Судије које оспоравају Дан РС

Ово је други пут у протекле три године да Уставни суд проглашава 9. јануар као Дан РС неуставним. Овај датум је први пут оспорен у септембру 2016. и тада су против ове одлуке била двојица српских судија – Миодраг Симовић и Златко Кнежевић, који је сада предсједник Уставног суда БиХ.

Босна и Херцеговина 31.03.2019 | 09:05 Одлука Уставног суда БиХ о оспоравању 9. јануара као Дана Републике по ко зна који пут узбуркала је страсти у БиХ и створила кризу. Одлука је донесена на пленарној сједници Уставног суда БиХ, која се одржавала у четвртак и петак, али није познато да ли је она донесена једногласно или је неко био против. 

Оно што је познато да јесте да је на сједници било свих 9 судија овог суда, и да се одлуке доносе већином гласова.

Ово је други пут у протекле три године да Уставни суд проглашава 9. јануар као Дан РС неуставним. Овај датум је први пут оспорен у септембру 2016. и тада су против ове одлуке била двојица  српских судија – Миодраг Симовић и Златко Кнежевић, који је сада предсједник Уставног суда БиХ.

У овом суду, поред Кнежевића и Симовића, сједе још двојица Хрвата, двојица Бошњака и троје страних судија.

Златко Кнежевић



Судија Златко Кнежевић тренутно је предсједник Уставног суда БиХ и долази из реда српског народа. Рођен је 1960. у Новом Граду. Био је члан Високог судског и тужилачког савјета БиХ и предсједник Извршног одбора Адвокатске коморе Републике Српске. Дужност судије Уставног суда БиХ обавља од 2011. За предсједника је изабран у мају прошле године.

Мато Тадић



Судија Мато Тадић је тренутно потпредсједник Уставног суда БиХ и долази из реда хрватског народа. Рођен је у Брчком 1952. Професионалну каријеру је започео у Основном јавном тужилаштву Брчко. Од 1991. године обављао је дужност замјеника републичког јавног тужиоца БиХ. Од јуна 1999. обављао је дужност члана (судије) Дома за људска права за БиХ, а током 2003. и потпредсједника Дома и предсједника другог Вијећа Дома. За судију Уставног суда БиХ изабран је 2002.

Мирсад Ћеман



Судија Мирсад Ћеман тренутно обавља функцију потпредсједника и долази из реда бошњачког народа. Рођен је 1955. у Миљановцима у општини Тешањ. У више наврата био је члан редовних или ад хок комисија за уставна питања. Од 2007. па до доласка на дужност судије Уставног суда БиХ бавио се адвокатуром у Сарајеву. За судију Уставног суда БиХ изабран је 2008.

Маргарита Цаца-Николовска



Судија Маргарита Цаца-Николовска тренутно је на функцији потпредсједнице овог суда и долази из реда страних судија. Рођена је 1950. у Скопљу. За судију Основног суда у Скопљу изабрана је 1978, за судију Окружног суда Скопље 1987, а касније за судију Апелационог суда Скопље. Кратко вријеме  је била и судија Врховног суда Републике Македоније. За судију Европског суда за људска права из Републике Македоније изабрана је 1998. и ту дужност је обављала до 2008. године. За међународног судију Уставног суда БиХ именована је 2011.

Тудор Пантиру



Тудор Пантиру је такође страни судија. Рођен је 1951. у Барабои, Република Молдавија. Радио је као адвокат – члан Адвокатске коморе Републике Молдавије, а обављао је и функцију судије, те предсједника Окружног суда Фрунзе у Киснау. Од јуна 1996. до новембра 2001. обављао је функцију судије Европског суда за људска права у Стразбуру. У јуну 2002.  именован је на функцију међународног судије Уставног суда БиХ. Такође, од априла 2002. обавља и дужност међународног судије Врховног суда Косова, а од априла 2005. дужност међународног предсједавајућег судије Посебног вијећа Врховног суда Косова.

Валерија Галић



Судија Валерија Галић долази из реда хрватског народа. Рођена је 1956. у Сплиту. Радила је као приправница у Секретаријату за законодавство тадашњег Извршног вијећа Скупштине СРБиХ, одакле је упућена на судску праксу у Општински суд И у Сарајеву. Након положеног правосудног испита наставила је да ради у Секретаријату за законодавство као стручна сарадница, затим савјетница и помоћник секретара за законодавство Извршног вијећа Владе Р/ФБиХ до 1996, односно до именовања на функцију секретара Канцеларије за законодавство Владе ФБиХ. За судију Уставног суда БиХ изабрана је 2002.

Миодраг Симовић



Судија Миодраг Симовић долази из реда српског народа. Рођен је у Фочи. За судију Уставног суда Републике Српске изабран је 1998. и на тој функцији је остао до 2003, када је изабран за судију Уставног суда БиХ. 

Сеада Палаврић

Судија Сеада Палаврић долази из реда бошњачког народа. Рођена је 1954. године у Тузли. За судију Уставног суда БиХ изабрана је 2005.

Ђовани Грасо



Судија Ђовани Грасо рођен је у Катанији (Италија). Радио је као истражни судија у суду у Милану, а послије тога у законодавној канцеларији Министарства правде, гдје је био одговоран за иницијативе правне реформе које су се односиле на кривично право и европско кривично право. Од 1986. ради као професор на Правном факултету у Катанији. Члан је Адвокатске коморе у Катанији. Судија је Уставног суда БиХ од децембра 2016.

(Српскаинфо)