Ипак овај оброк није најважнији током дана?

Руски кардиохирург, професор др Лео Бокерија, академик Руске академије наука и Руске академије медицинских наука, главни кардиохирург Министарства здравља Руске Федерације недавно је оспорио званичне ставове о здравој исхрани.

Здравље 25.03.2019 | 11:41 Угледни стручњак тврди да је заблуда да је доручак најважнији оброк у току дана, већ да би главно јело требало појести по повратку са посла, у раним вечерњим сатима.

Да изјава чувеног руског професора није имала за циљ да шокира јавност, већ да у њој има и истине сагласне су др Јелена Глигоријевић, супспецијалиста за исхрану Клиничког центра Србије и др Данијела Ристић Медић, виши научни сарадник у области исхране Института за медицинска истраживања.

"Има много нових истраживања која показују да доручак не мора да буде главни оброк током дана, али још не постоји дефинитиван, званичан став међу лекарима по том питању", каже др Глигоријевић.

Клиничка пракса је до сада показала, и то су непобитне чињенице, да особа не мора да буде гојазна ако прескаче јутарњи оброк, јер метаболизам сваког човека је различит.

Многобројна истраживања у области исхране су до сада дала опречне резултате по питању доручка.

"Поједине студије су показале да људи који ујутру доручкују, касније током дана усносе мањи број калорија, док су друге, пак, показале да рани јутарњи оброк у просеку значи 200 калорија више", каже др Глигоријевић.

Чувена изрека "доручак поједите сами, ручак поделите, а вечеру дајте нерпијетељу" изгледа да више не важи. Наиме, професор Бокерија тврди да се организам ујутру постепено буди и никако га не би требало оптерећивати оброком. Штавише, за ручак је довољан сендвич, а "нормално" јело би требало појести тек по повратку са посла.

"У пракси ми у програмима здраве исхране и даље саветујемо доручак", каже др Данијела Ристић Медић.

"То је засада званичан став и потребно је да прође доста времена да би се доказало да је другачије. У Америци и Канади се највише истражује по питању исхране, али да би се променио званичан став потребно је да се спроведе минимум 10 рандомизованих клиничких студија, у оквиру којих би био обухваћен велики број људи различитих старосних доби, које би требало пратити најмање пет година. Дакле, проћи ће још доста времена, док се тврдње о сувишности доручка научно потврде или оспоре.

Најпознатије истраживање које је засад потврдило савете познатог руског лекара спровео је др Девид Левитски на Корнел универзитету. Доктор Левитски је открио да они људи који прескачу доручак за неколико недеља знатно смање килажу. Ову теорију је потврдио експериментом. Половина учесника је доручковала, друга група је одбијала доручак. Група која је прескакала доручак дневно би у организам уносила 408 калорија мање него она група која је редовно доручковала. Према овом научнику, прескакање доручка се може сматрати одличним системом брзог губитка тежине.

Б 92
фото:интернет