Рат у Либији из објектива Србина

Сукоби у Либији поново су букнули прије неколико дана.  Недалеко од прве линије фронта живи и ради Србин Миодраг Ђорђевић (69) који за "Блиц" свједочи о поновним сукобима у земљи у којој борави већ четири деценије.

Свијет 08.04.2019 | 21:45 Када су објављене вијести да је дошло до нових сукоба двије фракције, Ђорђевић је привремено напустио свој дом у југозападном дијелу Триполија, дијелу града ка којем војска ЛНА надире.

"Када су почеле борбе на југу, нисам знао докле ће стићи. Пријатељ је дошао по мене. Одмах након што смо изашли из југозападног дела града, затворен је пут. Ми смо последњи изашли - почиње причу Ђорђевић.

У тренутку када су новинари разговарали са њим, враћао се кући из српске амбасаде. Пут којим иначе иде није био проходан.

"На путу ка аеродрому постављене су барикаде. Нисам могао директно да одем до куће. Морао сам да идем околним путем", објашњава саговорник.

Тај аеродром Матига, једини функционалан у главном граду, неколико сати након разговора био је мета ваздушног напада. Нападу су претходиле борбе на периферији града, гдје и даље трају, док је у самом Триполију мирно. Међутим, на ободу града гомила се војска.

"Велика је концентрација војске и наоружања у околини Триполија. Колоне су дуге по десетак километара. Тенкови, ракетни бацачи, митраљези од 14,5 мм до 32 мм...", каже он.

Упркос свему томе, Ђорђевић каже да га након четири деценије живота у Либији ситуација не изненађује нити плаши.

"Овде је било пет локалних ратова и све је то прешло преко моје главе, преко моје радионице, преко моје куће. Бежао сам пет пута. Некада на пет месеци, некада на два месеца, некада на две недеље. Увек сам се враћао, јер овде имам развијен посао. Овде су ми машине, овде су ми људи, све што сам радио годинама...То не могу да оставим", каже он.

Из истог разлога, каже, Срби остају у Либији, упркос сукобима.

"Срби у Либији углавном раде на одржавању нафтних поља. Ту су заштићени и имају добре плате, око 4.000 евра, плус плаћен одмор. Тешко ће неки Србин то да напусти. Сва та нафтна поља далеко су од ратних операција. У самој близини Триполија ни нема нафтних поља. Најближе је удаљено око 400 киломатара, а притом реч је о мањем пољу", објашњава.

Ђорђевић има пријатеље и са једне и са друге стране зараћених фракција.

"Убеђујем их да то не раде. Убијају једни друге, али нема ефекта", каже саговорник Блица и додаје да ни једна ни друга страна немају довољно снаге да савладају ону другу.

На питање да ли очекује да ће борбе ескалирати у сукоб већих размјера, каже да то тренутно нико не може да каже са сигурношћу. Како каже, у Либији је увијек све могуће.

Његов зет Бен Халин Хатим (41), Либијац рођен у Триполију са адресом у Београду, ипак очекује да ће се ускоро ситуација смирити.

"Пре два дана био сам у Бенгазију, сада сам у Триполију. Преко дана је све у реду у Триполију, али ноћу има ваздушних напада, чују се пуцњи, али не у самом Триполију, већ у околини. Ја сам рођен овде, знам људе и верујем да све ово неће дуго трајати, да ће се ситуција смирити. Можда већ за недељу дана или две. Ускоро ће Рамазан. У време Рамазана се не ратује", каже Хатим.

Из српске амбасаде за "Блиц" кажу да су за сада безбједни и да за сада нема планова о евакуацији.

"У Либији живи око стотинак наших грађана. Срби углавном не живе не ободима Триполија где се дешавају оружане борбе, већ у самом граду. Углавном је реч о људима који овде раде деценијама, као медицински радници или радници на нафтним пољима страних компанија, а има и жена које су се удале за Либијце",  каже отправник послова у амбасади Србије у Либији Градимир Гајић.

Према његовим ријечима, грађани Србије у Либији нису тражили помоћ амбасаде до сада, на питање о евентуалној евакуацији, каже да није за очекивати да би се људи одазвали и када би позоив био упућен.

"Људи једноставно нису спремни да оду. Ако се нешто крајње радикално деси, онда би постојала могућност евакуације", каже Гајић.

(Блиц)