Гдје су Звездине резерве и који је „План Б“ Будућности?

Два велика питања где се чекају одговори. . .

Кошарка 14.04.2019 | 14:00 Прво вече финалне серије Јадранске лиге прошло је у убедљивој победи Црвене звезде, наредног поподнева понеле су се нове приче иза кулиса, а у дану новог окршаја два конкурента за титулу (ТВ Арена Спорт, О2, 19.00) постављају се два важна питања - има ли тим Милана Томића залихе резерви које може да искористи и који је „План Б“ Јасмина Репеше и његових изабраника?

Упркос подацима из статистике, где се може видети да је разлика после реализације Кеј Сија Риверса у 39. минуту била на максималних 27 поена (91:64), остаје утисак да је Црвена звезда добар део сусрета играла под ручном. Не ради се о резултатској дистанци током утакмице, нити коначном исходу, већ о детаљима који би Звездину игру могли додатно да унапреде.

Причао је о томе Дејан Давидовац у најави финала. Указао је да је после мајсторице с Партизаном екипа имала још простора за напредак и то окарактерисао као позитивну ствар. Видели смо да је Црвена звезда направила велики тимски искорак у петак увече, савршени ритам Билија Берона, енергију Огњена Добрића и подвиг Мајкла Оџа испод оба коша, где је суверено доминирао, истрпео озбиљне батине и оставио најкориснијег играча Јадранске лиге без битнијег учинка. Али, шта је то што би екипа с Малог Калемегдана могла да промени и ко је Томићев кец из рукава?

Будућност је искористила фактор снажних атлетских карактеристика у ростеру и надскочила противника уз чак 14 офанзивних скокова. Ту се видело колико статистика заправо уме да буде неважна, јер из тог броја ухваћених лопти - изједначен овосезонски клупски рекорд у АБА, остварен против Звезде у Подгорици - Плави су убележили тек шест поена, уз тек два поготка из игре! Уосталом, Будућност је за целу утакмицу скупила тек 22 поена из рекета, што опет вуче ка податку да је Гога Битадзе био на маргинама и да Будућност нема „масу“ којом може да одговори највећем конкуренту за титулу. У главама људи из Звездиног стручног штаба вртеће се мисао како да се буквално преко ноћи број противничких офанзивних скокока умањи, иако је дефанзивна реакција свела тај учинак на минимум.

Црвена звезда је утакмицу отворила нервозно и то се брзо осетило. Снага противничког тима, енормни притисак важности тренутка, помешан са губитком важног шрафа у систему и одређеним судијским потезима створила је донекле разумљиву реакцију. Из тог психичког растројства Будућност није извукла много, али је лако могло да се догоди супротно. Примера ради, само у завршна четири минута првог дела и код резултата 29:35 Плави су имали чак шест неискоришћених напада, промашено слободно бацање и једну изгубљену лопту. Едвин Џексон, Норис Кол и Џејмс Бел, потом и Немања Гордић и Филип Баровић у последњим тренуцима осетили су тежину Пионира на својим леђима, па су руке задрхтале. Улазак Филипа Човића у тим моментима и његових пет узастопних поена најавили су резултатски заокрет који се недуго затим и догодио, где је Звезда практично искористила јак налет, напумпала самопоуздање и сломила ривала.

Друга утакмица ни под којим условима не сме да се дочека с размишљањем да ће руке кошаркаша Будућности поново бити тешке (23/59 из игре - 39 одсто; 7/24 за три), иако су теоретски све могућности отворене, а и овосезонска пракса каже другачије. Гледајући и два лигашка сусрета, без оног у АБА Суперкупу, Будућност је у Подгорици остала на свега 17/53 из игре (6/21 за три) и 25/57 у Београду (7/24 за три). Поређења ради, Будућност је била у стриктним границама, на 71-72 поена, а Црвена звезда између 86 и 91 поена. Статистички су, дакле, све три утакмице биле готово сличне за актуелног шампиона без обзира на систем, ротацију и тренера.

Да ли Будућност има „План Б“? Питање је да ли Јасмин Репеша може било шта може системски да промени за непуна два дана. Своје поверење ставио је у руке најскупљих играча, странаца који би по вокацији требало да праве разлику. Сви осим Нориса Кола су разочарали мада је и некадашњи НБА шампион с Мајамијем, делује тако, играо највише за личну статистику и повремено ишао тежим путем.

Немања Гордић и Данило Николић једини су од „домаћих“ играча са већом минутажом, већом од 20 минута по играчу, али су заједно скупили 11 поена. Филип Баровић остао је на једанаест и по, Петар Поповић на седам и Суад Шеховић на три минута. Без Николе Ивановића као важног елемента прошлогодишње титуле тренер Репеша приморан је да се ослони на странце. И то је управо мач са две оштрице, о чему се говорило у стручној јавности претходних дана.

Како досад није успостављен тимски стандард и нема израженог лидера који ће повести и правилно усмерити екипу, ни компонента професионалног односа према уговорним обавезама није гарант успеха. Будућност је класичан пример таквог контраста.

Подгоричанима једино преостаје да прекину јаз тако што ће покушати да после мајсторице са Цедевитом одиграју још једну добру утакмицу на гостовањима, што им је већ дужи период „рак рана“. Да пронађу начин да искористе Гогу Битадзеа против физички јачих центара, да се нишанске справе подесе и до победе дође алтернативним путем. Црвена звезда је прочитала тактику снажних блокада и продора из пика, значајно отежала део шутева и центарску линију готово обесмислила у свим варијантама, због чега пати и Ерл Кларк као један од носилаца игре.

Милан Томић и после уводног финалног меча има могућност да извуче више од Стратоса Перпероглуа у оба смера и Кеј Сија Риверса, чије време у дресу Црвене звезде цури и као неко ко је својевремено био шампион Европе у обавези је да пружи макар једну партију по којој ће га памтити навијачи. Црвено-белима је потребно да Били Берон буде растерећен и да се не очекује да ће у увек Огњен Добрић извући ствари. И они имају право на слабији дан, али ту онда морају да ускоче саиграчи.

Ово је много важан дан. Јер, све ће бити много лакше ако се обезбеди још једна победа...

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт