, Пиљићи и Гајићи. Управо Пиљићи, који овдје одвајкада имају воденицу, на неки начин су засновали насеобину на Јањским Отокама, када су се, из села на планини “спустили” на воду, ближе млину, која је у то вријеме био центар збивања у целом крају. Воденица и данас ради и, кажу, чувена је надалеко, јер меље најбоље домаће брашно.

Власник воденице је Славко Пиљић (85), самоуки мајстор који је још далеке 1965. баш овде изградио – прву малу хидроелектрану.

Славкова централа и данас ради, усред села, и производи струју коју Пиљићи продају “Електропривреди”. Око ње пливају патке и кљуцају кокошке. Пиљићи имају и собе за туристе с погледом на централу. Али, та је централа, уроњена у пејсаж, капацитета је 22 киловата: права играчка у односу на 147 пута јачу електрану, за какву је, на ријеци Јањ, одобрена концесија.



– Кад су у питању мале електране, не треба бити унапријед ни за ни против: све је ствар мјере и паметног плана. Али, природа је на првом месту, не може ничији профит бити пречи од природе – каже чика Славко.

Он, од своје стује, коју производи на кућном прагу, зарађује око 2.000 КМ мјесечно. И задовољан је. Инвеститори, који су широм РС, саградили, не баш мале мале електране зарађују милионе. И они су, вјероватно, задовољни. Али у турбинама тих електрана нестале су многе планинске ријеке, заробљене у цевима. Мјештани Јањских Отока страхују од таквог сценарија. Не вјерују причама да би од такве електране и “локални становници имали користи”, писмени су они, ни интернет им није баук.



Од малих електрана, показале су досадашње анализе, користи имају само инвеститори. Становници Јањских Отока од таквог би подухвата, како је наведено у образложењу Зонинг плана, могли имати “разумну штету”. Мјештани и еколози тврде да би свака штета у оваквој природи била – крајње неразумна!

(Српскаинфо)