Прича - Топ 5 "1:1" мечева: Ваш резултат звучи познато...

Гостовање "орлова" Португалу може се третирати као успех на старту квалификација за ЕУРО 2020, али и као ЈОШ ЈЕДНА пропуштена прилика да се савлада велики противник, који 70 минута није имао Кристијана Роналда. . .

Фудбал 28.03.2019 | 23:00 Српска фудбалска репрезентација налази се у 12. циклусу након распада СФР Југославије и потом укидања спортских санкција половином 90-их.

Квалификације за претходних 11 такмичења "орлови" и њихови претходници (Србија и Црна Гора, СР Југославија) су окончали успешно пет пута, пласманом на Мундијале 1998, 2006, 2010. и 2018, као и на ЕУРО 2000, а шест пута су били приморани да најважније турнире прате као обични гледаоци.

Оно што је, пак, заједничко за све те покушаје јесте потпуно одсуство победа над великим именима европског и светског фудбала.

Дешавало се да репрезентација савлада у том тренутку боље рангираног ривала, који је у жребу квалификација био у вишем шеширу (Аустрију у претходном циклусу, или тадашњег вицешампиона Европе, Чешку, у квалификацијама за СП 1998), али на победу која би имала јачег одјека, улила већу дозу самопоуздања и послала поруку да је створена заиста јака екипа, кадра да закорачи на виши ниво и постане равноправна претендентима на титуле, чекамо више од две деценије.

"Плафон" српских (у неким случајевима и црногорских) фудбалера били су ремији, који су пар пута били вредни првог места у групи и директног пласмана на велико такмичење, некада су давали наду и одржавали нас "у игри", а некада су, због ранијих киксева, били мање-више безначајни...

Осим за подизање морала пред наредни циклус, причама како смо "показали да можемо", па само треба извући поуке и применити их у новој причи.

Некако "омиљени" резултат у тим мечевима био нам је 1:1, а управо тако завршила се у понедељак у Лисабону утакмица којом су "орлови" почели наступ у квалификацијама за ЕУРО 2020, против актуелног првака Европе, Португала.

У топ листи која следи, подсећамо на још неке "1:1" мечеве, у нади да ће 7. септембра на стадиону Црвене звезде Португалци коначно пасти и да ће то бити најава пласмана на шампионат "старог континента" после 20 година.

Овог пута баш у великом стилу!

1. ЈУГОСЛАВИЈА - ШПАНИЈА 1:1 (0:1)

30. април 1997, квалификације за СП, стадион Црвене звезде.

0:1 Јеро (пенал) у 18, 1:1 Мијатовић (пенал) у 85. минуту.

ЈУГОСЛАВИЈА: Краљ, Мирковић, Ђоровић, Ђукић, Видаковић (Ж. Петровић), Говедарица, Михајловић (Ћирић), Стојковић, Друловић, Савићевић (Милошевић), Мијатовић. Селектор: Слободан Сантрач.

ШПАНИЈА: Зубизарета, Абелардо, Алкорта, Надал, Серђи, Јеро, Риос (Лопез), Гвардиола, Раул, Алфонсо (Амор), Кико (Луис Енрике). Селектор: Хавијер Клементе.



У то време имали смо, бар по именима, једну од најквалитетнијих репрезентација у Европи, која је после укидања санкција била жељна да се докаже и надокнади пропуштено, јер су се многи играчи индивидуално афирмисали још крајем 80-их и почетком 90-их.

Глатки пораз у првом сусрету са Шпанцима у Валенсији (2:0) показао је да као екипа нисмо баш толико јаки, али је победа над Чесима у Прагу донела шансу да против "црвене фурије" на свом стадиону узмемо три бода за преузимање првог места у групи и најаву директног пласмана на Мундијал.

Примили смо гол после непотребног прекршаја у казненом простору, онда "запели" из петних жила и у финишу стигли до изједначења, такође са 11 метара.

Селекција под вођством Слободана Сантрача на крају је заузела друго место у групи, испред Чешке и Словачке, па у баражу збрисала Мађарску и отишла на Светско првенство у Француској.

Млађим љубитељима фудбала понудићемо и куриозитет - Мигел Анхел Надал, који је на овом мечу играо штопера за "црвену фурију", рођени је стриц једног од најбољих тенисера света, Рафаела Надала.

2. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА - ИТАЛИЈА 1:1 (0:1)

10. септембар 2003, квалификације за ЕП, стадион Црвене звезде.

0:1 Инзаги у 22, 1:1 Илић у 82. минуту.

СРБИЈА: Јеврић, Ћирковић, Крстајић, Стефановић, Гавранчић, Драгутиновић (Бошковић), Младеновић, С. Илић, П. Ђорђевић, Милошевић, Кежман (Љубоја). Селектор: Илија Петковић.

ИТАЛИЈА: Буфон, Панући, Канаваро, Неста, Замброта, Такинарди, Перота, Каморанези (Гатузо), Дел Пјеро, Вијери (Коради), Инзаги (Фјоре). Селектор: Ђовани Трапатони.

Прво у низу првенстава Европе на која нећемо отићи, изгубљено је поразима у Финској и Азербејџану под селектором Дејаном Савићевићем. Пре тога "Азери" нису побеђени ни у Подгорици, па је обећавајући почетак квалификација (1:1 у Напуљу против Италије) брзо обесмишљен.

Нови селектор Петковић дебитовао је победом над Велсом и пред претпоследњи меч у групи постојала је каква-таква могућност да се домогнемо баража. "Костур" репрезентације Италије чинили су играчи Јувентуса и Милана, неколико месеци раније финалиста Лиге шампиона, али "азури" под Трапатонијем нису блистали и у томе је тражена шанса за изненађење.

Нажалост, упркос одличној игри, теренској иницијативи и бројним шансама наших, повели су гости, када је Инзаги у казненом простору прихватио дугу лопту и лако је спровео у мрежу.

То је утицало да напади селекције СЦГ спласну, да би у наставку, уз праве измене Петковића, уследила нова офанзива која је крунисана изједначењем осам минута пре краја. Илић је матирао Буфона после заустављеног ударца актуелног селектора Србије, Младена Крстајића.

Том приликом репрезентација је осветлала образ, направила подлогу за успешне квалификације за СП 2006, али реномираном ривалу "скалп" није скинут.

3. ШПАНИЈА - СРБИЈА И ЦРНА ГОРА 1:1 (1:0)

7. септембар 2005, квалификације за СП, стадион "Висенте Калдерон" у Мадриду.

1:0 Раул у 19, 1:1 Кежман у 68. минуту.

ШПАНИЈА: Касиљас, Салгадо, Марћена, Пујол, Дел Орно, Ћави, Ћаби Алонсо, Хоакин (Луис Гарсија), Висенте (Луке), Раул, Торес (Тамудо). Селектор: Луис Арагонес.

СЦГ: Јеврић, Гавранчић, Видић, Крстајић, Драгутиновић, Дуљај, Станковић, Илић (Жигић, Н. Ковачевић), Короман (Марић), П. Ђорђевић, Кежман. Селектор: Илија Петковић.



Сигурне игре наше репрезентације, уз два ремија Шпанаца против Босне и Херцеговине, донеле су нам два бода предности пред кључно гостовање на "Калдерону".

У тој утакмици нам је нерешен исход апсолутно био по мери, али Јеврићева мрежа брзо се затресла и то је био први, уједно и једини погодак, који је СЦГ примила у 10 мечева тих квалификација.

Селектор Петковић на полувремену се окренуо Жигићу, који је уведен као "мета" дугих лопти и центаршутева. Управо из једне такве ситуације, након грешке голмана Касиљаса, створио се простор за шут Станковића и сналажљиви Кежман донео нам је бод који ће се после победа над Литванијом и БиХ показати вредним директног пласмана на СП.

4. СРБИЈА - ФРАНЦУСКА 1:1 (1:1)

9. септембар 2009, квалификације за СП, стадион Црвене звезде.

1:0 Милијаш (пенал) у 13, 1:1 Анри у 31. минуту.

СРБИЈА: Стојковић, Ивановић, Луковић, Видић, Обрадовић, Милијаш (Кузмановић), Станковић, Качар (Нинковић), Красић, Јовановић (Лазовић), Жигић. Селектор: Радомир Антић.

ФРАНЦУСКА: Лорис, Сања, Абидал, Галас, Евра, Тулалан, Л. Дијара, Гуркуф (А. Дијара), Жињак (Манданда), Анри (Рибери), Анелка. Селектор: Рајмон Доменек.

Први меч против Француске у Сен Денију "орлови" су изгубили (2:1), али су после тога рушили све редом, док су "триколори" до реванша у Београду два пута ремизирали са Румунијом, а још у првом колу изгубили су у гостима од Аустрије.

То је Србију пред меч на "Маракани" ставило у супериоран положај. Три кола пре краја имали смо четири бода више и могли све да решимо већ те септембарске вечери.

Почело је како се само могло пожелети, јер је Милијаш голом из пенала довео "орлове" у вођство, а уз то су Французи остали са играчем мање, јер је Лорис искључен због прекршаја над Жигићем. Међутим, Стојковић је несигурном интервенцијом после ударца Анелке омогућио Анрију да изједначи.

Иако бројчано надмоћна, Србија у наставку није показала превелику жељу за историјском победом, нити да има рецепт како до ње да дође. На семафору је остало записано фамозних 1:1, а прилика за "оверу" пласмана на Мундијал искоришћена је у следећем мечу против Румуније - 5:0.

5. СРБИЈА - ХРВАТСКА 1:1 (0:0)

6. септембар 2013, квалификације за СП, стадион Црвене звезде.

0:1 Манџукић у 53, 1:1 Митровић у 66. минуту.

СРБИЈА: Стојковић, Ивановић, Суботић, Настасић, Коларов, Фејса, Матић, Ђуричић (Тадић), Марковић (Р. Петровић), Тошић (Сулејмани), Митровић. Селектор: Синиша Михајловић.

ХРВАТСКА: Плетикоса, Срна, Шимунић, Ловрен, Ћорлука, Вукојевић, Модрић, Ракитић (Јелавић), Олић (Перишић), Едуардо (Ковачић), Манџукић. Селектор: Игор Штимац.

"Орлови" су већ на половини ових квалификација претрпели дебакл. Узастопним поразима од Белгије у Београду, па од Македоније и Хрватске у гостима, шансе за пласман у бараж остале су сведене на теорију.

Хрвати су нам потом минимално одшкринули врата изгубивши код куће од Шкотске, али ситуација на табели (Белгија 19 бодова, Хрватска 16, Србија 7) ипак је говорила да се не треба заносити борбом за друго место и основни мотив био је реванширати се комшијама за пораз на Максимиру.

Атмосфера у екипи била је позитивнија него годину дана раније, Михајловић се помирио са Матићем, "гурнуо у ватру" голобрадог Митровића и Хрватска, као много успешнија репрезентација у претходном периоду, била је зрела да изгуби.

Међутим, недосуђен пенал над Марковићем и пропуштене шансе у првом полувремену, омогућиле су гостима да из контре у два потеза матирају Стојковића. Уследио је Митровићев првенац у дресу националног тима, па убрзо и други жути картон Матића.

Бројчано стање је поново уравнотежено након директног искључења Шимунића који је у контри "покосио" Сулејманија, али голова више није било.

Још утакмица из ове категорије...

Русија - Југославија 1:1 (1:0), квалификације за СП 2002.
/Ковтун 25 - Мијатовић 32/

Италија - Србија и Црна Гора 1:1 (1:1), квалификације за ЕП 2004.
/Дел Пјеро 38 - Мијатовић 27/

Србија - Португал 1:1 (1:1), квалификације за ЕП 2008.
/Јанковић 37 - Тијаго 5/

Португал - Србија 1:1 (1:0), квалификације за ЕП 2008.
/Симао 11 - Ивановић 88/

Србија - Италија 1:1 (1:1), квалификације за ЕП 2012.
/Ивановић 26 - Маркизио 1/

Извор: мондо.рс