Црни низови Партизана: Пет пораза, десет без побједе...!

Серија утакмица без победе, започета ремијем у "вечитом дербију", а настављена поразима у наредна четири кола, најгора је Партизанова у последње три деценије.

Фудбал 02.04.2019 | 00:00 Пораз који је Партизан доживео у недељу у Крушевцу био је четврти узастопни овог пролећа и пета утакмица без победе за "парни ваљак".

Реми са Црвеном звездом (1:1) почетком мартабио је увод у катастрофалну серију започету против нишког Радничког у Београду (1:0), а настављену у дуелима са Вождовцем (1:0) "на крову", суботичког Спартака у Хумској (3:1) и Напретка у Крушевцу (1:0).

"Црна серија", која није заустављена ни након одласка Зорана Мирковића са клупе Партизана, али ни по постављању Жарка Лазетића за вршиоца дужности првог тренера, односно недавно Сава Милошевића за шефа стручног штаба, није највећа која се Партизану догодила у националном шампионату.

Партизан сличних није имао док је постојала заједница Србије и Црне Горе, али јесте у самосталној Србији и то пре 12 година. Додуше, последња лоша серија је гора, јер су црно-бели први пут од распада СФРЈ пет утакмица без тријумфа у "најјачем такмичењу".

У Првој савезној лиги велике Југославије (са којом данашња Суперлига по мало чему може да се пореди), Партизан је с времена на време упадао у велике кризе. Највећи низ без победе био је десет утакмица, а само је једном везао пет пораза. Догодило се и то да "парни ваљак" чак на седам узастопних мечева не постигне гол...

Сезона 1950/1951 – ПЕТ ПОРАЗА У НИЗУ

Партизан је први пут у првенству везао пет пораза. Екипа коју је водио Иљеш Шпиц - 17. јуна 1951. победила је Црвену звезду 6:1, а онда су кола кренула низбрдо .

Спартак је у Суботици славио 2:1, шабачка Мачва у Београду 3:0, затим је Борац из Загреба код куће победио црно-беле 2:1, Сарајево је главном граду тријумфовало 2:1, да би неуспешна серија била окончана поразом у Загребу од Динама 2:0. Ни шести узастопни меч Партизан није добио, али је против БСК-а као домаћин освојио бод.

Сезона 1956/1957 – ЧЕТИРИ ПОРАЗА

Партизан је те године завршио као четврти тим на табели. Бољи резултат није остваренпре свега због велике кризе од петог до осмог кола. Порази од Будућности (2:1), Динама из Загреба (4:3), Вардара (3:2) и Радничког из Београда (3:1) оставили су црно-беле иза Звезде, Војводине и Хајдука. Покушали су Београђани и са променом тренера, јер је уместо Кирила Симоновског постављен Флоријан Матекало.

Смена тренера у првенству није донела много, али јесте у Купу, који припао "парном ваљку".

Сезона 1965/1966 – ДЕВЕТ У НИЗУ БЕЗ ПОБЕДЕ

У најуспешнијој Партизановој европској сезони, када је играо финале Купа европских шампиона са Реал Мадридом, у Првој савезној лиги је мало тога штимало. "Ваљак" је до средине априла играо по принципу топло-хладно, а онда је уследио низ од чак девет утакмица без победе.

Велики утицај имао је и пад морала после пораза од "краљевског клуба".

Управо је та криза и била основни разлог што је клуб из Хумске завршио на 11. месту. Партизан су прво победили Војводина (1:0), Вележ у Београду (3:2), па Жељезничар у Сарајеву (3:1). Затим су црно-бели одиграли две нерешене утакмице, код куће са Хајдуком (1:1), па у Нишу (0:0), а онда су уследила још три пораза – ОФК Београд у Хумској (2:0), Црвена звезда (2:1) и Олимпија (2:1). Сезона је завршена ремијем у Скопљу (2:2).

Тренер је био Абдулах Гегић.

Сезона 1970/1971 – ЧЕТИРИ ПОРАЗА И РЕМИ

Партизан је остао без Европе, јер је у првенству био тек пети, а такмичење у Купу завршио је у првом колу, пошто је елиминисан након лошијег извођења пенала од Напретка из Крушевца.

Екипа коју је селектирао Гојко Зец била је боље пласирана од Црвене звезде, али лошија од ОФК Београда, који је као четврти, са истим бројем бодова као "ваљак" изборио наступ у Куп УЕФА.

Партизан је без Европе, па чак и титуле остао јер је од 24. па до последњег 34. кола освојио свега шест бодова, а последњих пет утакмица нанизао је четири пораза и реми. Редом је губио од Борца у Бањалуци (1:0), Звезде у Хумској (2:0), Бора у гостима (2:0) и Хајудка у Београду (4:3). Партизан је водио 3:0, головима Живаљевића, Вукотића и Марића, али су Сплићани и поред тога освојили два бода и титулу после 16 година.

У последњем колу Партизану је за плсман у Куп УЕФА била потребна победа у Новом Саду, али је дуел са Војводином завршен 3:3.

Сезона 1978/1979 – ЧЕТИРИ ПОРАЗА, ДВА РЕМИЈА, ПОРАЗ

Анте Младинић, Флорија Матекало и Јован Миладиновић смењивали су се редом на клупи Партизана, али посртање великана ништа није могло да заустави. Црно-бели су играли дефинитивно најлошију сезону у историји, иако су у њу ушли као браниоци титуле.

Партизан је имао солидан почетак и са 15 освојених бодова после 14 кола био у горњем делу табеле. Међутим, од 26. новембра почињу проблеми и суноврат на табели. Ређају су порази, које је с времена не време прекидала по која победа и то по правилу код куће. Најважнија је она против Будућности (4:2) у последњем колу, када је изборен опстанак у Првој лиги.

"Ваљак" је био 15. са 29 бодова, а Загреб, који се преселио у Другу лигу – 17. са 28.

Партизан је те сезоне, од 20. до 26 кола, од краја марта до почетка маја, одиграо седам утакмица заредом без победе, са само два ремија: Хајдук (2:0), Жељезничар (2:0), Динамо Загреб (1:0), Раднички Ниш (1:0), Борац Бањалука (0:0), Осијек (0:0) и Вележ (4:1). Изгубили су Београђани убедљиво у Мостару, али су коначно прекинули низ од шест утакмица без постигнутог гола.

Занимљиво да су црно-бели стигли до финала Купа, где су после две одигране утакмице честиталиРијеци.

Сезона 1979/1980 – СЕДАМ УТАКМИЦА БЕЗ ДАТОГ ГОЛА

На табели за нијансу боља, али по лошим низовима још гора Партизан се опет мучио и једва сачувао прволигашки статус.

Већ на почетку се видело да од титуле и значајније улоге неће бити ништа. Нови тренер Јосип Дубанчић није донео побољашање у игри.

Динамо је у Загребу у прбвом колу напунио мрежу црно-белих (5:1). у наредном колу ремизирали су у Хумској са Радничким из Ниша (1:1), затим "петарду" без датог гола добили у Скопљу од Вардара, па одиграли код куће 0:0 са Челиком из Зенице и црну серију завршили поразом у Крушевцу 1:0.

Катастрофално стање у Партизану потврђено је и после тријумфа над Ријеком, јер је одмах уследила још једна серија неуспеха – против Сарајева на Кошеву (2:2), пораз у Титограду од Будућности (2:0), реми на "ЈНА" са Осијеком 0:0 и "шамар" у Тузли од Слободе (2:0) .

Некако се Партизан стабилизовао и до 15. маја бележио променљиве резултате, који су га и сачували у Првој лиги, јер оно што је уследило у последњих осам кола било је сензационално лоше. Ниједна победа и пет пораза!

Партизан је доживео четири пораза у низу: у Осијеку 1:0, У Бањалуци 1:0, у Хумској од Вележа 1:0 и у Љубљани од Олимпије 2:0. Затим три ремија – код куће са Војводином 0:0, на Грбавици против Жеље 0:0, а без голова је окончан и меч са Црвеном звездом на "ЈНА". Једна од најгорих сезона завршена је убедљивим поразом у Сплиту од Хајдука 4:1.

Партизан НА СЕДАМ узастопних утакмица НИЈЕ постигао гол. Завршио је на 13. месту са 32бода, три више од Осијека испод црте.

Сезона 1980/1981 – ДЕСЕТ У НИЗУ БЕЗ ПОБЕДЕ

Екипу је тренирао Томислав Калоперовић, а Партизан се после две турбулентне сезоне полако стабилизовао. Штавише, након 19 кола имао је одличних 25 бодобва и борио се за врх. Међутим, у наредних 15 црно-бели су остварили само једну победу, којом је прекинут низ од десет заредом без тријумфа, што до данас представља негативан рекоред по броју узастопних утакмица у првенствима без победе.

Сезона 1988/1989 – ПЕНАЛИ КАО СПАС, ДЕВЕТ У НИЗУ

Била је то сезона када је Партизан после 32 године освојио Куп, али екипа коју су тренирали, прво Фахрудин Јусуфи, па касније Момчило Вукотић у првенству није блистала. Црно-бели девет утакмица у низу нису успели да победе после 90 минута, али су, ипак, против Ријеке и Сарајева уписали по бод након бољег извођења пенала (тих година су у случају ремија екипе шутирале пенале. Победник је добијао бод).

Сезона 1989/1990 – ПОСЛЕДЊА ЧЕТИРИ ПОРАЗА У НИЗУ У СФРЈ

Партизан је те сезоне променио тројицу тренера. Почео је Вукотић, наследио га је Иван Голац, а завршио ју је Ненад Бјековић, који је већ обављао функцију спортског директора.

Последњи већи низ пораза у лиги СФРЈ догодио се од 3. до 25 марта 1990. Након две стартне пролећне победе против Будућности и Сарајева, Партизан је поражен од Рада у Хумској (2:0), па Олимпије у Љубљани (5:1), Црвене звезде (2:0) и Динама у Загребу (2:1).

Сезона 2006/2007 – ПРВИ "ШАМАР" ОД РАСПАДА

Распадом СФРЈ знатно је ослабљено и најјаче фудбалско такмичење у СР Југославији. Главну реч водили су Партизан и Црвена звезда, били су доминантни, па су и лоши резултати у низовима изостали. Први пут од 1990. године Партизан је везао четири пораза у лиги самосталне Србији.

Мирослав Ђукић је на полусезони преузео већ прежаљени Партизан. После победе у дербију 4:2 чинило се да је чудо могуће, али су "шамари" од Хајдука у Кули (3:0), Звезде (2:1), Бежаније (2:1) и Војводине (2:0) отрезнили све у Хумској. Промене у врху клуба уследиле су на крају сезоне, а нови спортски директор је довео играче с којим је "парни ваљак" започео доминацију у српском фудбалу наредних шест година.

Извор: мондо.рс