Раћа из Лисабона о мечу Португал - Србија...

Португал не меље, а код нас се вечито траже негативности. . . Због Партизана ми опада коса! Португал није селекција која меље ривале, сви знамо како су, уз сво поштовање, освојили ЕП: дуга лопта, прекид и Роналдо, поручује Петровић из Лисабона.

Фудбал 24.03.2019 | 21:50 Далеко је од очију, али ништа му није далеко од срца. Све прати, све зна, ниједан догађај не може да промакне Радосаву Петровићу ни у далеком Португалу. Има играча који када оду у иностранство гледају да се искључе, да прате што мање чудноватих сторија из српског фудбала, али Раћа није тај тип.

Поготово када је Партизан у питању, овако жестоко уздрман какав је данас. Петровићу не треба ни постављати много питања, јер са жаром испаљује све оно што му лежи на срцу.

Али, први повод због којег смо позвали високог везисту Спортинга из Лисабона, у којем троши трећу сезону, је предстојећи дуел Португала и Србије у квалификацијама за Европско првенство.

Ако актуелни репрезентативци морају мало увијено да причају и о ривалу и о очекивањима, Радосав нема ту стегу. У државном тиму је био до 2015. године, одиграо је 44 утакмице, а једна од последњих му је била управо са Португалом, у квалификацијама за Европско првенство 2016. године. Тада су Навигатори прошли групу са две победе над Србијом и касније се попели на континентални трон.

С обзиром на то да Србија није неки претерано звучни противник, а да је Португал првак Европе, којем се у тим враћа најбољи фудбалер света, помиње ли ико у Лисабону нас? Зазире ли ико од Орлова?

"Португалци су луди за фудбалом, далеко је изнад свих осталих спортова, тако да овде сваки меч буди велико интересовање, а овај поготово - због Кристијана Роналда. Јавност има велика очекивања, поготово што су сви водећи играчи, Роналдо, Бернардо, Жота, у одличној форми. Исти селектор их дуго води, знају се у душу", реферише Петровић са лица места, из Лисабона.

На папиру гледано, Португал је апсолутни фаворит. Свака ставка претеже на његову страну: првак Европе,Роналдо, ослабљена Србија, па чак и традиција. Видите ли игде наду за Орлове?

"Португал није репрезентација која меље ривале, као Шпанија или Немачка, која ће гледати да вам да пет комада, ако икако може. Знамо сви како су Навигатори, уз сво поштовање, освојили Европско првенство: три ремија у групи, тврда игра, дуга лопта, прекид, индивидуални квалитет Роналда. Јаки јесу - баук нису. Нема разлога да ико зазире од њих, без обзира што су фаворити".

И ви сте играли против њих, у Лисабону, годину дана пре него што су постали прваци Европе.

"И потпуно глупо смо изгубили ту утакмицу. Било нас је петорица-шесторица са 190 центиметара висине у тиму, а дозволили смо да нам Карваљо у петом минуту главом затресе мрежу. И после, само што смо изједначили, одмах смо примили гол".

Књиге староставне кажу: Радосав Петровић - 44 утакмице у дресу репрезентације! Последња, 2015. године. Импресиван биланс, а вечито су вас пратиле гласине, омаловажавања...

"Одиграо сам 44, а још толико сам преседео на клупи. Ниједно окупљање нисам пропустио. Јесу већина биле пријатељске, али увек када су ме звали, долазио сам. Те приче и омаловажавања су ме погађале када сам био млађи, емотивно сам то све преживљавао, јер сам знао шта је истина. Селектори су се мењали, а позиви су стизали. Сада, када гледам са ове дистанце, видим да смо ми такви, то нам је у крви, вечито тражимо нешто негативно, да се прави тензија, да се квари атмосфера. Ни сада, колико видим, није ништа другачије".

Видимо, пратите шта се дешава у и око репрезентације...

"Све пратим и нервира ме. Најмање се бавимо тереном. Ником не држим страну, причам само као неко коме је стало до репрезентације. Поново се дешава оно што ме највише иритирало и претходних година: стално неке приче у пола гласа, прикривено, завијено, индиректно, незванично... Ако има неки проблем, дај, реците, изнесите га, истресите то, па да идемо даље. Кажите шта не ваља, нека се пресече, да се заврши то већ једном. Репрезентацији је потребан мир, тога нам је вечито недостајало. Да играмо у миру, да се припремамо, па када се заврши циклус, нека се онда суди. Ако није било добро, нека се мења. Ово овако, са вечитим трзавицама, нигде не води".

Ни у вашем бившем клубу, Партизану, није ништа боље. Ако није и горе... Сезона је катастрофална, тренер и директор отишли, најава бољих дана нема.

"Због Партизана је почела коса да ми опада! Далеко сам, нисам ту, па можда немам право да судим, али резултати говоре да није добро. Толики бодовни заостатак, сезона без Европе... Али, све то и не би било толико страшно, када бисмо знали да ће следеће сезоне бити боље, да је ово неки тренутак за преокрет, жртва зарад бољег сутра".

Изгледа да смо вам ударили у жицу...

"Боли ме када видим како клуб изгледа. Све те поделе, она скупштина где су легенде Партизана биле у фронтовима. Боле ме три фракције навијача, тога никад није било. Сада ни играчи немају тај ветар у леђа с трибина. Ако ме питате за одговор - не знам, али ми је јасно да морају сви који воле Партизан да се уједине, да стану под једну капу, од бивших играча, до навијача. Да нађемо решење у својим редовима, да се вратимо оном "ДНК" по којем црно-беле знају и у целом свету".

Што би се рекло: Партизан - партизановцима.

"Криво ми је како се све завршило са Ђукићем, Мирковићем... То су људи чија имена имају специфичну тежину, другачије Партизан изгледа када су људи таквих биографија у клубу. Такве особе су преко потребне црно-белима".

Сваки прелазни рок у последње три година и прича: Раћа се враћа или Раћа је прва жеља за повратак. Колико је било близу да поново обучете црно-бели дрес у ове три сезоне?

"Контаката и обостране жеље је било, али смо били свесни и Илиев и ја да је то тешко оствариво, да су мале шансе да ће Спортинг то дозволити. Моја жеља је да се једном вратим, а када ће се то догодити, никад се не зна. Нека остане на томе".

Кад поменусмо Спортинг: било је паклено лето, малтене ниједна лепа вест није стизала из клуба. Ипак, екипа гура добро током целе сезоне.

"Имали смо турбулентно лето. Отишло је једно руководство, па дошло привремено, па онда ново. Мењали су се и тренери, тако да очекивања пред сезону нису била велика, иако је титула вечити циљ за Спортинг, поготово што се чека 17 година. Освојили смо Лига куп, имамо шансе и за други куп, чека нас реванш са Бенфиком у полуфиналу. Иако имамо осам бодова мање од Порта и Бенфике, још гори нада да бисмо могли до Лиге шампиона, јер имамо најлакши распоред до краја".

Ова сезона је била боља и за вас. Одиграли сте више утакмица, 22 наступа на свим фронтовима.

"Било је добро, не и одлично. Неке сам утакмице почињао, у некима улазио с клупе. Сада се опорављам од повреде колена, дуго сам вукао тај проблем, мучио се и на крају сам морао да станем. Идем на терапије и надам се да ћу моћи да помогнем екипи у финишу сезоне. Имам уговор на још годину дана, с опцијом да се продужи за још годину. ДО лета сам сигурно ту, а после, видећемо", поручује Радосав Петровић.

Извор: моззартспорт