Вучић: Србију не могу да победе

Уз звуке сирена за узбуну и гашење светла, у Нишу је одржано централно обележавање 20. годишњице од почетка бомбардовања. Сећањем на жртве одата је почаст страдалима, уз поруку: "Опростићемо ако будемо могли, заборавити само ако нас не буде било".

Србија 24.03.2019 | 20:02 Централно обележавање почетка НАТО бомбардовања 1999. године почело је тачно у 19.45, када су НАТО авиони бацили прве бомбе.



Окупљенима у Нишу обраћа се патријарх српски Иринеј, који је поручио да се данас сећамо најтрагичнијих дана у историји, и истакао да тако нешто не треба да се понови никада и нигде у свету.

Напоменуо је да су звуци сирена за узбуну и данас присутни у нашим животима.

"Чујемо их у сновима, у својим сећањима, то су дани најтрагичнији у нашој историји, дани за које бисмо желели да се никада више не понове нашем народу, али не само нашем народу него нигде у овоме свету. То су звуци пакла, звуци мржње који излазе из дубине човекова бића, које разарају, које предају смрти и најтужним сећањима", рекао је патријарх Иринеј.



Истакао је да 78 дана бомбардовања представљају дане страха.

"Да су то су били дани радости и они би били веома дуги, замислите да ти трагични звуци и страх који смо сви доживљавали трају 78 дана. Питамо се данас одакле тај извор мржње, да се уништи оно што је највредније на овом свету под сунцем, да се уништи људксо биће ни криво ни дужно – али са једним јасним планом и циљем да се остваре земаљски планови, а ја бих мирне душе, то назвао пакленим плановима", рекао је патријарх.

Истиче да је још трагичније то што су у бомбардовању учествовали "наши бивши савезници и пријатељи, који су своје савезништво претворили у непријатељство према нашем народу".

Моћне земље усмериле силу ка малом народу 

Поручио је да је 19 моћних држава усмерило силу према једном малом народу и учинило оно што добар човек никада не би урадио.

"Нанели су нам велика зла, порушили су нам наше фабрике, индустрије, путеве, железнице, а чак нису ни болнице поштедели. Нису поштедели ни малену децу, која су са радошћу ушла, а са тугом и плачем напустила овај свет. То је нешто чему се само ђаво може радовати", истакао је патријарх.

Додао је да нас је бомбардовање уназадило за више од 50 година – да су "напредну земљу претворили у прах и пепео".

"Нека им Бог суди по правди својој, а познато је да зло добро неће донети", рекао је патријарх Иринеј .

Додао је да је на нама да "пригрлимо отаџбину" и да будемо јединствени.

Вучић: За опстанак важно да не заборављамо животе

Председник Србије Александар Вучић поручио је да је за опстанак српског народа важан један услов - да не заборављамо никада никоме наше животе, посебно не дечије.

Поносан је, каже, на слободарски дух нашег народа, који нас је натерао да не заборавимо да будућност можемо градити само на таквим основама - чувајући слободу, независност и самосталност.

Србија не да да је сломе, Србију не могу да побиједе, поручио је вечерас предсједник Србије Александар Вучић у Нишу, на манифестацији обиљежавања двије деценије од почетка НАТО агресије.

Он је у обраћању пред око 20.000 људи у Нишу, током којег су га повремено савладавале емоције, подсјетио на догађаје од прије 20 година и данас, када су, како је констатовао, "кренули Србију да сруше".



"Хоћу да поручим одавде, да шта год да се догоди, никада немојте било коме да допустите да сруши слободу и независност Републике Србије! Никада!", поручио је српски предсједник.

"Пет година обележавамо на овако величанствен начин годишњицу агресије НАТО на једну малу, слободољубиву и никада покорену земљу. Поносан сам на вас, драги грађани Србије, јер ваш слободарски дух, натерао нас је да учећи младе генерације о ономе што се збивало, не заборавимо да будућност можемо да градимо само на таквим основама, чувајући слободу, самосталност и независност Србије као највише вредности. Хвала вам што је Србија поноса и будућности, вечерас, овде са нама", рекао је предсједник Вучић.

На крају, цитирао је ријечи Мартина Лутера Кинга, "нећемо памтити ријечи наших непријатеља, него тишину наших пријатеља".

"И једино што имам да додам је, да тада, пријатеље готово да нисмо ни имали. Хвала онима који нису били против нас, али нам помагао није готово нико", подсјетио је Вучић.

Били смо, каже, сами, суочени са највећом војном силом на свијету, са коалицијом богатих и моћних, са 22.000 тона бомби и ракета, и са њиховим јасним циљем: да нас поразе, унизе и да један дио наше територије предају неком другом.

Данас, двадесет година касније, ми поново имамо пријатеље, али и оне који нам више нису непријатељи, уз јасну разлику у мишљењу о свему што се догађало.

"И оно што је за нас злочин, а смрт две и по хиљаде цивила, смрт 79 деце, девастирање једне земље, штета која се мери десетинама милијарди долара, за нас ће увек бити злочин, за њих је , ако и толико хоће да признају - грешка, уз коју, ту и тамо, додају и израз, трагична", рекао је и додао:

"То је оно на шта ми никада нећемо пристати", рекао је Вучић и наставио - не овде, у Нишу, на који су, противно свим конвенцијама, бацане касетне бомбе, да би убијале трдунице на пијацама. И не у Варварину, не у Грделици, не у Раљи, Мердару, Пазару, Батајници, где су њихове грешке за нас значили губитак најважнијих од свих живота, дечијих. Немамо ми права на то, да погнемо главу и и сами кажемо, па добро, грешка, јер, истакао је, "ми нисмо грешка".

"Ми смо бројчано мали, поносни народ, победник у великим ратовима, снажан, даровит, спреман на жртву, али и на помирење, уз тај један мали услов, важан за наш опстанак. Да не заборављамо. Никада, никоме, наше животе", рекао је предсједник Вучић.

Додик: Штета огромна

Председник Републике Српске Милорад Додик обратио се окупљенима и поручио да је НАТО бомбардујући Србију начинио велики злочин над српским народом, што је било у континуитету са бомбардовањем Републике Српске.

"Стравична страдања у Србији и Републици Српској било је дело западних држава које су Србију и српски народ сврстали на страну лошег и ономе коме треба начинити штету", рекао је Милорад Додик.



Истакао је да је НАТО агресија давно припремана и да она и даље траје и додао да су му од оних који су командовали операцијом само гори они који агресију покушавају да оправадају и нађу разлоге, јер, како каже, њих никада неће бити.

"Та штета је огромна, та штета је цивилизицијска, а они нису сматрали да терба да се издигне. Њихови војници, генерали, нису они који су процесуирани за злочине, већ је то опет остављено за нас", истакао је Додик. 

"Стравична страдања и бомбардовање Србије и РС били су дио злочиначког плана НАТО и Запада који су нас тада сврстали на страну лоших којима треба начинити штету. Данас знамо да је НАТО агресија дуго припремана и знамо, по посљедицама, да и данас траје", рекао је он.

Снага Србије је, каже, у снази државе, његовог предсједника, владе, демократије.

"Треба се вратити у легални систем државног одлучивања и власти, не показивати нестрпљење. Избори су мјесто за одлучивање о снази Србије", поручио је Додик.

Он је истакао да данас, када је изложен захтјевима да се БиХ учлани и пође путем НАТО савеза, јасно каже да то он то не може и неће да прихвати.

"Нећу зато што Србија не може да буде у НАТО. Ја не могу и нећу никада да дозволим никада да се успостави граница на Дрини која ће бити НАТО граница, којом ћемо поново бити раздвојени", подвукао је Додик.

Комеморативним манифестацијама широм земље обележене су две деценије од почетка НАТО агресије на СРЈ. 



За 78 дана НАТО агресије погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.



Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД.

Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

(Тањуг/РТС)