Прича: Смијех и сузе Сан Антонија...
Због њега смо били шампиони! Емотивно вече у Тексасу, где је чувена франшиза подигла под свод дворане дрес славног Аргентинца.
Кошарка 31.03.2019 | 21:30
Један од њих је дефинитивно Аргентинац Емануел Давид Ђинобили (41), целом свету познат као "Ману".
Са њим у саставу, Сан Антонио је освојио четири од својих пет титула НБА шампиона (2003, 2005, 2007, 2014) и постао један од најдоминатнијих тимова у новијој историји кошарке.
И они који само површно прате кошарку знају за чувену тројку из Тексаса, коју су уз Аргентинца чинили и још активни Тони Паркер (36) и такође пензионисани Тим Данкан (42).
Прошле ноћи, у дворани Сан Антонија одржана је свечана церемонија подизања Ђинобилијевог дреса под свод хале и то је био повод да се на истом паркету поново окупи и та тројка, али и још неки играчи који су играли уз Аргентинца.
Очекивано, Грег Попович одржао је говор у свом стилу...
"Још памтим ту прву годину, када је Ману први пут стигао у наше животе. Током лета сам то најављивао Тимију (Данкану). Ер-Си (Бафорд, генерални менаџер Сан Антонија) урадио је сјајан посао када је нашао овог младог момка, који је био неустрашив, помало својеглав на терену... Ипак, био је 'тврд' и говорио сам Тимију да зна да игра".
"Тими је говорио: 'Да, да, Попе, у реду, чуо сам све то'. Али, Ману је дошао и имао је проблем са зглобом. И није могао да уради много, па смо одлучили да не игра до јануара, а био је здрав све време. Када је дошао у јануару, Тими се зачудио: 'Боже, ко је овај клинац?'. И брзо је схватио", изјавио је Поповић, уз одушевљење дворане.
Трофејни тренер неколико пута је истакао да је имао част да тренира Ђинобилија.
"А, тренирао га је још један овде присутни, мој асистент Еторе Месина. Ману је играо у Болоњи за Месину и освојили су тамо прву титулу Евролиге. То је било важно. И такође, овде је шест чланова генерације Аргентине која је 2004. године освојила златну медаљу (на Олимпијским играма у Атини). И они би требало да буду поздрављени, јер је то један од најбољих кошаркашких тимова које сам икад видео. Фантастична група играча. То сам лично видео, јер сам био асистент у америчкој репрезентацији и болело ме је много, али сам био срећан због Мануа".
Попович и Ђинобили сарађивали су 16 година, почев од Мануовог доласка из Италије 2002. године.
"Веровали или не - коса ми је тад била тамна, тамна... Већ другу годину са њим сам био потпуно бео. Давно је то било", насмејао се "Поп", па уозбиљио...
"Постајао сам уз њега бољи тренер, јер сам научио да ућутим понекад. Гледате га, а он понекад украде лопту за победу. Или ухвати скок у нападу, или шутне тројку преко чувара, неки најтежи шут на свету, а онда то погоди. Јер је он победник. Уз њега сам морао да научим да престанем да запиткујем".
Према његовом мишљењу, Сан Антонио је био тако "склопљен" да су сви били зависни једни од других, а Ђинобили се истакао у таквом систему.
"Без Мануа не би било титула. Не би се догодиле без њега. Као што је Тони рекао, његова жестина, његова енергија и његова невероватна жеља да победи били су ван свих размера. И рећи ћу вам да је волео утакмицу, волео је такмичење, борбу за победу. Али, то је било то. Оно за шта је највише бринуо и шта га је водило кроз живот су ово четворо онде. Ту је његово срце. И то га чини толико посебним - на терену и ван њега", додао је он, показујући руком ка члановима породице свог бившег играча.
"Он разуме приоритете, најбољи је саиграч кога сте могли да имате. Хтео је да разговара о политици, религији, црним рупама у свемиру и уопште не претерујем. Заиста је посебан тип... И за крај, најважније што смо урадили у нашој франшизи је када смо га убедили да, уз гунђање, улази са клупе. Звучи као мала ствар, али то нас је учинило толико 'дубљим', моћнијим и опаснијим... Није волео ни то, ни мене, није хтео то да ради, али срећом по мене и екипу, он је веома интелигентан и урадио је. Ући ће у Кућу славних са клупе", подигао је Попович том завршницом читаву дворану, док је Ђинобили пришао и загрлио га, очигледно се борећи са емоцијама.
"Ману, волим те", додао је.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар