Прича: Тим изнад свега...
И тако опет у недељу. . .
Кошарка 13.04.2019 | 20:45
Није то ништа чудно или ново, јер ако сагледате успехе многих великих клубова у историји спорта, видећете да се углавном све сводило на учинак комплетне екипе, што су највећи тренерски умови знали увек да истакну у први план. Не индивидуални, већ колективни успех. Такав се темељ градио за Црвену звезду још пре него што је ушла у, како се причало, размену удараца са Партизаном. Наставило се и у прелазним данима између две серије. Готово све изјаве Милана Томића, његових изабраника и људи из света кошарке апострофирали су исти сегмент - тим.
Не треба подвлачити црту пре времена и доносити исхитрене закључке, јер би се већ у недељу увече све оно што је Звезда направила могло лане звати ако Будућност узме брејк, али чак ни оку потпуног лаика не би промакао аспект сурове тимске представе у препуној дворани Александар Николић.
Чудан је то осећај, али делује да Звездина сезона има савршену путању. Циљано пројектовану за дане када се јури једина титула која, нажалост, има праву тежину и награђује бескрајне сате рада и труда. Тачније, није искључиво ствар престижа. После фуриозног старта и достизања одређеног врхунца, ушло се у фазу пада која није обећавала, али сада као да све долази поново на своје. И не треба заборавити да Црвена звезда практично цео плеј-оф игра без носиоца игре - Џоа Регланда.
Црвено-бели положили су синоћ још један велики тест. Ухватили су се у коштац с ростером накрцаним јаким именима и неким готово несхватљивим судијским одлукама и направили дар-мар.
Признао је и сам Били Берон после утакмице да се никада у досадашњој каријери није овако забављао, што је на паркету заиста и потврдио. Плесао је као да је сам на овом свету и изгледало је као да је сваки моменат његов! Он је грабио прилике као јабуке, пуцао из свих оружја и чак имао времена да атрактивним потезима и асистенцијама доведе атмосферу до тачке усијања. Берон се никада у досадашњој каријери није суочавао с оваквим такмичарским притиском, нити је водио тако велике борбе као ове за јадрански трон и Евролигу, што је и могло да се осети у другом полуфиналном окршају с Партизаном, али је показао да је више него спреман да изнесе терет великих очекивања и Звезди подари оно што је прошле године изгубила. Чак и у ситуацији када Стратос Перпероглу није био довољно нашпанован. Што, видели смо у полуфиналу, не значи да се то неће променити.
Још у извештају јучерашње утакмице изнели смо закључак да је над Огњеном Добрићем учињена велика неправда. Део сезоне јесте изгубио због повреде, али у неколико момената био готово потпуно заборављен и добијао је маргиналне улоге. Преседео је чак две и по четвртине на старту полуфинала, пре него што га је Милан Томић увео, да би за 11 минута сручио апсолутно све што се тражило - атомску енергију, хладнокрвност кобре, хируршку прецизност и невероватну сигурност. Убрзо му се свет окренуо и сада је неко без чијих минијатура Црвена звезда не може да функционише. Видело се то и синоћ, јер је играчима Будућности задао неколико тешких удараца и онемогућио им повратак у меч.
Квартет Оџо - Цирбес - Фаје - Симанић демонстирао је како се евролигаш претвара у топовско месо. Невероватне батине истрпео је Мајкл Оџо и просто је невероватно како је досуђено само шест прекршаја у његову корист. Уз бројне ударце остао је смирен како би указао Гоги Битадзеу да је можда пребрзо полетео у облаке. Уз помоћ саиграча избацио га је из такта, а на моменте учинио и да суперталентовани Грузин нема апсолутно никакву функцију што га је касније довело само до проблема са личним грешкама, а тренера Јасмина Репешу у обавезу да игра с нижом петорком. Мајк Цирбес одавно није онај стари и можда превише времена проводи у разговору са судијама и расправи са противницима, али то га је научило претходно искуство. Стамени Немац обавља онај прљави део посла за Црвену звезду, а стигао је и да убаци четири важна поена средином треће четвртине и тако се увеже у серију која је преломила утакмицу.
Мохамед Фаје и Бориша Симанић су готово беспоштедним залагањем у одбрани анулирали учинак Будућности у рекету, али и правовременим искакањима умањили ефикасност Немање Гордића (2/7 из игре), Едвина Џексона (1/7 из игре) и Џејмса Бела (1/5 из игре). Имали су обавезу да сачувају најконстантнијег играча и најбољег скакача Будућности Ерла Кларка и то су урадили врло добро, јер су му дозволили тек осам поена и три скока.
Филип Човић и Дејан Давидовац поделили су Регландов колач учинка и распоредили на заједничких 16 поена, 10 асистенција и седам ухваћених лопти. Човић је Звезду покренуо у финишу полувремена и са пет поена и две асистенције у завршна четири и по минута најавио каснији преокрет, док је Давидовац дао одређену стабилност у скоку и неколико кључних додавања. За момке чији опис рада није требало да буде овакав обављају страшан посао, јер на почетку сезоне нису ни били пројектовани да држе конце у рукама и одлучују о титули. Обојица су искористили време да покажу колико им тим значи и да су верни војници, спремни да ураде све што је потребно за победу.
Сада Црвена звезда све то мора да понови у недељу, уз корекцију заграђивања рекета како би се умањио офанзивни скок противника (14). Јер, то је једини начин да се изађе на крај с оваквом групом играча која још није научила како се постаје тим. На крају би склапање ростера на основу имена и презимена, те индивидуалних квалитета могло скупо да кошта Плаве. Све главне карике изузев Нориса Кола су подбациле, а Репешино форсирање некадашњег НБА кошаркаша није дало никакав резултат. Тешко да ће играчи Будућности имати још једно лоше шутерско вече (23/59 из игре - 39 одсто; 7/24 за три) и ту ће се Црвена звезда наћи на највећем тесту.
С две победе у џепу, незамисливо је да црвено-бели оману...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар