Прича: Гдје су "Лебронов насљедник", "Џорданова дјеца"...?

И "младе, дивље звезде"? Одговор на то питање је кратак, јасан и болан за све побројане – сви су на великом одмору коме се нису баш надали.

Кошарка 18.04.2019 | 13:15 Регуларни део сезоне у НБА лиги је донео многе неочекиване исходе и бројне турбуленције у тимовима који су пројектовани у шампионске кандидате.

Вреди напоменути да се опет показало да је кошарка и даље тимски спорт и да ниједан појединац не може да буде изнад тога, уколико наравно не жели да своју екипу спречи у постизању најбољег могућег резултата.

Потврда тога су пласмани тимова попут Денвера, Јуте, Сан Антонија и Лос Анђелес Клиперса, Бруклина, Орланда, Детроита у плеј-оф најјаче кошаркашке лиге на свету.

На први и површан поглед то су све “групе грађана“, са понеким играчем врхунске класе, али ако се загребе мало испод површине сасвим је јасно да су то одлично постављени и вођени тимови, који су искористили “ратове звезда“ и дошли до шансе да продуже себи сезону, упркос прогнозама.

А прогнозе су биле такве да су указивале да ће Лос Анђелес Лејкерси, са Леброном Џејмсом на кормилу, бити кандидат за врх табеле Западне конференције.

Испоставило се да су мегаломанске жеље једног од најбољих индивидуалаца у историји кошаркашке игре допринеле потпуном распаду концепта осмишљеног током лета, а последица свега је крајње десето место на табели и свега 37 победа из 82 утакмице.

И сами кошаркаши Лејкерса су почели да се “откривају“ и да констатују да је сезона отишла дођавола у моменту када је Џејмс саопштио јавности да жели Ентонија Дејвиса поред себе у жуто-љубичастом дресу.

Нити је до договора дошло, нити је ико извукао корист из те приче – Лејкерси су поново мање успешан кошаркашки колектив у граду, а Њу Орлеанс Пеликанси могу да баце све године уложене у грађење тима око “Обрве“ због његове намере да напусти франшизу.

Велики фактор на Западу је требало да представља и екипа Минесоте, али су “Вукови“ испали овце. Чини се да Џими Батлер није био луд када је говорио да тим нема победнички менталитет нити жели да ради на томе, упркос енормном таленту и потенцијалу.

Томе у прилог, сетимо се почетака саге о Ендруу Вигинсу, прича о “новом Леброну“, спекулација о томе да ли је Кливленд погрешио што је “узео старог“, а пројектованог препустио Тимбервулвсима... Сетимо се и партија Карл-Ентони Таунса, сетимо се и рехабилитације Дерика Роуза, спекуларног довођења, па још спектуларнијег трејдовања Батлера...

Тога ће се сећати и управа Вулвса, нарочито када их неко буде подсетио да су у сезони која је требало да утаба стазу ка шампионском прстену остварили свега 36 победа и остали на далеком 11. месту на табели.

Да ствар буде још гора, свега три победе мање је забележио Мемфис, франшиза која је већ неколико сезона као аутобуска станица и тешко да можемо наћи неког симпатизера Гризлиса који памти све играче продефиловале кроз град Елвиса Прислија у последњим годинама.

Када је реч о Источној конференцији, највећи посао очекује Мајкла Џордана, јер су његови Хорнетси остали две победе далеко од пласмана у плеј-оф.

Пулени “Летећег“ су остали без крила, а остаје отворено питање да ли ће и без Кембе Вокера, плејмејкера са изразитим поентерским инстинктом који је ставио до знања и управи и јавности да ће добро размислити о томе да ли уопште жели да седне за преговарачки сто са Џорданом.

Треба напоменути да изостанак Мајамија у доигравању представља велику космичку неправду, не само због последње сезоне Двејна Вејда, већ и због целокупног контекста у ком се налази франшиза из Флориде, а који је актуелан још од одлуке Леброна Џејмса да се врати у Кливленд, пошто је искористио Мајами да би задовољио своје освајачке амбиције.

Дакле, уколико је било икаквих дилема, оне од почетка плеј-оф серије не постоје – кошарка је тимска игра, увек је била и увек ће бити, звезде и “звезде“ дођу, усталасају публику, забаве масе и оду, док је рок трајања обруча и мрежица далеко већи и постоји још од оног момента када је Џејмсу Нејсмиту пало на памет да измисли нову игру с лоптом.

Извор: Б92