НБА прича: Денис Родман, другачији од свих...!
Један од 47 браће и сестара (како сам тврди) прошао је невероватан пут од малог колеџа у Тексасу, преко првих титула у Детроиту и ивице самоубиства, са које се отиснуо у нови живот. . .
Кошарка 26.03.2019 | 23:10
Познат по својој екстравагантности на терену, а још чешће ван њега, спаковао је на свих пет прстију једне руке пет НБА прстенова, освојених са два различита тима, у две различите ере.
Овог пута причамо причу о Денису Родману, јединственој појави на НБА теренима и човеку који је скокове и одбрану подигао на највиши ниво, са доста лимитираним офанзивним репертоаром.
Од рођења је растао у чудном окружењу. Он тврди да је најстарији од укупно 47 браће и сестара, које је његов отац направио са различитим мајкама. Током средње школе, Родман није одскакао висином и био је или на клупи или ван тима. Након изненадног раста, који се дешава током средње школе, Родман је имао да понуди екипи доста тога, али се уједно и плашио свог новог тела.
Одлучио се за колеџ у Тексасу где је провео само једну годину. Избачен је због јако лоших оцена, упркос томе што је већ тада бележио јако добре просеке током сезоне. Наставио је у Оклахоми, где је имао преко 25 поена и чак 16 скокова по утакмици. После таквих партија привукао је пажњу НБА клубова, али је због слабе репутације свог колеџа изабран тек у другој рунди, као укупно 27. пик, од стране Детроит Пистонса.
Као млада снага придружио се чувеним "Лошим момцима", који су својом одбраном уливали страх сваком противнику. Петорка коју су чинили Ајзеа Томас, Џо Думарс, Тони Кембел, Рик Махорн и Бил Лејмбир постала је јача за још једног, потенцијално сјајног дефанзивца.
Већ у првој сезони Родман је привукао пажњу јавности. У плеј-офу су у седам мечева изгубили од Селтикса, предвођених Леријем Бирдом. Родман је после те серије изјавио: "Лери је прецењен у много сегмената игре... Знате зашто добија толико публицитета? Зато што је бео. Када сте у последње време чули да се о црном играчу прича као о највећем?!".
Већ у следећој сезони поправио је своје просеке и статус у тиму. Те сезоне су Пистонси стигли до финала, али су изгубили од Лејкерса предвођених Меџиком и Џабаром. Опет су Пистонси избацили Булетсе (садашње Визардсе), после тога и Чикаго са Џорданом, који је био МВП лиге са 35 поена у просеку!
Онда су се осветили Бостону и Бирду за пораз од претходне године. Брзо је стигла и освета Лејкерсима, када су 1989. године, Пистонси освојили своју прву титулу, "ометлавши" екипу из Лос Анђелеса у великом финалу (4:0). Са боловима у леђима, Родман је имао 19 скокова и доминирао у одбрани против доста виших ривала.
Ови Пистонси су тада били ноћна мора за Булсе и Џордана. Нису имали никакво решење за њих, али Родман је одласком Рика Махорна у Вулвсе добио много простора и искористио га како би своју дефанзиву избацио у први план. Постао је дефанзивац године, две године заредом. Полако је падала завеса на представу "Лоших момака", који су изгубили два финала Истока, од Булса и Никса. То, ипак, није сметало Родману да игра утакмице чак са по 35 скокова.
Одласком Чака Дејлија, једног од највећих тренера лиге, Родман је доживео први емотивни слом. Сматрао га је за оца, кога у правом смислу, никада није имао. У својој биографији "Ас Бад Ас И Wанна Бе", описао је једну ноћ испред чувеног Оубурн Хилса.
Те априлске ноћи, седео је у свом џипу са напуњеном пушком и размишљао о самоубиству. У колима је свирао "Пеарл Јам" и Денис каже да је све могао да осети кроз њихову музику. После дуго размишљања и емотивних сломова, одлучио је да настави да живи како само он жели. То је била његова последња сезона у Пистонсима, који су две од три титуле освојили са Родманом и његовом елитном дефанзивом.
Придружио се Спарсима, предвођеним Дејвидом "Адмиралом" Робинсоном. У новом тиму је прешао на позицију високог крила, иако је имао 201 цм. Његова снага и скакачке способности могле су комотно да се уклопе на ту позицију, слично Чарлсу Барклију који је висок 201 цм, али је без проблема покривао позицију 4.
И у Спарсима је наставио да доминира у дуелима под кошем. Освојио је трећу узастопну титулу најбољег скакача лиге и још једном заслужио место у најбољој дефанзивној петорци. Живећи по свом обећању са паркинга Оубурн Хилса, када је "убио" стидљивог и пробудио "правог" Родмана, почео је да показује своје, касније добро познато понашање, како на терену тако и ван њега.
Прво је почео са фарбањем косе у различите боје, по чему га вероватно добар део људи најбоље и зна. Био је плав, црвен, зелен или често шарен. Изјавио је да га је на то инспирисао Весли Снајпс, глумећи озлоглашеног криминалца Сајмона Феникса у тада хит филму "Разбијач". Да ли се пронашао у Сајмону из чувене дечије игре "Симон саyс" или у Фениксу, као неко ко се уздигао после оног закопавања старог себе, не знамо. Али сигурно знамо да је јако болело Стејсија Кинга и Џона Стоктона када их је ударио главом. Тада и почиње његова чувена расправа са судијама и одбијање да изађе са паркета.
Од тада је Родман добио реноме играча који обожава да провоцира и прави инциденте. И да на све то реагује са осмехом и аплаузом окренутим ка противнику. А то зна да провоцира још више. Али то је и био његов циљ. Јака одбрана, провокација и избацивање противника из игре. У томе је био мајстор. Мајстор постављања за офанзивни фаул, пребрзе ноге и страшан инстинкт за скок. На листи најбољих скакача, само је Баркли нижи од њега, али са више одиграних сезона.
У тој сезони је процурела у јавност његова веза са Мадоном. Мадона је тада била на врхунцу славе. Родман је тврдио да је Мадона тражила од њега да имају бебу. Сценарио из биографије "И Схоулд Бе Деад Бy Ноw" гласио је овако: "Једном сам играо покер у Лас Вегасу. У току игре позвала ме је и тражила да хитно дођем у Њујорк, јер су тада биле највеће шансе да остане трудна. Оставио сам жетоне на столу и одлетео за Њујорк. Обавио сам све и вратио се авионом назад за Лас Вегас".
После пар месеци и свакаквих изјава о овој вези, прекинута је. Поред Мадоне, остао је познат и кроз везу са Кармен Електром. Веза ништа мање ексцентрична од оне са Мадоном.
Слично је и пролазило време у Спарсима, турбулентно. Пратиле су га суспензије, превише честе. Спарси нису имали успеха у плеј-офу, чак је и поред два елитна дефанзивца, Родмана и Робинсона, Олајџувон успео да их избаци у финалу Западне конференције, бележећи чак 35 поена по мечу у тих шест утакмица. Ту сезону је обележио и пад Родмана са мотора и повреда, која је донекле имала утицаја на његове партије.
Након епизоде у Спарсима, Родман је "трејдован" у Булсе у замену за Вила Пердјуа. Идеја Чикага је била да попуни велику празнину која је остала по одласку Хораса Грента у Орландо. И ово је био најбољи могући потез који су Булси могли да направе. Грент је узимао доста шутева, што је умањило офанзивни потенцијал, пре свих, Скотија Пипена, до тада познатог по елитној дефанзиви. Родман је тада имао 34 године и то је било сматрано великим ризиком у НБА круговима.
Доста је помогло и пресељење великог пријатеља Џека Хејлија у Булсе. Пријатељство са њим је почело када је Џек рекао да не види ништа лоше у томе што је Родман ишао у геј бар. На терену су изгледали страшно добро, офанзивно и дефанзивно. Имали су Харпера, Џордана, Пипена и Родмана. Пети играч у петорци је могао бити било ко, јер је ова четворка функционисала перфектно. Родман је наставио да купи титуле најбољег скакача. Његов однос са највећим икада, Џорданом, био је описан овако:
"На терену, Мајк и ја смо могли лако да комуницирамо. Али после утакмице, он је ишао у једном правцу, ја у сасвим другом. Сликовито, он би ишао северно, ја јужно. Скоти би увек био у средини. Он је био нешто као Екватор".
Оно што је било специфично за Родмана је то да је утицај повреда на његове партије био готово непостојећи. И кад би био повређен, без проблема би ухватио 20 скокова. Једном је објашњавао да пажљиво анализира сваког противника и то посебно шутеве. Имао је у глави гомилу путања лопти, како би предвидео где ће се лопта одбити и тако је знатно побољшавао шансе да забележи скок, било у одбрани или у фази напада. Био је ту и вољни моменат, где би Родман себи рекао: "Само крени и ухвати ту проклету лопту".
У последњој сезони и походу на последњу титулу Булса, Родман је мало пре утакмице четири отишао да одради меч рвања са чувеним Хулком Хоганом. Кажњен је са 20.000 долара, али је и поред тога пружио врхунску партију у наредном мечу. Те сезоне је изјавио да је бисексуалац и да ће вероватно оженити сам себе, појавивши се у венчаници на промоцији своје аутобиографије.
Чувеним шутем Џордана преко Брајана Расела, Булси су потврдили доминацију и почела је "пензија", за целу дефанзивну елиту Булса и за самог Џордана.
Након тога је имао две неуспешне епизоде у Лејкерсима и Мевсима, одакле је убрзо отпуштен. Мотиви Родмана су били упитни, што је приметио и Стив Неш. То није био исти Родман, жељан победа и надмудривања са противницима.
Одмах после НБА каријере, опробао се у Холивуду са улогама у пар трасх филмова, од којих је најпознатији онај са Жан Клодом Ван Дамом. Поред тога био је активан у рвању, WЦW је тада био његова страст. Потом је имао пар епизода у разним екипама по Америци, до епизоде у Финској. Дрес са бројем 10 је повучен из употребе у Детроит Пистонсима, док то није урађено у Булсима, што јесте неправда према Родману, који је био велики део слагалице Булса и један од кључних делова машинерије Фила Џексона.
Током 2011. године, Родман је ушао у Кућу славних. Добро је познат и његов сусрет са садашњим вођом Северне Кореје, Кимом. Родман њега сада сматра за забавног пријатеља, али му је чудно како тако мали човек може да води државу. Занимљиво опажање.
Нема сумње да Родманова појава није никога оставила равнодушним. Он је један од играча које можеш да обожаваш или мрзиш. Био је често иритантан, што најбоље знају Бриковски, Баркли, Мелоун, Ајверсон и Пипен. Родман је био једноставно другачији од сваког играча до тада, па и сада. Не постоји други Денис Родман.
Популарни Црв је променио концепт игре. Као што је требало много муке да се дешифрује немачка "Енигма", тако је требало много времена да дешифрујете њега. Чак Дејли и Фил Џексон то јесу успели. Није све у поенима, никако. Има нешто у другим сегментима игре и то нам је Родман открио. Нема смисла анализирати га, нити објашњавати. Бројеви све говоре. Био је најбољи у својој различитости и био је најбољи када је требало скочити. Треба га таквог и памтити.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар