"Дуг може да уништи срећан живот"

Каи Руђери, професор психологије са Колумбије, прича о томе зашто некад 20 евра није 20 евра, како боље доносити одлуке, које нас замке чекају ако јуримо благостање по сваку цену и зашто је важан принцип "боље, а не савршено".

Здравље 22.03.2019 | 11:39
"Дуг може да уништи срећан живот"
Постоји она теорија која каже да то што имамо много избора не значи да ћемо изабрати најбоље. Или да ћемо бити срећнији. То је посебно важна тема код питања новца, и нашег благостања. Али, када говоримо о менталном здрављу једног друштва, на њега може да утиче толико фактора, укључујући и оне најбаналније прописе, од плаћања пореза до одлагања ђубрета. То су теме којима се посвећено бави Каи Руђери, угледни професор на Колумбији и научни саветник на Кембриџу, а који ће ускоро бити гост у Београду, на 25. јубиларном научном скупу Емпиријска истраживања у психологији, у организацији Института за психологију и Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету, од 29. до 31. марта. Руђери ће говорити о бихевиоралним интервенцијама и исходима везаним за ментално здравље у Србији.

Често говорите о томе да мала промена у саопштавању информација људима може да доведе до промене у њиховом понашању. Можете да нам објасните како то функционише и како утиче на наше крајње понашање и одлуке које доносимо?

Један од темеља студије људског понашања јесте да ми многе одлуке доносимо на основу информација које су нам најдоступније у датом тренутку. Често, те информације заснивају се на нашој лимитираној изложености -- другим речима, засновано је на нашем директном искуству или знању, или на ономе што смо чули. Често није засновано на чврстом разумевању одлуке, чак и када се односни на нешто што радимо свакодневно.

На пример, можда знате која пумпа има најбоље цене, јер пролазите аутомобилом поред неколико њих свакога дана. Али, ваше знање је, у ствари, лимитирано на оно што видите. Да ли знате цене на свим пумпама и онима које не видите? Да ли знате да разлике у квалитету, заправо, праве различите дугорочне трошкове? У Францукој, постоји национална wеб страница на којој су цене на свим пумпама у земљи јавно наведене. Ова једноставна интервенција открива важне информације којих другачије не бисмо били свесни, и омогућава појединцу да изабере, с тим потпуним увидом, без принуде на било какво понашање.

На крају, принцип је да ти једноставни водичи -- од повлачења линија у боји на болничким подовима до важних прорачуна код избора начина плаћања хипотеке -- треба да нам помогну да искористимо боље могућности, или да једноставно избегнемо нежељене ризике.

Зашто су та, индиректна, саопштавања информација и позитиван приступ често ефикаснији него било какви прописи? Да ли је то због тога што људи немају утисак да им је нешто наметнуто и да су приморани да их спроведу?

Прво, не бих рекао да су једноставне бихевиоралне интервенције као што су "подстицање" или "сугестија" или помоћ или мали подстицаји обавезно много ефикаснији. У ствари, овај поглед је делимично резултирао цинизмом око бихевиоралних интервенција - многе нису ефикасне. Постоји прича о томе да су људи сами по себи лоши доносиоци одлука, али то је нетачна карактеризација; као врста, ми смо невероватно прилагодљиви у спектакуларном броју различтих нивоа нашег понашања.

Уместо тога, морамо да схватимо да живимо - посебно данас - у изузетно сложеном свету. Сетите се када сте последњи пут били на аеродрому: сетите се свих планова који су ишли са тим. Рад од тренутка када сте морали да будете на аеродрому тако да не пропустите лет, до планирања руте, трошкова, паковања кофера како би одговарао прописаној тежини одређене авио-компаније. Онда сте стигли на аеродром, испразнили џепове испред скенера и чекали укрцавање. Само за један лет, и за онај који траје мање од сата! То је компликован начин живота.

Када се онда фокусирамо на то "зашто људи бирају лоу-кост летове који на крају нису лоу-кост", морамо да разумемо контекст: било је много тога о чему је требало мислити.

Замислите да видите две опције: 200 евра и 20 евра. Очигледно ће свима бити примамљива друга опција, то је једноставна микроекономија, и можемо да претпоставимо да ће то бити најпопуларнији избор. Али, сви знамо да 20 евра није 20 евра. Колики су додатни трошкови за пртљаг? Идемо ли на удаљенији аеродром? Да ли ћу морати да потрошим додатни новац да бих дошао на еродром за лет у шест ујутру? Да ли ће купљи укључивати храну и донети ми додатне попусте у будућности?

Замислите да уместо цене, видимо пуну цену трошкова, а сада је поређење 200 евра и каснији лет и 230 евра са буђењем у четири ујутру. Да ли мислите да би то променило наш избор? Највероватније да. Напомена: једина ствар која се променила била је како је потпуна информација постала важна.


Добро сте приметили да "нису приморани", и без сумње, ово има много везе са тим. Размислите о томе на следећи начин: код примера карте, ви и даље можете да изаберете опцију коју желите. Нико не каже коју опцију да изаберете и то може да се примени и на брзу храну у продавницама, или да ли треба да уплаћујете себи приватну пензију (што ће бити део мог предавања у Београду јер је врло релевантно у Србији), или колико дуго учити за испит. Док на нивоу друштва, како вреднујемо аутономију може да варира, када су у питању појединачни избори, више волимо сопствену слободу да доносимо властите одлуке.

Како то можемо да применимо у личном животу? Како можемо да следимо принцип "боље, не савршено" (тј. не морамо увек да изаберемо најбоље нпр)?

Наравно, иако се више бавим тиме како прописи могу да обезбеде то за људе да их сами употребе. Размислите како се носите са месечним рачунима, посебно када неко дугује више него што зарађује. У највећем броју случајева, не можете да створите новац преко ноћи да бисте учинили своју ситуацију савршеном. Оно што може да помогне, међутим, јесте да да разјасните како најбоље најбоље да управљате тим трошковима. Пре него да изаберете минималну уплату (а она обично представља смртну казну дугорочној стабилности), јасна помоћ при доношењу одлука могла би да пружи потпуне информације о импликацијама сваког износа плаћања тј. сваке рате. Тако да, уместо да губите време и надате се брзој заради милиона који ће вам однети све бриге, мала прилагођавања у томе како управљае новцем и трошковима сваког месеца може заиста да вас врати на позитиван скор пре него што сте очекивали. Није то само теорија: То је начин на који сам се лично суочио са студентским дугом од 100.000 долара, и како једноставна интервенција увећава уплате у пензиони фонд за више од 80 процената у једној компанији.

Релевантне студије наводе да богатство може да нас учини срећнима само до одређеног нивоа. Да ли је тачно да новац не може да купи срећу? С друге стране, како сиромаштво утиче на наше ментално здравље?

Хајде да говоримо о две ствари: богатству и дуговима. Прво, у мојим истраживањима као и у многим другим, дуг који је неконтролисан представља опасан фактор који може да уништи иначе срећан живот. На Исланду, открили смо да после рецесије, чак и они који нису изгубили послове имали су лошије ментално здравље уколико су имали константне бриге због дуговања. Појединци који су изгубили посао али нису имали дугове, у многим случајевима, чак су пријавили побољшање у свом менталном здрављу.

То је тренутак када наступа богатство. Прво, није у питању увек конкретан износ, већ шта ћемо урадити са том сумом. Ако наставимо да стварамо богатство, али га не користимо за ствари које вреднујемо, онда његова вредност опада. Међутим, богатство нуди огромне заштитне факторе против слабог менталног здравља, и све док се не појачава стрес и изолованост до екстремног нивоа, то богатство олакшава могућност да уживамо у квалитетнијем животу остајући у вези са оним до чега нам је стало.

Сиромаштво и озбиљан дуг, са друге стране, у потпуности то блокира, чак иако наше дневне рутине остају исте. Озбиљан дуг биће константна брига, тако да не бисмо били способни да уживамо у стварима које ценимо. Сиромаштво, још екстремније, у основи значи да немамо заштитни зид или имунитет против штетних ефеката нашег окружења. Ако се разболимо, не можемо да приуштимо лечење (чак и у "бесплатним" здравственим системима, негативни ефекти болести знатно су гори за оне у сиромаштву). Ако имамо жељу да будемо активни и ангажујемо се, не можемо да приуштимо себи те активности. Једина сврха коју имамо јесте да преживимо, а то може да збрише било који смисао живота. И оно што може да буде још горе: сиромаштво може да створи спиралу према доле јер један аспект стално погоршава друге. У овим случајевима, једноставне бихевиоралне интервенције вероватно неће бити корисне. За то је потребна суштинска стратегија политике прописа.

У општој популацији, међутим, мора да постоји опрез са стресом: рацио добробити. Неке од најважнијих и најзначајнијих активности у нашим животима стварају стрес. Обично они који пријављују највиши ниво осећаја сврхе и значења у својим животима такође показују умерен до висок ниво стреса. Ово је критично у бројним областима и рећи људима да избегавају стрес или анксиозност, или да једноставно одбаце активности каа се појави стрес није савет који је заснован на доказима. На пример, ако имате важан испит који се приближава, требало би да се надате да ћете имати мало анксиозности. Та узнемиреност ће учинити да схватите да је потребно да учите, помоћи ће вам да се унапред припремите, и помоћи ће вам да се концентришете на дан испита. Наравно, такође може да изазове несаницу, али све док то није дуготрајно, до нивоа изнурености, важно је искусити га у многим случајевима. На крају, та способност управљања стресом може да пружи једнаку важност вашем благостању као богатство. Оне ће вероватно корелирати.

Која је веза између менталног здравља и благостања? Шта је благостање и како га достићи?

У мом раду, позитивно ментално здравље и благостање се третирају као синоними. Класична дефиниција дели и на три категорије: хедонизам (искуство задовољства), блаженство (добро функционисање) и евалуација (задовољство околностима).

Свако има задовољен неки ниво у сваком тренутку, било да је у питању висок или низак ниво. На највишим нивоима, ово се заиста своди на то да се налазимо у окружењу у којем можете да се ангажујете у дневним активностима и односима које вреднујете.

Б 92
фото:интернет

 
 
 

Коментари / 0

Оставите коментар