Марин Седлачек до детаља о плеј-офу АБА лиге...

Шта ће решити вечити дерби, где су предности и мане, да ли је Будућност скуп појединаца и зашто нема домаћих играча у идеалних пет? Најава плеј-офа Јадранске лиге из стручног угла. . .

Кошарка 22.03.2019 | 22:15 Марин Седлачек одавно важи за неког чија се реч поштује и слуша. Некадашњи тренер и дугогодишњи стручни консултант не спада у ред оних који избегавају разговоре о свим кошаркашким темама, поготово када се о њима говори из чистог, спортског угла.

Зато смо и ступили у контакт с њим, како бисмо „оголили“ најаву предстојећег доигравања Јадранске лиге у којем одавно није виђена таква уједначеност у шансама четири кандидата за шампионски пехар... 

“То је моје мишљење од раније – сви учесници овогодишњег плеј-офа имају по 25 одсто шанси да узму титулу“, отвара Седлачек разговор за МОЗЗАРТ Спорт и наставља:

“Одавно нисам видео плеј-оф са тако уједначеним шансама у максимално три полуфиналне и пет финалних утакмица. Добра ствар је што је ове године плеј-оф развучен тако да сусрети нису сабијени у свега неколико дана, него ће се полуфинале играти на седам дана, а после финале ће ићи мало брже. То екипама даје довољно времена да се психички припреме за наредни меч, али и да се физички опораве“.

Мада у овом тренутку свима даје подједнаке шансе, Седлачек је образложио своја размишљања о овој теми:

“Гледајте, у овом тренутку ситуација је таква, када гледамо слику овог плеј-офа пре његовог почетка, али нажалост природа овог спорта је таква да једна повреда може евентуалног фаворита да претвори у аутсајдера“.

Браниоцу титуле је, ипак, најтеже...

“Чини ми се да сада један одсто већи притисак од осталих има Будућност, првенствено због броја утакмица у периоду када се игра плеј-оф. Будућност ће у овој седмици имати два сусрета у Евролиги, па први меч против Цедевите, па још један дуел у Евролиги, пре другог меча плеј-офа. Али, то је само један одсто већи притисак у односу на остале, тако да је то лако решива ситуација. Ако би Будућност успела да реши сусрет у Загребу у своју корист, онда слика бити потпуно другачија“.

О сусрету Цедевите и Будућности ћемо нешто касније. Прво ћемо прочешљати вечити дерби у плеј-офу и судару Црвене звезде и Партизана...

“Ми као народ волимо да драмимо и од ових ствари правимо питање живота и смрти. Од раније нам је познато да вечити дерби, поготово у оваквим мечевима, нема фаворита, нити се предност домаћег терена осећа на исти начин. Незахвално је причати о томе ко има веће шансе, по мени су оне 50-50, али један одсто више дајем Црвеној звезди зато што ипак има тим који се уиграва практично целе сезоне и има више играча који су играли овакве утакмице“, прича Седлачек и наставља:

“Победника ове серије одлучиће тим који буде успео да одржи прихолошку равнотежу, који буде знао да обузда притисак резултата. Искрено, мислим да би превагу у вечитом дербију могли да буду играчи са клупе. Погледајмо само последњи дерби, када је Мајкл Оџо решио утакмицу. Да је било ко пре утакмице рекао да ће то бити он, вероватно му не бисте веровали, јер се увек гледа учинак најефикаснијих и најбољих играча у тиму, оних из стартне петорке“.

Верује да ће свака утакмица бити прича за себе...

“Тако је било и у ова три досадашња окршаја. Ниједан дерби није одигран са истим тимовима, него су се ствари мењале у ходу, а онда се њима дају незахвалне улоге. Погледајте случај Кеј Сија Риверса, који је умало био трагичар прошлог дербија, а доведен је да буде неко ко ће да решава такве утакмице. Дерби сам по себи даје одређени елемент неизвесности и никада не можете да будете сигурни када говорите о томе ко ће проћи даље“.

Указао је Седлачек на још неке важне детаље предстојећег двобоја највећих српских клубова.

“Оно што би такође могло да има своју тежину јесу навијачи. Партизан је у том смислу у предности јер има ватреније присталице, док је код Црвене звезде другачија, мирнија публика. Сви знамо да постоји тихи бојкот фудбалских навијача Звезде и да не долазе на утакмице Јадранске лиге, зато је увек друга прича када се укључи елемент публике. Мада то неће бити пресудни фактор, али притисак је већи када је Партизан домаћин“.

Када се говори о предностима два тима на самом паркету, Седлачек је до детаља објаснио ситуацију на обе стране.

“Звездина предност је тим. Тим који је на окупу од припрема за нову сезону и Милан Томић на располагању има велики број играча. Они функционишу као екипа, прошли су много тога заједно. Партизан је, опет, променио тренера усред сезоне, а сукцесивно је доводио појачања и мењао тим. Треба узети у обзир да је код таквих ствари потребан одређени период адаптације и време да се играчи упознају и уиграју. И то не само кроз утакмице, којих има заиста много, већ кроз тренинге“, размишља Седлачек и додаје:

“Звезда има дужи континуитет победа, што је и довело у ситуацију да први део сезоне заврши са 21-1. Партизан је имао својих успона и падова, шансу да се бори чак и за друго место и евентуално избегне Црвену звезеду. Нажалост, то се није догодило, али је тренер психички подесио овај тим. То што су, на пример, одиграли нешто слабије у последњој утакмици није последица лоше тактике, него размишљања о старту плеј-офа“.

Оно што је, по његовом, мишљењу, такође важан фактор јесте присуство кошаркаша с искуством.

“Ако ме сећање добро служи Звезда и Партизан су се последњи пут састали у плеј-офу 2015. године, од тада је у Црвеној звезди остао Бранко Лазић, али су ту играчи који су ипак одиграли много оваквих, важних и великих утакмица. Код Партизана је ту Вања Маринковић, Новица Величковић је долазио и одлазио, а остатак ростера нема тог искуства. Треба обратити пажњу и на оне који, на пример, нису били ту у прошлом дербију. То су Добрић и Николић. Обојица имају квалитет и могу да имају допринос и донесу нешто ново у игри“.

Седлачек нам је објаснио и тактичку страну ове полуфиналне серије...

“Тренери ће сигурно одступити од досадашњих тактичких замисли и ових дана уигравају тактичке поставке за елемент изненађења. Оно што се мени чини да ће утакмица на мањи број поена више одговарати Црвеној звезди, јер црвено-бели имају тај ритам којим држе континуитет и када један играч испадне из истог, с клупе улази и наставља да држи ту линију и чува ту филозофију контролисане кошарке. Код Партизана се више игра на махове и темпо, због присуства већег броја младих играча од њих ће се захтевати да више играју агресивно. Видећемо како ће се црно-бели снаћи и са евентуалном скраћеном ротацијом, због проблема с повредама. Осим набројаног, треба гледати и како ће поени бити распоређени међу играчима, колико ће се правити личних грешака. У неким ранијим утакмицама видели смо да су резервисти често врло брзо улазили у проблем с фауловима. До одређеног момента грешке могу да се толеришу и оне неће утицати на победника, а тим који буде имао мање црних рупа у игри, мање падова, ко буде боље изгледао као тим, имаће предност на терену“.

Окренули смо се потом и другом полуфиналном мечу, где ће снаге одмерити Цедевита и Будућност.

“Не можемо да кажемо да је ово дерби. Цедевита ни нема своје навијаче. Гледао сам Будућност против Фенербахчеа и види се да је костур тима у странцима који свој посао раде професионално, без емоција и то је модел којим се воде. Цедевита се после јако лоше селекције играча на лето вратила из мртвих и концепту где су носиоци игре домаћи играчи. Ту долазимо и до великог питања ове серије – да ли ће Цедевитини домаћи играчи моћи да зауставе странце из Будућности, односно колико ће ти странци бити расположени за игру. Рекох, Будућност има проблем презасићења утакмицама, док Цедевита има предност у томе што ће седам пуних дана одмарати и спремати се за почетак плеј-офа“.

Указао је Марин Седлачек да су садашњи проблеми Будућности идентични оним Црвене звезде и прошле сезоне.

“Једноставно, велики је број утакмица и играчи никако не могу свежи да уђу у плеј-оф и борбу за титулу. То је тај хендикеп који ће пратити Будућност у наредним утакмицама. Не само што нема довољно времена за одмор, већ изостаје и време за тренинг и рад, јер се ту јачају везе унутар тима. Будућност и Цедевита су сада на 50-50, међутим видећемо да ли Црногорци могу да превазиђу овај хендикеп, као и чињеницу да се против Загрепчана увек тешко сналазе. Проблем Цедевите је на центарској линији, јер ако шутери попут Пулена и Крушлина закажу, нема ко да одговори у рекету. Ако би Будућност успела да искористи ту предност у рекету и направи разлику, биће у одређеној предности“.

Доста се последњих дана потенцира на томе да Будућности недостаје тимска хемија и да се клуб више ослања на квалитет индивидуалаца...

“Пазите, увек је тешко када се доведе велики број играча у кратком временском периоду. Причао сам о процесу адаптације и јачању веза у тиму, а то се ради више кроз тренинге, него кроз утакмице. Будућност је била у ситуацији да је мењала тренера, а онда је Јасмин Репеша био принуђен да направи одређене измене и појединима промени улоге у тиму, што га је ставило у временски теснац. Репеша је, ипак, искусан тренер који је водио толико озбиљних екипа и прошао великих и битних утакмица. Оно што свима упада у око јесте да је Будућност прошлосезонску титулу освојила ношена, условно речено, домаћим играчима, а ове сезоне су сви кључеви у рукама странаца, док је практично само Гордић међу оним домаћим играчима с одређеном улогом“, каже нам Седлачек и продужава:

“Ту се поставља питање – како ће се играчи привићи на нову ситуацију и да ли ће се подредити екипи или не. Односно, какву ће селекцију шутева имати и ко ће какву
улогу имати. Видели смо да је Будућност у Истанбулу била без Нориса Кола. Он је велики потрошач лопти, али ако га не буде било у тиму, треба обратити пажњу на то како ће екипа распоредити његове шутеве“.

Данас је на званичном сајту Јадранске лиге објављен списак идеалне петорке за ову сезону и на њој се налазе искључиво странци (Регланд, Пулен, Перпероглу, Лендејл, Битадзе), што је многима упало у очи. Интересовало нас је – да ли је брига кошаркашке јавности због изостанка кошаркаша из овог региона оправдана или не?

“Не могу да кажем да се ради о недовољном квалитету домаћих играча или претераном квалитету странаца. Треба, једноставно, погледати ростере свих тимова и видети да су практично свуда инострани кошаркаши били носиоци игре. Више и немамо екипа кроз Европу где су већински домаћи играчи. Погледајте ЦСКА, па Реал Мадрид прошле сезоне без Серхија Љуља. Свуда су тимови састављени од 70-80 одсто странаца, јер се свуда тражи резултат као једино мерило. Ова идеална петорка је само огледало квалитета странаца у четири најбоље екипе, у односу на остатак лиге“.

Указао нам је Седлачек на детаљ који му је привукао пажњу.

“Мени је апсурдна ситуација Олимпије из Љубљане, која је довела тројицу странаца просечне старости од 19 година. Лазић, Симоновић и Шаманић нису Американци, али се воде као странци. На крају је Олимпија дошла у ситуацију да је испала из лиге, што се потпуно коси се идејом коју је клуб имао уочи почетка сезоне. Ове сезоне смо имали и неколико домаћих, младих играча који су добили већи простор за игру, а неки од њих су баш пријатно изненадили. Узмимо за пример Боришу Симанића, који је донедавно практично био отписан, а искористио је своје минуте. Ипак, његове игре нису биле толико добре да би био члан идеалне петорке. Квалитета има, али домаћи играчи махом нису имали водеће улоге“, завршава Седлачек.

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс