Прича: Звезда тражи човјека да преломи серију!

Тренер Томић и његови сарадници сада ће морати да погледају ка клупи за резервне играче како би пронашли човека довољно одважног и спремног да одведе Црвену звезду до финала.

Кошарка 29.03.2019 | 22:45 Облаци неизвесности оформили су се изнад Малог Калемегдана због нејасног здравственог стања Џоа Регланда и његовог учешћа у другој полуфиналној утакмици, где ће Црвена звезда покушати да пребрине велику бригу и већ овог викенда обезбеди нову борбу за јадрански трон.

Један од најбољих играча Црвене звезде и званично члан најбоље петорке лигашког дела регионалног такмичења највероватније ће пропустити сусрет с Партизаном - речи Милана Томића на конференцији нису откриле ништа ново -, што ће стручни штаб и навијачко језгро натерати на размишљање - ко ће преузети велику улогу и покушати да преломи ову серију у корист црвено-белих? Тренер Томић и његови сарадници сада ће морати да погледају ка клупи за резервне играче како би прво расподелили учинак стартног плејмејкера - у случају да не игра -, а онда пронашли човека довољно одважног и спремног да одведе Црвену звезду до финала. Били Берон ће одрадити своје, Мајкл Оџо ће сигурно оптеретити рекет на свој начин, а капитен Бранко Лазић урадити све што треба у одбрани али им сада, више него икад пре, треба додатна подршка.

По свим параметрима то би требало да буде Стратос Перпероглу. Времешни грчки ас је пројектован за велике ствари, то потврђује и само летимични поглед на све успехе у досадашњој каријери. Покоравао је Европу, узимао титуле у Грчкој, као и куп такмичења у Турској и Шпанији, али је у последња два месеца ишчезла његова препознатљива хладнокрвност која је ломила противнике.

Перпероглу као да се потрошио у претходном делу сезоне, онда када је Црвена звезда (узалуд) јурила пласман у четвртфинале Еврокупа. Упозаравали смо о томе после оног тесног пораза од Валенсије у Београду. Екипа се и тада превише ослањала на искусног Грка и његова решења, као да тада нису размишљали о томе колико ће им расположени Перпероглу бити потребан баш у овом моменту сезоне.

Гледајући последња два месеца и тај сусрет с Валенсијом - када је бројао до 26 - Перперолгу је само три пута имао двоцифрен учинак. Постигао је 13 поена у опроштајној победи над Уникахом на крају друге фазе Еврокупа, још 14 поена у полуфиналу Купа Радивоја Кораћа против Меге, када је почетком и средином последње четвртине дао свој учинак у преусмеравању утакмице на Звездину воденицу и још 10 поена у лигашком дуелу са истим противником у рутинској победи црвено-белих.

Уз драстични пад минутаже (15 минута просечно у Јадранској лиги у истом периоду, изнад 23 минута пре тога), опао је и учинак (шест поена у просеку у поменутом интервалу, а 11,14 поена пре тога) и његова улога у тиму почела је да девалвира. Али, баш утакмица у суботу требало би да послужи човеку са десетинама великих утакмица у рукама да буде Звездин тас на ваги и буде опет неко у кога Милан Томићима највише вере. Због тога је у Београду - да би својим људским и играчким квалитетима послужио као ментор недовољно искусним саиграчима и опет направио тај корак више, који Црвеној звезди недостаје.

Да не буде забуне, умео је Перпероглу и у првом делу сезоне да остане чак и без поена (Цибона и Игокеа), али је исто тако директно пресудио Будућности у Подгорици (20 поена), Партизану у првом дербију (25 поена), Меги у Сремској Митровици (17 поена)... Његова оштрица се чека у суботу. 

После очекивано лошег издања у свом првом вечитом дербију, истовремену и дебију у Црвеној звезди, Кеј Си Риверс је прошле седмице пред домаћом публиком оставио много бољи утисак и са 11 поена у првом полувремену (укупно 12) наговестио колико може. Да је погодио онај шут за три поена уз звук сирене, вероватно би већ сада био херој у очима навијача. Није успео, али то не значи да се у противничком гротлу то неће променити. Уосталом, баш као и Перпероглу, иза себе је имао и важније утакмице од ове, а како је и сам подсетио, одиграо је чак шест грчких дербија у опреми Панатинаикоса и тачно зна колико ватрено може да буде када је комплетна дворана против тебе. Не треба заборавити ни то да су грчки навијачи можда и „емотивнији“ од српских, односно да су склонији прављењу веће фрке него што је то правилима дозвољено.

Није то онај Кеј Си Риверс који је освојио Евролигу с Реалом, што је евидентно у последње две године. Причало се чак и да му је аутоимуна болест утицала на играчке квалитете, што је он одбацио. Али, Милан Томићи Црвена звезда су веровали у њега и указали му поверење у преломним моментима сезоне. Имао је довољно времена да се упозна са екипом, чак и одигра неколико „споредних“ утакмица у Јадранској лиги. Па зашто кредибилитет не би додатно ојачао тако што би сада отишао још даље и једно добро полувреме претворио у целу утакмицу вредну финала?

У кулоарима се чак шушка да би Риверс могао да узме и нешто већи део колача у организацији напада, али можда би његова улога баш требало да буде да са полудистанце и дистанце преко ноћи обезбеди себи место на листи омиљених играча код оних за које Звезда и сања велике снове...

Уз сазнање да ће Филип Човић вероватно понети улогу првог организатора игре, очекује се да Немања Ненадић ускочи у ростер ако Џо Регланд заиста не буде био спреман. Али, колико заиста треба очекивати од понајбољег играча ФМП из прошлогодишњег издања Суперлиге? У такмичарском ритму није од 9. фебруара, када је одиграо 15 минута против Морнара у Бару. Уосталом, ни тада његов офанзивни учинак није био за памћење, пошто је убацио свега два поена. Тек спорадично знао је Ненадић да бљесне ове сезоне, што се донекле поклапа са идејом Милана Томића да га ротира у саставу и не пружа му сталну минутажу, самим тим ни искристалисану улогу. Што је, суштински штета, јер је у Суперкупу у Лакташима био џокер финалног окршаја против Будућности, када је за само петнаест минута на терену показао да има квалитет да носи дрес црвено-белих.

Филип Човић је много тога урадио прошле суботе и Партизанова одбрана биће много више фокусирана да заустави његову организацију и офанзивни учинак. Од Човића се сада очекује да буде макар на приближној висини задатка као пре седам дана, иако се сада од њега очекује да буде та преломна тачка овог полуфинала. Одлично му је кренуло. Писали смо већ о томе, био је Звездин „Гаме цхангер“, али ће управо због тога притисак црно-белих бити већи. 

Дејан Давидовац је нападачки бриљирао у последња два вечита дербија. У финалу Купа убацио је 17, а прошле суботе још 18 поена. Користио је сваку лопту коју би му Човић проследио и био неко ко је без страха улазио под кош и максимално оптеретио Партизанову одбрану. Није се прославио као прелазно решење на плејмејкеру и зато његов фокус треба да буде на директном решавању нападачко-дефанзивних задатака. Ако је Перпероглу пројектован да буде пресудни фактор овог полуфинала, онда је Давидовцу ово највећа шанса да буде оно што је, на пример, Марко Гудурић био у толико помињаној полуфиналној серији Јадранске лиге против црно-белих из сезоне 2015/16.

Својом атипичном грађом, солидном котролом лопте и пре свега јаким карактером може да оптерети своје чуваре у мис-меч (високи-ниски) ситуацији, али и да користи простор испред себе да шутевима са дистанце испуни своју квоту и опет чак директно утиче на коначни исход.

Упркос неким добрим ролама ове сезоне, Огњен Добрић је донекле остао недоречен. И то, опет, највише има везе са честим рокадама у ростеру, а поготово изостанком очекиване минутаже у средњем делу сезоне. Оних осам поена црно-белима значајно су допринели да Црвена звезда овери први тријумф, а да није било оне његове тројке на истеку времена у трећој четвртини, питање је да ли би Томићеви изабраници успели да пронађу ту мотивацију да доврше посао. У суботу, негде око 21 час знаћемо да ли је башДобрић тај и превасходно - какав ће му радни задатак доделити шеф струке у новим околностима.

Остаће, на крају, нада да би Мајк Цирбес могао кошаркашки да „васкрсне“ против највећег такмаца, с којим генерално воли да се такмичи, као и да ће се Мохамед Фаје после више од пола сезоне чекања коначно уздигнути. Бориша Симанић је млад и недовољно искусан, зато не треба превише очекивати.

Црвена звезда доста опција. Џо Регланд је практично незамењив и биће то велики проблем ако не буде играо, зато црвено-бели морају да се адаптирају на комплетну ситуацију и пронађу решење. Само тако ће постати шампиони. И отићи у финале, за почетак.

Извор: моззартспорт