Прича: Искуство може бити и непријатељ пред мајсторицу...
Све ће навијачи заборавити и опростити ако Црвена звезда победи наредне суботе. Тада ће Перпероглу, Риверс и Цирбес, пре свих, морати да покажу да су научили из грешака и да знају како до финала. Још ће већу обавезу имати ако Регланд не буде у саставу. Звездина утеха у овом тренутку је што је била надомак тријумфа, упркос једном од најслабијих екипних издања. Лошије од овога, ваљда, не може.
Кошарка 31.03.2019 | 22:10
Осећај да је кошаркашима Црвене звезде најјаче оружје заказало, попут запушене ловачке двоцевке, провејавао је у простору службеном простору испред свлачионица, иако је заправо требало да буде тас на ваги у одсуству Џоа Регланда. Могло се чути мишљење да је екипа одиграла, ублаженим речима, недоречено.
Партизан је ове сезоне живео у парадоксу да слабије игра пред домаћом публиком, што је промењено у суботу увече. Црвена звезда ће наредних дана живети за то да потпуно избрише другу утакмицу из главе, како не би постала роб феномена стеченог знања, које се у пракси најчешће користи као алат за стицање резултата.
Ако ћемо отворено, Звездин парадокс је то што, између осталог, има двојицу некадашњих шампиона Европе (читај: Стратос Перпероглу и Кеј Си Риверс) и центра који је преко својих леђа претурио дербија и великих двобоја (читај: Мајк Цирбес), али је због њих на овај или онај начин Црвена звезда на крају изгледа уплашено, незрело, недорасло изазову. Односно, њихов утицај на игру није био сразмеран очекивањима и накупљеном искуству. Да, неко ће поменути и лоше вече Билија Берона, али...гледајући како га је Партизанова одбрана са честим удвајањима изоловала из игре, уз пребрз улазак у проблем с фауловима, не треба да зачуди што је био испод очекивања.
Статистички гледано, Стратос Перпероглу је био најефикаснији играч црвено-белих. Убацио је 16 поена (5/5 за два, 1/5 за три), мада остаје утисак да је то урадио на силу. Чињеница да је најефикаснији не значи и да је био најбољи, тачније најкориснији играч за екипу. Очи парају његови промашаји са линије пенала. Синоћ је био на свега 3/8, у ова два плеј-оф сусрета 7/14. Грчки ас никада није био оличење сигурног шутера са црте - 76,4 одсто кроз десетогодишњу евролигашку каријеру, а само је два пута ишао на изнад 80 одсто за сезону -, али као неко ко тачно разуме тежину оваквих мечева себи можда и најмање може да дозволи тако нешто. То је осетио и Милан Томић, који је сваки промашај играча у кога највише верује испратио у неверици, с рукама високо подигнутим у ваздух. Ове сезоне Перпероглу је на каријерном минимуму од 58,1 одсто (25/43), у ситуацији када је имао преко десет покушаја.
Осим тога, непромишљеним фаулом над Џоком Лендејлом седам минута пре краја - Звезда водила резултатом 58:53 - зарадио је другу неспортску грешку и аутоматско искључење. Лендејл је из те ситуације извукао три поена - један са пенала и још два из додатног напада.
Сви набројани детаљи невероватно се косе са оним што је Перпероглу био Црвеној звезди до јануара - човек специјализован за велике утакмице. Машина која је ломила највеће противнике редом. Да ли га је ритам сезоне исцрпео, или је истрошио све џокере у моментима када су се саиграчи превише ослањали на њега, знаћемо наредне суботе у најважнијем моменту досадашње сезоне. Све што се буде десило по окончању плеј-офа Јадранске лиге, реално, неће имати исту тежину.
Случај Кеј Сија Риверса показао је да евролигашки педигре и титула европског првака у личној колекцији не морају директно да утичу на унапређење игре у пракси. Можда је тренутак за успостављање сарадње био лош, мада је Црвена звезда радила по условима европског тржишта, али Риверс није то што је Црвена звезда желела - неко ко једним потезом може да промени ток сусрета. Сада више није питање времена за упознавање, уигравање и прилагођавање, Риверс је после солидног издања у првом полувремену, на отварању полуфинала, синоћ опет оставио блед утисак. У Регландовом одсуству Милан Томић је Риверсу понудио место у стартних пет и улогу где би заједно с Бероном организовао Звездине акције. Та се идеја није испоставила као најбоља, због чега се брзо одустало од исте. Риверс је опет добио своје време са лоптом у рукама, узимао је шутеве који су били преко руке противничког играча, иако је евидентно да је у шутерској “минус фази“. Баш као и Перпероглу, Риверс ће имати још једну шансу да докаже супротно, јер у случају новог пораза све пада у воду.
“Имали смо утакмицу, али смо у завршници изгубили фокус. Било је много нервозе и то се одразило на шут. Шта је, ту је, морамо да се спремимо за трећи меч. Нема ту нарочите предности. То је и наш и њихов терен. Користимо исте свлачионице, исту теретану, тако да нема ту претеране разлике“, поручио је Риверс после дербија.
Највећа енигма ове сезоне је Мајк Цирбес. Немац који је својевремено пленио невероватном харизмом, енергијом и карактером је од повратка у Црвену звезду почео да троши све кредите и донекле покварио успомене на све оно што је дао у најуспешнијем периоду у клупској историји. Околности се јесу промениле, саиграчи, тренер, време је другачије, али Цирбес целе године наводи публику да се запита: “Због чега се вратио?“
Ако се фокусирамо само на други меч евидентно је да је био други стрелац екипе, да је у финишу утакмице значајно оптеретио рекет и знао да направи добре блокаде, али је потпуно упрскао у завршних минут и по. Од тога што није помогао Берону на Лендејлов блок из којег се Маркус Пејџ издигао и погодио најважнију тројку дербија, преко оних везаних финти у рекету пред истек времена, до она два Лендејлова круцијална офанзивна скока управо преко њега, што је Партизану донело толико жељених 1:1 у серији.
Све ће навијачи заборавити и опростити ако Црвена звезда победи наредне суботе. Тада ће Перпероглу, Риверс и Цирбес, пре свих, морати да покажу да су научили из грешака и да знају како до финала. Још ће већу обавезу имати ако Регланд не буде у саставу. Звездина утеха у овом тренутку је што је била надомак тријумфа, упркос једном од најслабијих екипних издања. Лошије од овога, ваљда, не може...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар