Дивац: Морао сам да кријем од кћерке...
. . . да сам примљен у Кућу славних! “Када сам сазнао за вест нисам могао да спавам до четири”, додао је легендарни српски ас.
Кошарка 12.04.2019 | 22:45
Иако је током пребогате каријере освојио све што се освојити може, разумљиво је што је Дивац тешко суздржавао емоције.
“Примио сам позив пре недељу дана, али смо добили наредбу да морамо да ћутимо о томе. А то је био заиста тежак задатак задржати све те емоције. Нисам могао да верујем шта ми се дешава, синоћ нисам заспао до четири ујутру. Надам се да се таконече наставити, пошто морам да радим а-ха-ха. Најтеже ми је било да то сакријем од ћерке пошто много воли да прича”, поручио је Владе Дивац.
Наравно, горостас из Пријепоља морао је да се присети најважнијих тренутака каријере. А било их је. Посебно на репрезентативном нивоу.
“Репрезентација Југославије је била много важна за мој напредак. Дино Рађа, који је прошле године примљен у 'Кућу славних' био је део тог тима. Била је то страшна група момака која је одлично фунционисала и многи од нас су постали врхунски кошаркаши. Ми смо отворили НБА за Европљане. Али иако смо поносни на наше порекло, такође смо веома срећни што смо имали утицај на такав глобални спорт као што је кошарка”.
Као талентовани европски центар Дивац је стигао у Лос Анђелес Лејкерсе.
“Нисам очекивао да ћу постати тако велико име, али је газда Лејкерса Џери Вест очигледно имао визију. Онда су је даље следили у разним клубовима, те су дошли и Жарко Паспаљ, Шарунас Марчуљонис, Александар Волков... Ми смо били европски пионири у НБА, а сада нас има 20 и више посто у лиги. Када сам стигао у НБА Лејкерси су била организација која се отварала. Ту су били већ поменути Џери Вест, Пет Рајли као тренер, Меџик Џонсон као највећа звезда који ми је, уз остале саиграче помогао да направим транзицију из европског у НБА играча зашта сам им много захвалан.”
Није заборавио бројне тренере који су га обликовали.
“Мораћу на говору по пријему да се захвалим многим људима, свима који су ми помогли да будем оно што сам постао. Почев од мога оца који ме је са 14 година подржао да одем из родног града да играм кошарку. Да је он тада рекао 'не' ко зна шта би се изродило. Срећом, рекао је 'да' и ево ме на врху света”.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар