Интервју - Милош Красић: Тај пенал ми је уништио каријеру!
"Ово нико не зна, али ја сам као мали навијао за Партизан", рекао је Красић у новој епизоди Мондо серијала "мојих Топ 11", у којој је "Џексон" био искрен, насмејан и самокритичан. "Тај пенал ми је уништио каријеру", присетио се Јувеа.
Фудбал 21.03.2019 | 23:54
"Хоћете искрено? Мењао бих све то за победу против Аустралије у Јужној Африци".
Добродошли у ТОП 11 Милоша Красића. Од Војводине до Лехије. Од Новог Сада до Гдањска. Преко Москве, Торина, Истанбула и Корзике. Има ту материјала за 11 тимова. А нама треба само један од 11 играча. Компликован и комплексан задатак. Прионимо на посао и одаберимо систем.
"Ја ако не видим белу линију, не знам где бијем на терену. Зато ми је савршено одговарао систем са три офанзивна играча, где сам деловао по крилу и учествовао у завршници сваке акције. У Јувентусу сам најбоље партије пружио у 4-4-2. Оног тренутка када је Конте то променио у 3-5-2, мени су кола кренула низбрдо. Овде нека буде 4-3-3".
ВОЈВОДИНА, 2001 – 2004
Имао је 14 година када се из Косовске Митровице преселио у Нови Сад. Одједном све ново. Град, окужење, начин живота. Он дете, а напољу грува од бомби и детонација:
"Лане вам је испричао анегдоту из његовог стана. Сви су се разбежали када су чули сирене, он ми је рекао ’мали, ти и ја остајемо до краја?’. Послушао сам га, иако нисам био сигуран шта је тачно подразумевао под тим крајем. Покрили смо се ћебетом и гвирили у телевизор, очекујући најновије информације о нападима на Србију. Јако тежак период, далеко од родитеља, морао сам на некога да се ослоним и сва срећа да сам имао Ланета и свог старијег брата Бојана који је већ годину и по дана био члан Војводине. Сећам се прве утакмице за сениорски тим, одиграо сам 60 минута против Зете. Тренер Беквалац је поручио да му пошаљу Красића из млађих категорија и сви смо мислили да је реч о Бојану. Било је логично, он је играо за омладинце, ја за кадете. Када се појавио на тренингу, Беки га пита ’ко је тебе звао, тражио сам оног другог Красића’. И тако сам ја ’преко реда’ дебитовао у дресу Војводине".
Лане се показао као прави саветник, иако му нису све сугестије биле у спрези са педагогијом.
"Хахахаха, вероватно мислите на онај савет да не слушам тренера и да радим по своме. Лане ме је одмах заволео и знао је колико могу и шта умем са лоптом. Зато ми је говорио да се не оптерећујем обавезама у дефанзиви, да се опустим и да максимално изразим тај потенцијал који сам носио у себи. Морао сам да нађем баланс, да проценим када да послушам Ланета, а када тренера".
"Када видим сва та имена, не могу да верујем да се нисмо ниједном укључили у борбу за титулу са Звездом и Партизаном. Мирко Поледица је био одличан дефанзивац. Сви смо га волели, осим масера и физиотерапеута. Није избијао из сале за масажу и када га виде, смркне им се пред очима. Бели Миловановић је био задужен за атмосферу. Са оним форама које је покупио у иностранству, пошто се у Вошу вратио да заврши каријеру. Рецимо, иде дуга лопта ка њему, он почне да драми, као ’бојим се, не знам како да је примим’. А она му се залепи за стопало. Па онда каже ’видиш, ипак се она боји мене’. Имао је тај виц и могао је једним потезом да реши утакмицу".
ТОП 11: МИЛАН ЈОВАНОВИЋ
"Испоставило се да је он мене дочекао у Војводини, а ја њега касније у А репрезентацији. Сећам се да је одмах по доласку у Нови Сад почео добро да се облачи. Куповао је фирмирану гардеробу и квалитетне патике. И ја сам све то узимао и користио док је он био у карантину или на путовању са првим тимом. Само окренем језик на обући и видим да ли ми одговара број. Када се врати и схвати да му је орман празан, знао је на чија врата да закуца. Лане је друг за сва времена. Био сам срећнији од њега када је дао гол у Хелсинкију на дебију за национални тим. Он је потпуни фанатик за фудбал, што се за мене не може никако рећи".
Кум није дугме. За њега почасно место у шпицу овог идеалног тима. Вероватно и капитенска трака.
"Ма каква трака!? Ко, Лане капитен? Где бре он капитен".
Голман:Саша Тодић
Одбрана:Мирко Поледица, Милан Степанов, Јован Танасијевић, Бојан Незири, Саша Цилиншек, Жарко Белада, Радослав Батак, Бранко Лазаревић
Везни ред:Ивица Францишковић, Радован Кривокапић, Ђорђе Зафировић, Горан Лазаревски, Слађан Николић, Сретен Васић, Жељко Гавриловић, Здравко Дринчић, Далибор Веселиновић, Бранко Миловановић
Напад:Милан Јовановић, Игор Богдановић, Милан Белић, Здравко Дринчић, Ранко Деспотовић
ЦСКА МОСКВА, 2004 – 2010
Откровење сезоне. Тајни адут младе репрезентације на путу ка Европском првенству у Немачкој. Куцнуо је час за први озбиљнији трансфер у каријери. А неко коме је Воша у срцу, не може у Звезду или Партизан.
"Ово нико не зна, али ја сам као мали навијао за Партизан. Ипак, чим сам дошао у Нови Сад, заволео сам град, клуб, навијаче и моје срце је почело да куца само за Војводину. Била је то љубав на први поглед. Сви су ме прихватили као своје дете, помогли ми да се афирмишем као фудбалер и да постанем човек. У том периоду, помињала се и комбинација са Црвеном звездом. Муслин је био тренер, али није дошло до конкретног разговора. После се појавио Нант, клубови су се све договорили, потписан је чак и предуговор, али ја нисам био задовољан условима које су ми понудили. ЦСКА ми у први мах није деловао примамљиво, јер руска лига у то време није била на неком високом нивоу. Бојан и Лане су ме убедили да је то идеална средина за даљи развој каријере, ја сам их послушао и одлетео за Москву".
Из ’Српске Атине’ у светску метрополу. Москва је умела да прогута и много веће звери од 19-огодишњег детета које се тек учило животу и тражило своје место под сунцем.
"Нестварно. Два месеца након доласка из Војводине, играо сам на Стамфорд Бриџу против Челзија. Мислио сам да сањам. Као да су ме убацили у неку огромну лопту и шутнули на Марс. Имао сам срећу да упознам два дивна момка, Ивицу Олића и Елвира Рахимића. Њихове породице су ме прихватиле као најрођенијег, помогле ми да се снађем и адаптирам на нову средину. Осећао сам се као код своје куће, имао сам утисак да сам се из Новог Сада преселио у Инђију, а не у далеку Москву".
Од самог старта, жетва трофеја. Већ у првој сезони Дупла круна и тријумф у Лиги УЕФА.
"Поход је кренуо од Бенфике, а завршио се победом у финалу против Спортинга. Морам да признам да нас је највише намучио Партизан. Газајев је био одушевљен талентом играча који су тада били на располагању Влади Вермезовићу. Сећам се да је ушао у свлачионицу и рекао ми ’одакле вам бре оволико добрих играча’. Били су тада Ћирић, Иван Томић, Симон Вукчевић... Избацили су Дњепар пре тога оним голом Мирета Радовића. Од свих мечева у том циклусу, највише смо потрошили времена на анализу Партизана. Газајев нам је наредио да се не залећемо, да их чекамо, јер је био убеђен да су црно-бели у том тренутку имали квалитетнији тим од ЦСКА".
Освајање европског трофеја не подразумева само славу, премије и богатсво. Ту су и неке почасти које немају везе са материјалном компонентом.
"Ми смо прва екипа у историји руског фудбала која је успела да освоји неки европски куп. Имали смо пријем код Путина и то је за мене био посебан догађај. Поред одликовања, добили смо на поклон двоглед као успомену на велики подвиг. После је организован заједнички ручак, председник се са свима поздравио и обећао пензије по завршетку каријере. Ових дана размишљам да се пријавим, можда ускоро постанем двоструки пензионер".
У Русији доминација, у Европи клацкалица. Час Лига Шампиона, час степеник ниже. Једне сезоне им ни осам бодова у прва четири кола није помогло да прођу у нокаут фазу.
"Против Арсенала победа и реми, против Порта и Хамбургера реми и победа. Није ми јасно како смо себи дозволили да све прокоцкамо у последње две утакмице. Изгубили смо од Порта 2:0, у Хамбургу 3:2 и са првог склизнули на треће место. Није пријатно да испаднете из такмичења након што сте Арсеналу у две утакмице узели четири бода. Лакше ми је било годину дана касније кад смо завршили са смо једним бодом у конкуренцији Интера, Фенера и ПСВ Ајндховена. Али, шта је ту је. Био сам стрелац гола у том ремију против Фенербахчеа у Москви. Памтим и сезону кад смо играли Лигу УЕФА са Ла Коруњом, Лехом, Нансијем и Фејенордом. Прошли смо групу, па избацили Астон Вилу и онда испали од Шахтјора. Тренер је био Зико и мислим да се ту најбоље осетило колико је Газајев значио за ЦСКА. Некако смо се опустили, изостала је агресивност која нам је била заштитни знак и глатко смо изгубили у Доњецку".
Следи експлозија. На крилима популарног Џексона, Србија гази кроз квалификације и стиже до Светског првенства, а ЦСКА коначно успева да преброду групу и уђе међу 16 најбољих у Лиги шампиона.
"Никада нећу заборавити похвале на мој рачуна од стране Алекса Фергусона. И то не после оних 3:3 на Олд Трафорду када сам дао гол, већ после пораза на нашем стадиону. Одиграли смо фантастично групну фазу, после избацили Севиљу и тек је Декијев Интер успео да нас заустави у четвртфиналу. Били смо бољи у Милану, пресудило је њихово искуство и видело се да са Мурињом могу до краја. Нисам баш очекивао да ће освојити Лигу шампиона, али су заиста деловали зрело и уиграно. Дао сам те сезоне четири гола у Лиги шампиона, девет у Премијер лиги и био сам уз Несида први стрелац екипе".
"Василиј Березуцки је био чудан. Само нестане и никоме се не јави. Рецимо, путујемо у Израел, њега нема на аеродрому. После два дана, ето га у хотелском холу, са кесицом и копачкама, спреман за тренинг. Све најнормалније, као да се ништа није десило. Често ни брат Алексеј није знао где је и шта је. Вагнер Лав је посебна прича. Чим смо га видели са оним плавим кикицама, знали смо да није обичан играч (смех). Надавао се голова и проглашен је за најбољег странца у историји ЦСКА. Када су штампали дресове, сви смо очекивали да ће му писати ’Wагнер’. Онда је он објаснио да у Бразилу има четири жене и шесторо деце, да себе сматра страственим љубавником и да је логично да му пише ’Лове’. Џагојева су повреде спречиле да направи бољу каријеру. Био је откровење Европског првенства 2008. код Дика Адвоката. Хонда се није дуго задржао, али се и даље памте његови центаршутеви и победоносни голови у неким битним утакмицама. Он је једна врста шетајућег предузећа. Када је потписао за ЦСКА, дошло је око стотину новинарских екипа из Јапана. Неки су чак изнајмили станове и живели у Москви да би свакодневно извештавали са Кејзукеових тренинга и конференција за штампу".
ТОП 11: ЕЛВИР РАХИМИЋ
"Један од најбољих задњих везних са којима сам играо током каријере. Миран, сталожен, увек са два-три решења у фази напада. Неприкосновен у дефанзиви, са лакоћом је одузимао лопте, нешто слично као Лука Миливојевић сада у Кристал Паласу. Стално је говорио Газајеву ’шефе, нека Краса слободно иде напред, ја ћу да чистим позади и трчим за њега’. Изузетно интелигентан играч. Ван терена душа од човека, на свако моје питање имао је неки свој специфичан одговор препун искуства и мудрости. Захваљујући његовим саветима, избегао сам неке незгодне ситуације у тренуцима када је мој темперамент долазио до изражаја".
Голмани:Игор Акинфејев
Одбрана:Алексеј Березуцки, Василиј Березуцки, Виталиј Денисов, Сергеј Игњашевич, Јевгениј Климов, Чиди Одија, Павел Степанец, Иван Таранов, Кирил Набабкин
Везни ред:Јевгениј Алдоњин, Дуду, Осмар Фереира, Сергеј Гриченков, Ролан Гусев, Алексеј Николајев, Елвир Рахимић, Дејвидас Шемберас, Богдан Шершун, Ренат Јанбајев, Јуриј Жирков, Чанер Еркин, Алан Џагојев, Павел Мамајев, Виктор Воробјев, Кејзуке Хонда, Лубош Калуда, Марк Гонзалез
Напад:Дани Карваљо, Ивица Олић, Сергеј Правосуд, Александар Салугин, Сергеј Самодин, Вагнер Лав, Жо, Игор Кузмин, Дмитриј Тихонов, Рамон, Рикардо Жезус, Томаш Несид, Муса Мазу, Антон Заболотни, Гиљерме
ЈУВЕНТУС, 2010 – 2012
У јеку преговора са Старом дамом, нашао се пред симпатичним изазовом у Москви. Морао је да дува свећице на рођенданској торти у бојама Милана.
"То се догодило два месеца пре потписивања уговора са Јувентусом. Приредио сам забаву за пријатеље и родбину у једном московском ресторану чији су власници били наши људи, иначе велики навијачи ’росонера’. Знали су за моју жељу да каријеру наставим у Италији и покушавали су на све начине да ме убеде да одаберем Милан. Није вредело, јер сам већ увелико био у контакту са Јувентусом. Паратићи је још у Аустрији посетио камп наше репрезентације док смо се припремали за Светско првенство. Изнео ми је планове и амбиције, рекао да ће после Јужне Африке послати званичну понуду у ЦСКА и схватио сам да су баш озбиљно решили да ме ангажују. Као дете сам маштао да бар 15 минута добијем прилику да обучем дрес Јувентуса, а онда одједном дођеш у ситуацију да они долазе теби на ноге и нуде ти огроман новац да постанеш њихов члан. Био сам на седмом небу".
Почетак као из снова. ’Триплета’ против Каљарија, гол у 90. минуту за победу на Олимпику против Лација, просек оцена 7,5 у Газети дело спорт (што је за критеријуме у нашим медијима близу десетке).
"Паратићи је са Делнеријем направио бум у Сампдорији и Ањели их је довео у пакету да заједно са Маротом крену у стварање једног модерног и моћног Јувентуса. За мене је та прва сезона била апсолутно задовољавајућа. Избацили смо Шамрок и Штурм у квалификацијама и играли групну фази Лиге УЕФА. Дао сам гол против Салцбурга, али у конкуренцији Ситија и Леха нисмо успели да прођемо у нокаут фазу. Била је то почетна фаза повратка Јувеа на велику сцену после оног хаоса са Калчополијем и селидбе у Серију Б. Сећам се првог уласка у свлачионицу, одушевио сам се кад сам видео Трезегеа и Каморанезија. Њима су истицали уговори па су тренирали одвојено од првог тима. Каморанези ми је поклонио једне копачке које сам јурио годину дана и нигде нисам могао да их нађем. То је неки специјални модел који је Пума брзо повукла из производње. Касније сам сазнао да Немања Видић има уговор са Пумом и молио сам га да ми набави још један пар. Наравно, прво окупљање у Ковилову, ето га Вида, отвара кофер и вади два пара. Чувам их и дан данас. Мало су се изгулиле, фали неки крампон, али успомена остаје за цео живот ".
Све као у бајци. До кобног 34. минута утакмице у Болоњи. Дуел са Портановом, пенал за Јуве и лавина критика на рачун момка који је, према процени италијанске јавности, исфолирао прекршај за најстрожу казну.
"Знате шта је највећи апсурд? Јаквинта није ни искористио тај пенал, Вивијано је одбранио, али шта вреди. Тај детаљ је уништио моју каријеру", рекао је Красић искрено и додао:
"Када је судија показао на белу тачку, био сам убеђен да ме је Портанова закачио или одгурнуо. Снимак је показао другачије и на мене се обрушила цела Италија. Медијска хајка је била неподношљива и све је кренуло низбрдо. Да се сада вратим у прошлост, пришао бих судији и замолио га да поништи тај пенал за Јувентус".
Ишло је толико далеко да су га у једној ТВ емисији на Медијасету увредили и на националној основи ("...мислили смо да је Красић ’серио’, а уствари је само ’сербо’..." – игра речи серио/озбиљан, сербо/Србин).
"Гризла ме савест и нисам више био онај исти Красић. Италијанска федерација ме је казнила са четири утакмице суспензије и то ме је додатно убило у појам. Клуб је стао уз мене, ишао сам неколико пута са адвокатима Јувентуса у Милано на саслушање, тврдио да није било намере и покушавао да убедим јавност да нисам симулатор. Казна је остала, изгубио сам континуитет и то се одразило на форму и статус у екипи. Вратио сам се голом против Ђенове, али је Милан у то време био веома јак са Ибрахимовићем, Касаном, Робињом... Освојили су убедљиво ’скудето’, а ми смо завршили тек на седмом месту".
Друге сезоне титула испред Милана, Удинезеа и Лација и пораз у финалу Купа од Наполија.
"Стигли су Видал, Пирло, Вучинић... Конте је Мирка знао из Лећеа, био је одушевљен лакоћом са којом овај улази у шансе и постиже голове. Медији су га поредили са Савићевићем. На први поглед ноншалантан и незаинтересован, али кад прими лопту, пакао од шпица. Очекивао сам да ће моје партије бити дупло боље, јер сам одрадио комплетне припреме и усталио се у стартној постави. На моју несрећу, Конте је брзо променио систем у 3-5-2 и то је убрзало мој одлазак из Јувентуса. Разогварао сам са њим на тему тактике, договор је био да у 4-3-3 увек будем један од та два крилна нападача. Тако сам против Катаније заиграо уз Дел Пјера и Кваљарелу и одмах постигао гол".
"Заиста се осећа када сте у близини играча који су освајали титулу светског шампиона са својом земљом. Буфон, Гросо, Дел Пјеро, Тони, Јаквинта, Пирло... Сви су зрачили неком посебном енергијом. Много сам времена проводио и са Брацом Салихамиџићем. Он ми је помогао да купим нови бели аутомобил и док смо се после тренинга туширали у свлачионици, видео сам кроз прозор да се Фелипе Мело и Аквилани нешто смешкају и шуњају око аута са спрејом у рукама. Брзо сам изјурио на паркинг и схватио да хоће да испишу ’Амбуланце’ и да нацртају знак Црвеног крста. Мело је заиста био луд. Али, баш онако луд-луд! Почео сам да се дерем, али пошто нисам знао италијански, замолио сам Брацу да изађе напоље и да их одговори од сулуде идеје. Једва је успео да им отме спреј и да ме спасе непотребног одласка код аутолакирера".
ТОП 11: ЂАНЛУИЂИ БУФОН
"Невероватно је каква харизма избија из његових очију. Довољно је да те погледа, па да ти улије страхопоштовање и да пренесе на тебе тај победнички менталитет који га краси кроз целу каријеру. Он је држао свлачионицу, знао када треба да подвикне, а када да се насмеје и да нас опусти. Звао сам га ’мајсторе’. Њему је то било симпатично и онда је и он, када прођем поред њега, умео да каже ’где си мајсторе’. Није заслужио да заврши каријеру без трофеја Лиге шампиона".
Голман:Ђанлуиђи Буфон
Одбрана:Ђорђо Кјелини, Фабио Гросо, Андреа Барзаљи, Леонардо Бонући, Мартин Касерес, Стефан Лихтштајнер
Везни ред:Фелипе Мело, Мохамед Сисоко, Хасан Салихамиџић, Клаудио Маркизио, Алберто Аквилани, Симоне Пепе, Андреа Пирло, Артуро Видал, Емануеле Ђакерини
Напад:Винћенцо Јаквинта, Алесандро Дел Пјеро, Фабио Кваљарела, Лука Тони, Алесандро Матри, Амаури, Мирко Вучинић, Марко Боријело
ФЕНЕРБАХЧЕ, 2012 – 2015
Грешке су саставни део фудбала. И живота. Красић је ону највећу направио приликом одласка из Јувентуса.
"Имао сам на столу понуде Тотенхема и Лација. Не могу да прежалим што нисам прихватио било коју од те две. У Тотенхему сам могао да рачунам на подршку Модрића, Ћорлуке и Крањчара. Чак је Арон Ленон био ван строја због повреде и вероватно бих одмах изборио место код Харија Реднапа за кога сам чуо да обожава играче са наших простора. Звао ме је и Зенит, али су Турци били најупорнији и најконкретнији. Занимљиво је да су неки турски новинари дошли у камп репрезентације у Аустрији још током припрема за Светско првенство 2010. године. Сећам се да су донели оригинални дрес Фенербахчеа са бројем ’17’ и мојим презименом и замолили ме да га потпишем да им остане за успомену. Таман што сам узео оловку, мој кум Лане је скочио и објаснио ми да је то фора и да могу да ми направе велики проблем уколико објаве фотографију у њиховим новинама. Испоставило се да су наслутили оно што ће се догодити две године касније".
Најавили су га на сва звона као најатрактивније појачање Фенербахчеа у том прелазном року, али Красић није оставио дубок траг у Истанбулу.
"Жао ми је због тога, јер је Фенер клуб велике традиције и очекивао сам да ми то буде прекретница у каријери. Стил игре у Турској је сасвим одговарао мојим карактеристикама, форсирао се отворен фудбал, са много акција по крилу и много ситуација ’један на један’.Нажалост, повредио сам се после само неколико утакмица и скоро два месеца био ван терена. Они су специфични, чим је играч ван строја, одмах доведу ново појачање. Код Турака нема сентименталности. Догурали смо те прве сезоне до полуфинала Лиге Европе. Сећам се да нам је Мажић судио прву утакмицу у Истанбулу против Бенфике, али смо у Лисабону изгубили са 3:1 и пропустили шансу да у финалу против Челзија нападнемо европски трофеј".
"Дирк Кајт је био велики професионалац. Бог му није подарио неки нарочити таленат, али је све компензовао радом и дисциплином. Гинуо је за сваку лопту и то му се враћало на утакмици. Од седам играча у шеснаестерцу, лопта би увек погодила њега и завршила у мрежи. Константна опасност по гол противника, права звер. Раул Меирелеш је такође био специфичан. Веома забаван тип, пун тетоважа, када ноћу чујеш музику у карантину, знаш одмах одакле грува. У животу нисам видео фудбалера са тањим листовима на нози, а са јачим и прецизнијим шутем. Могао је три дана да трчи и да се не умори".
ТОП 11: АЛЕКС
''Копија Дел Пјера. За 20 година колико је провео у клубу, донео је гомилу трофеја и заслужио епитет легенде Фенербахчеа. Турски играчи често не поштују на терену оно што се договоре са тренером у свлачионици, повуче их амбијент, проради адреналин и свако вуче на своју страну. Е, ту је Алекс имао кључну улогу. Он је био тај баланс у екипи, прави лидер на терену који је умео да смири саиграче и да их усмери ка циљу. Човек са карактером и ставом".
Голман:Волкан Демирел
Одбрана:Егемен Коркмаз, Хасан Али Калдирим, Бекир Иртегун, Џозеф Јобо, Рето Зиглер, Сердар Кезимал, Орхан Сам, Гокан Гонул, Бруно Алвеш, Михал Кадлец
Везни ред:Мехмет Топал, Мирослав Шток, Раул Меирелеш, Кристијан Барони, Реџеп Нијаз, Сезер Озтурк, Селџук Сахин, Емре Белезоглу, Бејкан Шимшек, Мехмет Топуз, Салих Учан, Чанер Еркин, Самуел Холмен, Алпер Потук
Напад:Муса Соу, Дирк Кајт, Семих Шентурк, Пјер Вебо, Емануел Еменике, Алекс
БАСТИЈА, 2013 – 2014
После Москве, Торина и Истанбула, ред је да се појури за лоптом и на некој егзотичној дестинацији.
"Менаџер Мусе Соуа са којим сам играо у Фенеру, имао је добре контакте са Лилом и Бастијом. Био сам на корак од Лила, али за разлику од Нанта на почетку каријере када сам ја био незадовољан својим условима, сада се клубови између себе нису договорили. За Бастију сам знао због Илије Пантелића, једног дивног човека који ме је дочекао у Војводини и помогао ми да се формирам као спортиста и као личност. На Корзици су дубок траг оставили Џајић и Дробњак, место је предивно за живот и није било разлога да одбијем понуду. Одиграо сам солидно први део сезоне, постигао голове против Лоријена и Евијана, али је тренер Фредерик Ханц у пролећној полусезони више форсирао млађе играче од којих је клуб касније могао да има користи".
"Тај Илан је дуго био главни играч Сент Етјена, на Корзику је дошао да заврши каријеру. Маулида је бриљирао у Марсеју, код нас је давао голове и током прославе стално је скидао неке наруквице, извртао их и показивао публици. Био сам убеђен да ту пишу имена чланова породице или неких блиских пријатеља. Пук’о сам од смеха кад сам видео да је он на тим наруквицама цртао своје аутомобиле. Шта тек рећи о Ђибрилу Сисеу. Када је стигао у Бастију, цела Француска је била у шоку.Марко Баша ме је звао из Лила и рекао ’брате, колико ви пара имате на тој Корзици кад доводите таква појачања’. Питао ме да ли може и он да дође. Знам причу из Лација, када је Сисе одлазио да потпише уговор, људи су отворили врата његовог Бентлија и затекли га како се купа у ђакузију. Да, добро сте чули. Имао је ђакузи у аутомобилу. На Корзици је отворио бутик са гардеробом која носи његово име".
ТОП 11: СЕБАСТИЈАН СКИЛАЋИ
"Француз италијанског презимена. Држао је одбрану Монака скоро шест сезона и направио сјајну каријеру у Арсеналу. У Бастији се понашао као да је и даље члан неког великог европског клуба. Ван терена смирен и повучен, али на тренингу и на утакмици пуки професионалац. Прави вођа. Људи га обожавају јер је и финансијски помагао клуб и Академију Бастије".
Голман: Микаел Ландро
Одбрана: Себастијан Скилаћи, Жулијан Палмијери, Франсоа Модесто, Фети Харек, Дриса Дијаките, Жил Сиони, Ромен Акили, Александер Ђику
Везни ред: Ромарик, Вахби Казри, Ријад Будебуз, Јаник Кахузак, Самбу Јатабаре’, Жулијен Сабле’, Абдулаје Кејта
Напад: Туафилу Маулида, Ђани Бруно, Ђибрил Сисе, Флоријан Распентино, Адама Ба, Дал’Иња Илан
ЛЕХИЈА ГДАЊСК, 2015 – 2018
Повратак са позајмице у Фенер није био најсрећнија опција за играча који мора да размишља о последњој етапи своје каријере.
"Када сам отишао у Пољску, морао сам месец дана да објашњавам људима из Србије да то није Легија, него Лехија. Били су збуњени. Пољацима такође није било јасно откуд тако звучно име у њиховој Екстракласи. Мени се допало, заиста прелепо искуство. То су три мала града на обали Балтичког мора, Гдиња, Гдањск и Сопот. Породица је уживала, најстарија ћерка Мила је тамо завршила први разред интернационалне школе, људи су нас прихватили феноменално и носим заиста предивне успомене из Пољске".
Остаје жал што сјајне партије у другој сезони нису крунисане освајањем шампионске титуле. Лехија је завршила на деоби другог места са Јагелонијом и Лехом, са само два бода мање од варшавске Легије.
"Систем у Пољској је сличан нашем. Бодови се деле на пола и то даје шансу свима да се боре за врх. Ми смо током јесење полусезоне играли најлепши фудбал, звали су нас пољски Сити. Последња утакмица против Легије, директан дуел за титулу. Нама треба победа, њима довољан бод. Нисмо издржали притисак и на крају смо остали и без пласмана у Европу, јер је Арка Гдиња изненадила Лех у финалу Купа".
"Много ’југословена’ на једном месту, али смо функционисали као дружина. Вања је одбранио врхунску сезону. Просто је фасцинантно како неко у његовим годинама делује толико зрело када стане на гол. Њему сутра да кажете да ће бранити за Реал у Ел Класику са Барсом, неће се уплашити и биће најбољи појединац меча. Ван терена има своје бубице, воли да се шали... Онако, луд на свој начин. Као сваки голман. Када изађемо на тренинг, немамо ниједну лопту. Он покупи све, поређа их на центар и из све снаге шутира ка голу. Ја му кажем ’човече, па бар се истегни и загреј, настрадаће ти мишићи’. Ма јок. Чак ни пертле не завеже. То се гађа пречка, падају опкладе... У животу нисам видео да неко са стопалом 47, има тако снажан и прецизан шут. Миха му је у Торину дозволио да изведе један слободњак у Купу Италије и погодио је пречку".
ТОП 11: СЕБАСТИЈАН МИЛА
"Капитен екипе, лидер у сваком смислу речи. Буквално је дочекивао новајлије на вратима и остављао им свој број телефона. Он је са Вроцлавом освојио титулу, али је место у аналима пољског фудбала обезбедио победоносним голом у једној ултра-битној утакмици репрезентације против вековног ривала Немачке".
Голман:Лукаш Будзилек, Вања Милинковић-Савић, Оливер Зеленика
Одбрана:Рафал Јаницки, Јакуб Важињак, Адам Жвигала, Марио Малоча, Жегож Војтковијак, Адам Хржановски, Невен Марковић, Жерсон, Никола Лековић, Павел Столарски, Стивен Виторија, Жоао Грандела Нуњеш, Денис Пергер, Мато Милош, Матеуш Левандовски, Филип Младеновић, Михал Налепа, Блажеј Аугустин
Везни ред:Александар Ковачевић, Себастијан Мила, Данијел Лукашик, Бруно Назарио, Мацеј Макушевски, Бартоломеј Павловски, Пјотр Вишњевски, Аријел Борисјук, Лукаш Хараслин, Михал Чрапек, Славомир Пешко, Стојан Врањеш, Флавио Паишао, Симеон Славчев, Патрик Липски, Карол Фила, Ромарио Балде, Матеуш Матрас, Жоао Педро Абреу де Оливеира
Напад:Михал Мак, Мартин Кобилански, Адам Букса, Марко Паишао, Жегож Кушвик, Михал Зебраковски, Гино Ван Кесел, Матеуш Жуковски
СРБИЈА, 2006 – 2011
Гдањск је близу Калињинграда. Као поручено да се ’скокне’ на неколико дана и ужива у чарима Светског првенства.
"Био сам у контакту са Душком Тошићем и Банетом Ивановићем. Нажалост, због обавеза у клубу нисам могао да дођем на утакмицу против Швајцарске. Имао сам велику жељу да се бар на кратко вратим у моју Русију и да будем уз своје другове из репрезентације".
То је та генерација. Бане, Стојке, Краса, Тошке... Мали је број фудбалера који могу да се похвале учешћем на три Европска првенства за младе.
"Били смо сјајна екипа. Путовао сам у Немачку 2004, али нисам добио шансу да допринесем освајању сребрне медаље. Памтићу целог живота дружење и анегдоте са Олимпијских игара. Сваки пут када се окупимо, препричавамо како нас је Пижон најурио са базена. Купали смо се заједно са репрезентативцима Португала. Они препланули, као од стене одваљени, а ми онако бледи и мршави. Пики је рекао ’беж’те бре у хотел, брукате и себе и мене’ (смех)".
Деби у А тиму, против Норвешке. Потпуни прасак, код Антића у квалификацијама за Светско првенство.
"Много ми је помогао тај први период код Клементеа. Стицао сам искуство уз играче врхунске класе. За мене је сам долазак на окупљање и прилика да стиснем руку Видићу, Станковићу, Крстајићу, Драгутиновићу, био велики доживљај. Уз такве величине, није могло да се догоди да уђем лабаво или опуштено у утакмицу. Жао ми је оног Казахстана, то је један од мојих најболнијих пораза у каријери".
Тресак у Алматију,1:2 и збогом Аустрија и Швајцарска. Срећом, било је далеко више блиставих момената. Попут бљеска у Порт Елизабету. Тада је 12 пута... Ево још једном, 12 пута, предриблао Бадштубера и направио дармар пред голом Немачке.
"Нисам знао за тај податак, али је чињеница да је Бадштубер после те утакмице изгубио место у стартној постави Јоакима Лева. Имали смо играча више, они су нападали, Стојке је одбранио пенал, гинули смо и изгинули за историјску победу на Светском првенству. То је био тренутак када сам осетио да је цела земља уз свој фудбалски тим. Антић је извукао из сваког играча оне најбоље особине, направио сјајну атмосферу и имали смо све предуслове да направимо бум у Јужној Африци. Дуго је владао мук у свлачионици после пораза од Аустралије, мислим да до поласка на аеродром нико ни реч није изустио. Сви смо полазили од себе и вртели у глави где смо погрешили. Није ми ни дан данас јасно шта се догодило у Нелспруиту. Прво полувреме фантазија. Пас, игра, акције, шансе... Онда нам не суди пенал у последњем минуту, од јуна ове године свака та рука биће санкционисана казненим ударцем. Скоро годину дана после Мундијала сањао сам ту шансу коју сам имао код 0:0. Да сам је било како другачије захватио, ушла би као од шале. Ужас. Паковање кофера, напуштање хотела, повратак у Србију... а свима јасно да је полуфинале на дохват руке. Ноћна мора", рекао је и додао:
"Стојкета бих сигурно ставио, али како поред Буфона".
ТОП 11: НЕМАЊА ВИДИЋ
"Савршено ми се уклапа у тандему са Скилаћијем. Код њега је дисциплина била на првом месту. Имао је тај неки урођени ауторитет, био је створен за лидера. Свуда у свету када се помене Србија, прва асоцијација су Новак Ђоковић и Немања Видић. Они су бренд. Виду је красила храброст на терену, није се плашио да иде главом на противнички ђон. Била ми је част само да га упознам, а то што смо делили свлачионицу и играли у истом тиму, за мене је посебна привилегија".
Голмани:Владимир Стојковић, Влада Аврамов, Радиша Илић, Бојан Јоргачевић
Одбрана:Антонио Рукавина, Ивица Драгутиновић, Немања Видић, Младен Крстајић, Бане Ивановић, Невен Суботић, Душко Тошић, Александар Коларов, Иван Обрадовић, Александар Луковић, Матија Настасић
Везни ред:Ненад Ковачевић, Дејан Станковић, Бошко Јанковић, Здравко Кузмановић, Милош Красић, Игор Дуљај, Огњен Короман, Милан Смиљанић, Зоран Тошић, Миралем Сулејмани, Ненад Милијаш, Милош Нинковић, Гојко Качар, Радосав Петровић, Љуба Фејса
Напад:Марко Пантелић, Данко Лазовић, Никола Жигић, Драган Мрђа
КОГА ЈОШ: ДЕЛ ПЈЕРО, ПИРЛО, ГОНУЛ И ЖИРКОВ
Близу смо идеалног тима. Недостају два бека, нападач и један у средини терена.
"Додаћу Дел Пјера поред Ланета и Алекса. Велики играч и још већи човек. Једини уз Буфона није окренуо леђа клубу када су избачени у Серију Б. Мислим да се Јуве није опростио на адекватан начин од свог Пинтурикија. Слично је било и са Маркизијом. Дете клуба, капитен, никада ниједан инцидент, наосвајао се трофеја... и да онако оде у Зенит... не разумем".
Један у вези, поред Рахимића и Миле...
"Пирло. Замислите Топ 11 без Пирла. Уметник у копачкама. У сваком тренутку има пет решења у глави. Дода мени и ја дам гол, а онда се извињава још четворици што није њима додао. Јак на лопти, види оно што други не виде. Чаробњак. Није Конте џабе, поред Маркизија, Видала и Фелипеа Мела, тражио да му доведу и Пирла".
И још два бочна дефанзивца...
"На левој страни нека буде Жирков. Врхунски бек, али му је психа била велики проблем. Не могу да кажем лабилна личност, али је имао страх од ауторитета. Кад осети да је тврдо, пада и зато није успео у Челзију. Једноставно, није умео главом да се пребаци на Енглеску. На супротни бок стављам Гокана Гонула. Сада је у Бешикташу и још увек пружа партије на високом ниову. Подсећа ме на Данија Алвеша. Увек спреман, затегнут, држи цео простор уз аут линију, али више је на противничкој половини него што размишља о одбрани свог гола. За њега знате да ће увек бити на другој стативи да сачека центаршут или покупи неки одбитак. Везан је за Турску и никада није одлазио у иностранство. Док смо били у Фенеру, долазили су из Валенсије и нудили му огроман новац, али није хтео ни у Шпанију".
ТОП 11 ТРЕНЕР: ВАЛЕРИЈ ГАЗАЈЕВ
Имамо 11 величанствених. Фали само тренер...
"У Воши сам после Бекија, радио са Вукашиновићем, Павковићем, Ђоинчевићем и кратко са Банетом Смиљанићем. За Пижона и Зика морам да кажем да су истински мајстори фудбала. Када они демонстрирају вежбу на тренингу, то је празник за очи. Дешавало се у ЦСКА да играмо ’пет на пет’ и да моја екипа губи два разлике. Он заигра за нас и резултат је после два минута у нашу корист. Кад направи потез, стојимо забезекнуто и питамо се како ли је тек играо када је био у најбољим годинама. Код Антића се тачно знало шта је чији задатак. Мени је давао слободу, али сам морао да се прилагодим захтевима игре. Сећам се састанка пред утакмицу у Бечу, рекао ми је да чешће улазим у средину и да се не плашим шута са дистанце. Прву лопту коју сам добио, опалим по њој и она као тане уђе у мрежу. У Москви сам радио и са Слутским. За њега је занимљиво да је голманску каријеру завршио на бизаран начин. Када је имао 19 година, попео се на дрво да спасе комшиницину мачку, пао, поломио кичму и никада се више није вратио на терен".
Немамо одговор. Кога за тренера...
"Ипак, Валериј Газајев. Њему припадају највеће заслуге за развој моје каријере. Када сам дошао у ЦСКА, тачно је знао како да ми дозира тренинге и минутажу на утакмицама. Није битно да ли је 30, 60 или 90 минута. Имао сам пуно поверење у његову процену и показало се да је увек био у праву".
МИЛОШ КРАСИЋ, ТОП 11 (4-3-3): Буфон – Гонул, Видић, Скилаћи, Жирков – Рахимић, Пирло, Мила – Јовановић, Алекс, Дел Пјеро. Тренер: Валериј Газајев.
Није лош тим саставио овај Красић. Тазе пензионер. Пардон, дупли пензионер...
"За сада само кафица и понекад мали фудбал. За шах и домине има времена".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар