Прича: То је Партизан чекао!

Јесу падали Турк Телеком, Алба и Будућност у пуном Пиониру, али ово је нешто другачије…

Кошарка 31.03.2019 | 22:00 Разлика није велика, али утисак је да се Партизан, помало парадоксално, ове сезоне више мучио код куће него у гостима. Наравно да је парадокс, јер је познато какав домаћи терен имају црно-бели. Међутим, дешавало се им се ове сезоне да притисак са трибина не веже само руке противнику, већ и њима самима. И зато ова победа над Црвеном звездом, на онакав начин, пред пуним трибинама, сигурно има посебну тежину и важност за клуб и навијаче. То је чекао Партизан.

Јесте имао неке битне победе код куће ове сезоне (Турк Телеком - веома битан тријумф вредан ТОП 16 фазе, Алба и Будућност), али било је још више оних у којима је подбацио и играо испод очекивања.

Партизан је изгубио код куће први овосезонски вечити дерби у АБА лиги. Пред пуним Пиониром.

Па је ту био пораз од Цедевите којим су црно-бели себи драстично умањили шансе за неко веће место на крају лигашког дела. Било је то евролигашка атмосфера, међутим, тим из Загреба је пре свега сјајном игром Еда Мурића добио тај дуел.

У Еврокупу је Партизан имао још доста пораза у сјајној атмосфери. Бодове су из Београда однели и не толико квалитетни Асвел , али и сјајна Валенсија.

У ТОП 16 фази европског такмичења је био онај чувени Монако и пораз у неизвесној завршници пред пуним трибинама дворане Александар Николић (касније је Партизан тог истог противника добио у гостима).

И на крају, сећамо се Артсјома Параховског и оног коша са полудистанце за победу Ритаса усед Београда. И крај свих нада Партизана да може до четвртфинала.

Да не помињемо вероватно натежи пораз ове сезоне - поред оног од Звезде у полуфиналној серији - против Задра у Београдској Арени. Тада се навијачима Партизана срушио свет на главу. И све су ове поменуте утакмице Партизана биле на терену Парног ваљка. Где је годинама доминирао и имао велику предност. Ове сезоне није било тако…

Зато су навијачи чекали овакав тријумф код куће… И то је он дошао против највећег ривала Црвене звезде. И то у полуфиналу АБА лиге. И то у ситуацији - ако изгубиш, завршио си своје.

Зашто се Партизан мучио у поменутим мечевима? Свакако да је главни разлог то што је, махом, играо против квалитетних противника. Против екипа са којима, у овом саставу, није могао превише лако да изађе на крај, па макар они били не знамо колико мања имена од црно-белих.

Други разлог је што Партизан као екипа није успео до краја да искористи ветар у леђа који даје пун Пионир. Већ је допустио да му буде ветар у прса. Цела енергија која се створила доласком Андрее Тринкијерија је била невероватна, догурала је Партизан овако далеко од места на ком је био, али је у исто време више пута везала руке играчима црно-белих.

Пејџ се пробудио у правом тренутку: Само сам искључио мозак и опустио се

Друго, можда и битније - било је потребно мало времена да се Партизанови играчи мало навикну на атмосферу која влада када је овај бивши првак Европе домаћин. Јер велики број играча није играо раније у дресу Партизана пре ове сезоне - од Маркуса Пејџа, до Николе Јанковића, Огњена Јарамаза, АмараГегића, Душана Танасковића, Радета Загорца, Алекса Ренфроа, Стефана Јанковића, Џока Лендејла, Алексеја Николића...

Заправо, један од играча са највећим стажом је Вања Маринковић, па су бројке и за њега говориле да пружа много боље игре у гостима него код куће што је и сам донекле признао. И зато је и из његовог личног угла врло важно што је одиграо онакав дерби пред својим навијачима. Повезао је две одличне партије против најтежег могућег противника. Навијачи су то знали да награде. Иако су га раније, исто тако оправдано, мало “грдили” због лоших потеза.

Али, јуче је из Партизанове визуре гледишта - све легло на своје. Иако је и Тринкин тим имао много грешака, подлегао је донекле притиску, а о томе сведочи и она изгубљена лопта у последњим минутима која је недопустива. То је, синоћ, прошло некажњено. А, могло је. Погурала је и Фортуна мало црно-беле ка 1:1.

У свему овоме искуство има велики значај, а када изговорима реч “искуство” наравно да први пред очима заигра Новица Величковић.  

По његовом суду, Партизан је добио Звезду на одбрану и жељу.

"После седам-осам минута резултат је био 5:2. Нисам могао да верујем када сам видео, као да је нешто било зачарано. Најбитније је да смо добили. Звезда је опасан тим иза линије три поена, имају одличне шутере и заслужују респект. Али, наша одбрана и жеља су пресудиле. Само борба и енергија, нема ту много тактике. Све се своди на жељу, борбеност и хтење", каже Величковић.

Имао је и Андреа Тринкијери занимљив потез. На сату је стајало четири секунде, Звезда је имала тајм-аут. Играчи оба тима су изашли на паркет, и само што су изашли, Тринкијери је звао нови тајм-аут. Збунио је тиме мало противничке играче, а видео је и како су првобитно били постављени. Можда је и то одлагање последњег напада мало утицало на Давидовца (који је, опет, имао добру ситуацију) - то свакако нећемо успети да сазнамо.

Шта год да је довело до успеха, Партизан је дошао до највеће победе у сезони. Изборио се за 1:1 у серији и мајсторицу. Изборио се са екипом која је направљена да се врати у Евролигу. Пре свега са њеним нападом. Изборио се са притиском домаћег терена у тако важној утакмици, што му, као што смо видели, није много успевало ове сезоне. Изборио се генерално са притиском важности меча. Изборио се са својим грешкама које не би смео да прави, а направио је. Изборио се са оним последњим нападом.

Показао је Партизан да може. У томе, у ствари, лежи његова већа “победа” од саме победе.

Извор: моззартспорт