Дан када је Вујке свијету подарио "Принца Рима"...

На данашњи дан 1993. године, Франческо Тоти дебитовао је за Рому.

Фудбал 28.03.2019 | 17:15 Легендарни српски стручњак Вујадин Бошков тешко да је могао замислити каквог ће играча свијет упознати 28. марта 1993. године.

Те недјеље, на терен стадиона "Марио Ригамонти" у Бреши, популарни Вујке, који је у то вријеме био тренер Роме, умјесто Руђерија Рицителија у самом финишу утакмице послао је голобрадог, шеснаестогодишњег Франческа Тотија, којем је то био деби у дресу римског клуба.

Клуба у којем је почео, а, испоставиће се, 25 година касније и завршио величанствену каријеру.

Рома је тријумфовала 2:0 головима Клаудија Каниђе и Синише Михајловића, али детаљ који је заувијек остао урезан у историји римског клуба је тај 88. минуту. Тада је у игру ушао момчић, који је у годинама које ће услиједити израстао у "Принца Рима", легендарног капитена "вучице", који је цијели свој живот посветио само једном клубу.

И граду у којем је провео читав живот.

Иако је у његовим раним годинама интересовање показао Милан, 90-их година једна од најјачих италијанских екипа, Тоти је одлучио да остане у Вјечном граду, упркос понуди која се не одбија. Тачније, та одлука била је њена, Фиореле, Франческове мајке, која је чврсто одлучила да "Сан Сиро" неће бити будућност њеног сина.

Везао се мали Франческо за стадион "Олимпико", често био на трибинама, а онда 1989. године почео и да тренира у овом клубу, гдје ће дебитовати четири године касније.

"Када сам позван на загријавање, мислио сам да говоре Роберту Муцију, који је сједио до мене", присјећао се касније Тоти.

"Ипак, мислили су на мене. Нисам могао да вјерујем. Емоције које су ме тада преплавиле немогуће је описати. Загријавао сам се десетак секунди. Лопту сам пипнуо свега пар пута - једноставно, био сам превише узбуђен и срећан."

Управо је Рицители, репрезентативац Италије, којег је Тоти замијенио у дуелу са Брешом, причао како се од малих ногу видјело нешто посебно у Франческу.

"Сјећам се када је Франческо почео да долази на тренинге са првим тимом, још док је био у Примавери (млади тим), виђали смо много добрих младих играча, али он је имао нешто посебно у себи. Могло је то да се види већ тада."

У тој првој сезони у сениорском саставу одиграо је још само један меч, да би се сезону касније та бројка попела на осам сусрета.

Већ у сезони 1994/95. Тоти је постао стандардан, одиграо 20-ак утакмица, а стигли су и први голови. Првенац се десио 4. септембра 1994. године, у ремију против Фође 1:1.

Када је три године касније први пут обукао дрес са магичним бројем 10, кренула је сјајна каријера. Само 12 мјесеци касније, када је имао свега 21 годину, преузео је капитенску траку од још једне легенде римског клуба, Бразилца Алдаира.

Сезону касније, са 22 године и 34 дана, постао је рекордер у Италији као најмлађи капитен једног клуба у Серији А, од старта утакмице.

Имала је Рома своје легенде и прије Тотија, а један од њих био је Франческов идол - Ђузепе Ђанини. Први Ромин "Ил Принципе" (Принц) 15 година носио је дрес са најдражим гром, а Франческу се остварио сан да заигра заједно с њим у тиму.

Тоти у каријери није освојио много трофеја, али пехари нису били толико битни. Важно је било остати вјеран свом тиму и граду, својој "породици", како је често знао да назива једини клуб и којем је играо.

Истина, Франческо је освојио једно првенство Италије, 2001. године, са репрезентацијом Италије био је свјетски првак на Мундијалу у Њемачкој пет година касније, да би 2007. ласкава титула Златна копачка била додијељена управо њему.

"Ове боје биле су у мојој спаваћој соби и у мојим сновима од младих дана. Носио сам овај дрес 25 година, и био је мој једини. Носио сам и капитенску траку. Шта још да пожелим од живота?", поручивао је Тоти.

Нудили су многи "куле и градове", жељели га у својим редовима. Чак је и моћни Флорентино Перез у неколико наврата покушавао да га доведе у редове мадридских "галактикоса", али Реал Мадрид одбијен је као и сваки други клуб.

"Зашто бих напустио сиромашну породицу, да живим са богатим странцима", често је знао да нагласи Тоти.

"Принц Рима" одиграо је 619 утакмица за Рому, те постигао 307 голова, по чему је рекордер клуба из Рима. Носећи дрес "азура", девет пута био је стријелац на 58 мечева.

Али, голови нису били његов приоритет.

Често му је било драже да буде "пакер", па је на Мундијалу у Њемачкој био је први асистент турнира.

Почетком 21. вијека неколико пута проглашаван је за најбољег италијанског фудбалера

У емотивном опроштају, са терена се повукао у мају 2017. године, али је остао у клубу, гдје данас ради као директор.

БРОЈКЕ

307 - Најбољи стријелац у историји Роме

619 - Највише наступа у Серији А у историји Роме

250 - Ромин најбољи стријелац у Серији А

57 - Највише наступа у Лиги шампиона у историји Роме

17 - Ромин најбољи стријелац у Лиги шампиона

46 - Највише наступа у Лиги Европе у историји Роме

21 - Ромин најбољи стријелац у Лиги Европе

38 - Најстарији стријелац у историји Лиге шампиона (38 година, 3 дана)

11 - Најбољи стријелац у историји "Дербија дела Капитале"

Извор: мондо.ба