Прича: Како сам постао шампион? Тренирао до сутра!

"Мораш да научиш да слушаш савете, пре свега, тренера, никако родитеља. . . ", рекао је један од највећих спортиста које смо имали, данас први човек КСС, некада најбољи играч Европе. У следећој епизоди: Саша Ђорђевић.

Кошарка 01.04.2019 | 22:45 Ова земља није увек имала мира и среће, питање да ли је некад било лако живети у њој, али је увек имала шампионе.

Света или кварта, града или Европе, није пресудно.

Јер, бити шампион је начин размишљања, златна медаља је само последица и потврда да сте најбољи у томе што радите.

Како су и они најбољи међу нама, попут Иване Шпановић или Новака Ђоковића данас, некада били само девојчице и дечаци са лоптом испред зграде или у школском, сасвим смо сигурни да се на тим игралиштима ових дана играју неки будући шампиони.

Света или кварта, није пресудно.

Пресудно је размишљати као шампион, а управо ће на ту тему наредних дана за наш портал говорити они који су били и остали шампиони. Један од њих је и Предраг Саша Даниловић, који чекајући 50. рођендан може са уживањем да прелистава албуме са сликама из играчких дана и посматра како његове кћерке Олга и Соња и син Вук полако и сами постају шампиони.

Олга тренира тенис, Соња одбојку, а Вук - логично? - кошарку.

"МОРАШ ДА СЛУШАШ САВЕТЕ, ТРЕНЕРА"

Легендарни кошаркаш присетио се у разговору за наш портал шта је све било потребно да уради на путу од школског дворишта до победничког постоља на Светском првенству и, у његовом случају, брзо се све свело на суштину - тренинг (читај: рад).

"Ама баш све сам дао", присетио се Даниловић, некада најбољи кошаркаш Европе, данас председник Кошаркашког савеза Србије.

"Да Бог да таленат, односно мама и тата, као прво", рекао нам је, а онда нагласио…

"Истина, то је мањи део. Онда следе преданост, велика одрицања, рад, доста тренинга... Када уследе падови, потребна је снага да се то издржи и устане, јер је то неизоставни део сваког спорта и сваке каријере", рекао је и издвојио нешто што не успева свим клинцима данас, нарочито у време када родитељи постају све редовнији, ангажованији и присутнији како на тренинзима, тако и утакмицама.



"Мораш да научиш да слушаш савете, пре свега, тренера, никако родитеља... Ма, доста ствари мора да се поклопи", рекао је некадашњи ас Партизана, Виртуса, Мајами Хита, Далас Меверикса и, наравно, репрезентације Југославије.

"Нормално, мора да се има среће, без тога ништа не може да се уради", додао је.

Први човек "Куће кошарке", у коју са осмехом улазе најталентиванији клинци, а излазе формирани кошаркаши и освајачи медаља на највећим такмичењима, опоменуо је најмлађе да се живот професионалног спортисте и те како разликује од оног који воде њихови вршњаци.

Али…

"ТРЕНИРАО ОД ЈУТРА ДО СУТРА"

"Када си на почетку, ниси тога ни свестан, јер нећеш сигурно да кажеш да се разликујеш од средине зато што носиш марамицу у сакоу. Самим тим што живиш живот пун самоодрицања, ниси као остали тинејџери", сложио се Даниловић, који све то може да посматра данас и из угла "ћалета" талентованих клинаца.

"Ипак, уз резултате, касније, долазе неке друге ствари... Али, ништа у животу не би требало радити само због тога да би се дошло до новог аутомобила, новца...", рекао је и додао:

"Сва та одрицања имају смисла само ако желиш да у нечему будеш добар, па и најбољи".

Саша Даниловић један је од играча који су били познати по "дуплирању тренинга", не зато што их је тренер казнио, већ зато што се само тако постаје шампион.

"Ех, да сам рођен у Чачку, само бих замочио руке у Мораву и, све погађао, знате какав их глас бије. Да се мало нашалим", рекао нам је Сарајлија са осмехом.

"Пошто нисам, морао сам више да радим. И даље сматрам да рад чини 60, ма и 70 одсто успеха, па тек остало је таленат", рекао је и приметио нешто што је спречило многе талентоване спортисте да постану шампиони.

"Талентоване особе су често свесне свог талента, па баш немају толику вољу за радом".

"НЕМА ПРЕДАЈЕ, НИКАДА…"

Апострофирајући европску титулу са Партизаном 1992. као кључни моменат у каријери, не заборављајући тренерске печате Вујошевића, Ивковића, Обрадовића, Месине и Рајлија, Даниловић је рекао…

"И када ми је било много тешко, а то је углавном било због повреда, нисам доводио у питање шта ћу да радим у животу - само кошарка! Никад не сме да се поклекне, нема предаје, мораш да наставиш даље истим интензитетом. Или јачим. То је и порука онима који би да постану врхунски спортисти и не само спортисти. Да раде, раде, раде...", понављао је Даниловић.

"Али и воле то што тренирају, а не да би били 'кул' у друштву", додао је.

* погледајте "оно" куцање преко Сабониса *



Поновио је из богатог искуства, а по завршетку играчке каријере дуго је био председник Партизана, сада председник Савеза, да су управо родитељи ти који спутавају клинце да остваре велике ствари у спорту. Без обзира на то што све долази из најбоље намере…

"Има још нешто преко талента од Бога... Важно је да деца не буду жртве неостварених амбиција родитеља, да буду свесни да и ти менаџери раде за њих, а не обрнуто", нагласио је и указао на однос који је често окренут наглавачке - где каријерама младих спортиста управљају менаџери, који би по природи ствари требало да буду у служби самих спортиста, њихови асистенти, саветници, подршка...

"У ИНОСТРАНСТВО КАО ФОРМИРАНА ЛИЧНОСТ"

Један од најчешћих "савета" је - одлазак у иностранство што пре, по сваку цену.

"У иностранство? Да, када си зрела, формирана личност", рекао је Даниловић, који је у Болоњу 1992. године дошао као шампион Европе и са Партизаном и репрезентацијом Југославије.

Током каријере освојио сребро са Олимпијских игара у Атланти 1996, злата са европских првенстава у Југославији 1989, Италији 1991, Грчкој 1995, Шпанији 1997. и бронзу у Француској 1999, а све је почело освајањем Европског првенства за јуниоре одржаног 1988. у трошним дворанама у Врбасу и Србобрану пред неколико стотина гледалаца.

Евролигу је освајао и са Партизаном 1992, када је био најбољи стрелац и МВП Фајнал фора у Истанбулу, и потом са Виртусом 1998, који је у знак захвалности за све што је урадио до повлачења 2000. године повукао из употребе дрес са бројем "5".

Тако се (п)остаје шампион!

Извор: мондо.рс