Велики интервју Луја ван Гала...
Највећи успех ми је ФА куп с Јунајтедом, док су ми држали омчу око врата! Страшна прича с холандским тренером, где је потпуно искрено и отворено говорио о свему. Открио је како је сер Алекс Фергусон муку мучио због “банкара“ у клубу, осмехнуо се на неуспех његовог највећег критичара Пола Сколса, а упоредио је Муриња и Солскјера и нашао само једну разлику. Каже да је његов фудбал био много лепши од њиховог, а одговорио је и на оптужбе Анхела ди Марије и открио да навија за Сити у Лиги шампиона. . .
Фудбал 29.03.2019 | 23:00
Човек који је под старе дане покушао да изнесе огроман терет очекивања на сцени Театра снова свестан је да није могао више од онога што је пружио, јер га је притисак умало скроз прогутао. Сада одмара са супругом у Португалији и живи потпуно другачији живот, далеко од фудбалских дешавања и светла највеће позорнице. Ипак, сећања на последњи ангажман нису му оставила много разлога за задовољство...
“Донео сам трофеј Јунајтеду, иако су ми шест месеци држали омчу око врата“, ударно је започео Ван Галразговор за ББЦ, указујући на трофеј победника ФА купа освојен непосредно пре одласка с кормила.
Сетиће се многи да је Ван Гал практично био смењен десет минута пре краја те финалне утакмице са Кристал Паласом, када је на више страна објављено да ће га заменити Жозе Мурињо. Његов долазак у Јунајтед био је помпезно испраћен. Потписао је трогодишњи уговор с Јунајтедом још у мају 2014, а када је Холандију одвео до трећег места на Мундијалу те године присталицама Ђавола порасли су апетити јер су веровали да је Јунајтед добио правог наследника сер Алекса Фергусона после фијаска са Дејвидом Мојесом. Ван Гала је у исто време желео и Тотенхем, али је Јунајтедова моћ убеђивања на крају пресудила. С ове дистанце Холанђанин верује да је можда боље било да је изабрао другачије...
“Тотенхем је имао бољу селекцију јер је Манчестер јунајтед био стар тим и био сам свестан шта ме чека, да ћу морати да направим велику трансформацију. Да ли сам погрешно изабрао? Можда, али сам послушао срце. Радио сам у најбољим клубовима у Шпанији, Холандији, Немачкој и Енглеској“.
ВУДВОРД ЈЕ ЗВАО МУРИЊА, А ИСПРЕД МЕНЕ ЋУТАО ШЕСТ МЕСЕЦИ
Када је долазио, од Јунајтеда је тражио двогодишњи уговор, како би испунио обећање дато супрузи да ће се пензионисати у 65. години. Потписао је сарадњу на сезону више.
“Глејзерови и Ед Вудворд су били у сталном контакту са мном. Зато ме је наљутио начин на који су све извели. Знали су да ће Манчестер јунајтед бити мој последњи клуб“.
Знао је одмах да процес реновирања Манчестер јунајтеда неће бити нимало лак.
“Имали су седморицу играча изнад 30 година. Причали смо о томе током разговора за посао. У првој години смо се пласирали у Лигу шампиона. У другој смо освојили ФА куп“.
Преломна тачка у Ван Галовој епизоди на Олд Трафорду било је гостовање Вотфорду, новембра 2015. године. Јунајтед је у том моменту био други, са поеном заостатка за каснијим шампионом Лестером. У наредних пет утакмица Ђаволи су освојили само два бода, што их је на крају коштало пласмана у Лигу шампиона. Од тада су му и навијачи окренули леђа, а клуб је без његовог знања у међувремену контактирао с Жозеом Мурињом. Била је то почетак неславног краја на ужареној клупи посрнулог гиганта.
“Да, могу да за мислим Вудворда како бира Муриња. Он је врхунски тренер, освојио је много титула, више од мене“, прича Ван Гал и наставља:
“Оно што ми се не свиђа јесте што је Вудворд контактирао мог наследника, а испред мене вешто ћутао шест месеци. Сваког петка сам морао да идем на конференције знајући да ће ме људи питати о тим и таквим спекулацијама. Шта мислите, како то утиче на ауторитет тренера“.
Зато и каже да му је највећи успех у каријери што је освојио ФА куп са омчом око врата...
“Причао сам с Вудвордом дан после утакмице. Његов аргумент био је да ћу ја у клубу остати још само годину дана, а да би Мурињо остато три, четири или пет година. Захвалан сам му што је ангажовао приватни авион да ме одвезе до Португалије на растанку, али његови аргументи су били слаби“.
Ван Гал није сагласан са причама да је његова фудбалска филозофија – досадна.
“То није истина. Зашто би била досадна? Можда је била досадна јер смо константно нападали, а противници би паркирали аутобус испред свог гола. Тада морате да играте фудбал у највишем темпу, што није лако. Тада се види какве играче имате“, прича времешни Холанђанин и додаје:
“Вејн Руни је требало да буде наша 'десетка', а Робин ван Перси није био довољно фит за Премијер лигу, што је тада значило да је Руни најбољи центарфор којег имамо. А Манчестер јунајтеду су увек потребни најбољи голгетери света“.
ДИ МАРИЈА НИЈЕ ЗНАО ДА СЕ НОСИ С ПРИТИСКОМ, РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ МУРИЊА И СОЛСКЈЕРА СУ - ПОБЕДЕ
У његовом мандату на Олд Трафорд стигли су играчи попут Бастијана Швајнштајгера, Радамела Фалкаоа и Анхела ди Марије. Сви су оставили лош утисак, а Ди Марија је недавно јавно оптужио Ван Гала да није успео у Јунајтеду јер га је овај стално гурао на погрешно место на терену.
“Ди Марија каже да је то мој проблем, а ја сам га гурао на сва офанзивна места. Можете и сами да проверите. Ниједног тренутка ме није убедио да је добар. Није знао да се носи с константним притиском у Премијер лиги. То је његов проблем“, каже Ван Гал, па открива:
“Довео сам Швајнштајгера јер ми је био потребан капитен на терену. Није успео јер је био тешко повређен, имао је изговор. Хтео сам да доведем и првокласног нападача. Не бих сада о именима, али када не можете да доведете први или други избор са листе жеља, морате да будете задовољни са четвртим или петим. Тако је дошао Фалкао, иако сам био свестан да је дуго био повређен. Зато сам инсистирао да буде позајмљен“.
Осврнуо се Холанђанин и на рад спортских новинара и рекао да многи не знају да анализирају игру, већ да то раде искључиво кроз резултат.
“Гледајте пример Ајакса. Изгубили су први меч од Реала у Лиги шампиона, а играли су много боље код куће, него у оном реваншу. То вам само говори да новинари не знају да анализирају игру, него резултат“.
Тако се дошло до рада његових наследника – Жозеа Муриња и Оле Гунара Солскјера.
“Мурињо је променио све и увео 'паркирај аутобус' тактику, где се све играло на контре. Сада имате још једног тренера који паркира аутобус испред гола, па игра на контре. Једина разлика између Муриња и Солскјера је што овај други побеђује. Нисам тамо, али се јасно види промена у расположењу тима, атмосфера је боља. Такође је битно што је Солскјер променио Погбино место на терену и гурнуо га тамо где се он осећа много боље“.
У даху је наставио образлагање...
“Начин на који Јунајтед игра није ни приближан ономе што је Фергусон некада форсирао. Сада је превише дефанзивно, са много контри. Некоме се то свиђа, некоме не. Ако неко може да каже да је то узбудљивије од мојих досадних напада, у реду. Али то није истина“.
Имао је Ван Гал још тога да каже на рачун овог Јунајтеда и није се устручавао да то изнесе јавно...
“Солскјер је досад само два пута изгубио и то мора да исконтролише. За Јунајтед је јако важно да опет игра Лигу шампиона, као што је било када сам ја био тренер. Исто тако сада могу и да освоје Лигу шампиона ове сезоне. Играју тај дефанзивни систем и јако их је тешко добити, што је, веровали или не, једино Мурињова заслуга“.
Ван Галов суноврат на клупи Јунајтеда бројни критичари дочекали су с осмехом на лицу. Један од њих био је Пол Сколс, који је недавно издржао свега 31 дан на клупи Олдама. На крају се, ипак, последњи смејао Холанђанин.
“Шта, и Пол Сколс је био тренер? Баш, лепо, фантастично“, осмехнуо се брк Ван Галу.
ВУДВОРДОВА ДЕСНА РУКА ЈЕ БАНКАР, МУРИЊО ЈЕ ДАВАО ПО ПЕТ МИНУТА КЛИНЦИМА, СОЛСКЈЕР ЧАК ДЕСЕТ
Подсетио је јавност Ван Гал да га у пензију нису отерали новинари, већ да је супрузи дао обећање да ће се повући са 65 година. Открива да је само месец дана по одласку с клупе Јунајтеда добио две уносне понуде. Али, одмах их је одбио.
“Биле су то понуде од клубова с највишег нивоа. Не из Енглеске, већ из Немачке и Шпаније, касније и САД, Мексика и Аргентине. Само сам два пута био у недоумици шта да радим. Питао сам супругу шта мисли и она је оба пута рекла – НЕ. Последњи позив добио сам од Фајенорда. Они су ме звали и знали су да је моја супруга велики симпатизер тог клуба, али ја из принципа нисам желео тамо“.
Аутор овог интервјуа открио је да је Ван Гала за интервју молио бар једном месечно откако је овај напустио Јунајтед, али да су се коцкице поклопиле, ето, три године касније.
“Сви мисле да сам нарцис. Заправо сам сушта супротност. Новинари ме воле јер сам увек давао искрене одговоре. Колико људи познајете у фудбалу да дају искрене одговоре? Ја никад не лажем. Увек причам истину. У реду, истину с моје тачке гледишта, али и то је истина“.
После Мурињовог одласка из Јунајтеда једна од главних тема на Олд Трафорду је довођење техничког директора, заједно са новим тренером. И даље се ништа није променило, јер Ед Вудворд је и даље први оперативац клуба, а Мет Џаџ, који има мастер диплому у економији и финансијама и 13 година искуства у инвестиционом банкарству, преговара око уговора и плата.
“У овом тренутку Јунајтед има целу скаутинг дивизију и онда неког ко је Вудвордова десна рука. Сама структура није толико лоша, али десна рука клуба мора да буде технички директор с фудбалским искуством, не неко ко је у суштини банкар“, прича Ван Гал и додаје:
“Нажалост, Јунајтед је постао комерцијални клуб, не фудбалски. Причао сам с Фергијем о томе, признао ми је да је с тим имао проблема у последњим годинама тренерске каријере“.
Ван Гал је, између осталог, остао упамћен и као тренер који је фудбалу подарио асове попут Кларенса Седорфа, Патрика Клајверта, Едвина ван дер Сара, Карлеса Пујола, Ћавија, Инијесте, Томаса Милера... У Јунајтеду је лансирао Маркуса Рашфорда, али се од тада чека неко ново дете на Олд Трафорду.
“Читао сам недавно Мурињову изјаву да сам то урадио зато што сам морао. Није тачно. Манчестер јунајтед је имао преко 30 играча, ја сам ростер скратио на 23. Онда сам направио отворени тренинг за играче из академије. То сам увек радио, у сваком клубу. Зато је много младих играча дебитовало баш код мене. Остали тренери, попут Муриња, никада не пружају младим играчима шансу. Да, али на пет минута. Солскјер иде на чак десет. То није прилика. Шансу играч може да добије када одигра целу утакмицу“.
Каже Ван Гал да никада није добро када има превише искуства у тиму и да је зато увек користио машту како би имплементирао младе играче у тим, како би им дао подстрек да напредују.
“Ако ниси способан да верујеш младом играчу, ниси способан ни да будеш тренер, педагог младим играчима“.
Зато је, признаје, код играча увек гледао њихов карактер.
“Увек је то важан аспект. У моје време, Рашфорд је био јако скроман, а ја сам веровао да ће постати играч светске класе. Ја сам тачно знао ко су играчи с највишим квалитетима, али то многи забораве касније. Ја то никада нећу заборавити“.
У смирај интервјуа говорило се о Лиги шампиона. У игри је отало још осам клубова, од чега је Ван Гал водио чак три – Ајакс, Барселону и Јунајтед.
“Људи мисле да је Барселона најбоља, али није. Манчестер Сити и Ливерпул су бољи од Барселоне, а Ливерпул је већи тим од Ситија. У мојој филозофији најбољи увек треба да победи и зато навијам за Сити, јер играју најбољи фудбал од свих“.
На крају, мало и о личној тренерској филозофији...
“Имам систем, на који сам научен и он ми је донео трофеје у четири државе, што је показало да он функционише. Моја заоставштина је већа од резултата. Нисам сам тренер играча, већ неко ко је водио рачуна о целом клубу. У Јунајтеду је било преко 40 људи задужених само за рад само у једном одељењу. И сви су срцем живели за клуб. Сећам се да сам једном приликом касније радио анализу утакмице Ливерпул – Јунајтед и навијачи су и даље клицали моје име. Поносан сам јер ме људи и даље воле. То је оно најважније у животу“, завршио је Ван Гал потпуно искрен и отворен интервју за ББЦ.
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар