Како је уновчена НАТО агресија

Памтимо их као генерала НАТО и секретарку САД у вријеме бомбардовања, а они су након тога постали бизнисмени са великим интересима на Косову и Метохији – ријеч је о Веслију Кларку и Медлен Олбрајт, који су још од 2012. покушавали да зараде милионе послујући у јужној српској покрајини.  

Свијет 03.04.2019 | 07:12 Још је поменуте 2012. Њујорк Тајмс писао о томе како су тада премијеру, а данас предсједнику Косова Хашиму Тачију “везане руке”, јер је највећа и најуноснија телекомуникациона компанија на тим просторима стављена на продају, те да је борба међу купцима била интензивна.

Тада, потпуно неочекивано, појављује се вијест да је међу интересентима и Фонд који је основала бивша државна секретарка Медлен Олбрајт, док је лобирање за конкурентну понуду преузео Џејмс Пардју, специјални изасланик на Балкану из Клинтонове ере. Обје понуде дакле, дошле су од двоје Американаца који су имали непосредан утицај и улогу у НАТО интервенцији 1999. године.



Међутим, то није једини амерички уплив у бизнис на Косову. И Весли Кларк, бивши врховни командант НАТО-а који је водио агресију 1999. године, имао је интересе у јужној српској покрајини и то у области рударства.

Стејт Департмент нема политику која забрањује бившим дипломатама да лобирају и да се “преоблачећи се” у бизнисмене врате на подручје на којем су дјеловали како би стекли профит, па је тако повратак бивших званичника на “мјесто злочина” према писању Њујорк Тајмса чешћи него што се јавно признаје, а оно што је у цијелој причи најупитније јесте сукоб интереса.

Али да се вратимо на ова два конкретна случаја.

Кларков интерес за руду тежак неколико милијарди

Бечки економски дневник Виртшафтблат још 2012. године пренио је да је Кларку у плану повратак на територију Косова и да би тај повратак могао бити тежак и више милијарди долара.

Наиме Кларкова фирма “Енвидити”, са сједиштем у Канади, која инвестира у сектор енергетике, те је године послала упит за добијање лиценце за експлоатацију угља на западу Косова.



Тадашњи интерес Енвидитија био је да угаљ претвори у синтетичко гориво, а планирана инвестиција била је од 5,6 милијарди долара.

Кларк, који његује одличне односе са Хашимом Тачијем, у једном је тренутку са својим приједлогом стигао и до скупштине Косова, али тај приједлог је, из непознатих разлога, повучен из процедуре. Међутим, према писању медија, генерал ипак никада није одустао од своје намјере.

Као заповиједник НАТО од 1997. до 2000. године Весли Кларк командовао је здруженим снагама НАТО у Европи. Пензионисани амерички генерал остаје херој за косовске Албанце, а бројне улице су добиле име по њему у Пећи, Призрену, Вучитрну и Урошевцу, као и једна ауто-школа у Косовом Пољу. Како је наведно у његовој биографији на сајту компаније “Енвидити”, повукао се из америчке војске послије 38 година, као “генерал са четири звјездице”. 

Олбрајт и телекомуникације на Косову

Исте, 2012. године у јавности се појављује информација да је компанија “Олбрајт капитал менаџмент” која је у власништу бивше секретарке САД Медлен Олбрајт аплицирала за куповину 75 одсто предузећа Пошта и телекомуникације Косова, те да би поменута продаја била вриједности до 400 до 800 милиона долара.

Ова фирма је, према писању медија, задовољила услове тендера, али је због наводног притиска јавности, Олбрајтова од даље идеје о том послу одустала.

Тај притисак долазио је од чињенице да су Олбрајтова и њена фирма, према писању Њујорк Тајмса у то вријеме већ били мали акционари јединог конкурента ПТК-а, приватне телекомуникационе компаније ИПКО, која је након спајања са словеначким Мобителом добио лиценцу за мобилног оператера на Косову. То је само подгријало сумње да би оваквим преузимањем дошло до пријетње тржишној конкуренцији.

Пардју, бивши амерички изасланик, у то је вријеме лобирао је за преузимање исте компаније, на челу конкурентског конзорцијума “Тwелве Хорнбеамс”, а тада је на видјело процурео и меморандум о његовом одабиру за ту позицију гдје се наводи да је “избор Пардјуа као њиховог изасланика био од виталне важности, јер га косовска елита зна и воли због његове улоге у току рата”. Након што се то појавило, он се повукао из лобирања за конзорцијум и ту одлуку одбио да коментарише.

Који је интерес?

Поједини аналитичари су такав улазак на косовско тржиште видјели као могућност да косовска влада устоличи однос са тадашњом администрацијом САД преко пословања са бившим америчким званичницима. Такође, страховали су да би тај утицај бивших званичника утицао на конкурентност и штетио потрошачима.

Ипак, данас остаје нејасно шта се десило са великим плановима ово двоје америчких званичника и накнадних бизнисмена. Посљедње информације о Медлен Олбрајт је да се окренула свом послу вандредног просефора дипломатије на Универзитету Џорџтаун. Прошле године је била у центру скандала, када су на промоцији њене књиге “Фашизам: упозорење” извиждана да је ратни злочинац.

Са друге стране, Весли Кларк се пензионисао, а прошле године је посјетио и Приштину гдје је изјавио да “циљ бомбардовања није био да се одузму животи”, а том приликом се састао са свим приштинским званичницима.

(Блиц)