Аларм: Држава се убрзано празни

Оно што није уништио рат, уништиле су све досадашње структуре власти од економије до демографије – поруке су које се често могу чути у јавности од стране бројних стручњака, који тврде да ће у БиХ, ако се нешто хитно не промијени, на крају остати само стара и изнемогла лица.  

Република Српска 14.03.2019 | 19:41 Стручњаци често наводе да су досадашње структуре власти размишљале краткорочно. Тачније, били су фокусирани само на период који се односи на вријеме које проведу на одређеној функцији, а шта ће бити након тога или нису жељели да знају или су просто били неспособни да то схвате. Њихов немар довео је до тога да нам “здравство крвари”, бројна јавна предузећа због неквалитетног кадра и нагомилане администрације послују с губитком, плате стагнирају, а цијене расту, док бројни грађани ужурбано напуштају земљу.

– Држава нам се убрзано празни – драматична су упозорења аналитичара која се скоро свакодневно могу чути у јавности.

С друге стране, то много не забрињава политичаре, који одговарају да је миграција увијек било и да су људи и прије рата одлазили на Запад.

Пад броја становника

И док они не виде шуму од дрвета, Драшко Маринковић, редовни професор на катедри за друштвену географију и демографију Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, недавно је упозорио да ће до 2050. године само у Републици Српској, ако се ништа не предузме, нестати више од 800.000 људи. Он је казао да су ово пројекције које су базиране само на виталној статистици, односно на смањењу броја рођених, а ако се узму у обзир и миграције, онда ћемо вјероватно и пуно раније доћи до популације од само 800.000 становника.

– Уз то, ми смо све старији, имамо све већи број корисника фонда ПИО, а младих је све мање. Прогнозе указују да се сваке године у просјеку смањи број становника за око 5.000 због негативног природног прираштаја и за још око 10.000 због исељавања. Поставља се најозбиљније питање ко ће у будућности одржавати постојећу инфраструктуру, ко ће пунити фондове, од чега ће се исплаћивати пензије и слично. Никако не смијемо постати друштво стараца, односно не смијемо више да игноришемо овај проблем јер тако можемо директно изазвати нашу националну трагедију. На уму нам стално треба бити да заједнице које се не могу демографски одржати не могу очувати ни свој простор, а ни свој идентитет – драматично је упозорење које је Маринковић изнио у јавности.

Примјер Њемачке

Иако политичке елите у своју одбрану често наводе да је рат уништио економију и да је потребно много времена да се она опорави, историчари подсјећају да је Њемачка у Другом свјетском рату била до темеља срушена, а да је већ до 1958. године, бар западни дио, учетверостручио индустријску производњу. До 70-их година Њемачка је постала водећа економска сила, а почетком 80-их постигли су пуну запосленост.

Двадесет и три године након рата економија БиХ је и даље при самом дну свјетске лествице. Иако се економски успјех Њемачке често приписује Маршаловом плану, односно америчкој финансијској помоћи за обнову Европе, историчари упозоравају да су помоћ тада добиле и остале европске земље, па свеједно нису могле пратити Њемачку.

Подсјећају и на то да је кроз БиХ од рата наовамо прошло на стотине милијарди евра помоћи што кроз разне међународне донације, тако и од дијаспоре, те да би ова земља данас била Швајцарска да су наше политичке елите биле фокусиране на развој и опоравак, а не на лично богаћење. Анализе показују да БиХ сваке године прими више стотина милиона евра међународне помоћи, како кроз новчану тако и кроз материјалну помоћ.

Рат још траје у БиХ

Историчар Зоран Пејашиновић каже да је Други свјетски рат по свему био далеко страшнији од оног који смо имали у БиХ, али да је 1945. тај рат завршен и кренуло се у економски опоравак, док ми и даље живимо као да рат још није завршен.

– И Нијемци и Јапанци, као коловође тог рата, признали су пораз, подвукли црту и окренули се мирнодопском животу и раду. То су вриједни народи који су засукали рукаве, окренули се животу и направили чудо у врло кратком времену, упркос страшним губицима и разарању. Десио се апсурд да смо ми као побједници, односно наши очеви и дједови, само десетак или 15 година након рата отишли у Њемачку да радимо као гастрабајтери. Те двије земље су нам добар примјер како се може када се хоће – каже Пејашиновић. 

Да су наше политичке елите након протеклог рата засукали рукаве и почели да се баве економијом, социјалним и свим другим питањима битним за свакодневни живот, Пејашиновић вјерује да бисмо данас били богата земља. Међутим, како истиче он, и политичке елите би тада биле другачије од оних које смо гледали свих протеклих година јер не би могли добијати изборе на затрашивањима народа већ на преданом реду и раду.

Одлазе сви редом

Пејашиновић истиче да политичке елите гријеше када садашње миграције поистовјећују са онима које су се дешавале у претходном периоду.

– Мала смо земља и оволике миграције остављају погубне посљедице. Тешко да смо тога уопште свјесни. Тачно је да је миграција увијек било, од оних ратних, поратних до политичких, али оваквог девастирања читавих регија није било. Оно што је феномен јесте што нам данас одлазе све генерације, али и што одлазе образовани и ситуирани људи – каже Пејашиновић.

Он истиче да је ранијих деценија, па и вијекова, наталитет био висок, па је могао да амортизује те миграције.

– Данас имамо двоструко сјечиво – екстремно низак наталитет, који је најнижи у Европи, а с друге стране механички одлив становништва и то најчешће биолошки репродуктивног. То двоје када се споји то је како наркоман који постане алкохоличар – додаје Пејашиновић.

Он истиче да се у БиХ рат још није завршио, бар ако је судити по дневницима које свако вече можемо гледати на телевизијама.

– Када погледате дневник било које телевизије и уопште стање духа у БиХ, рат још није завршен. Главне теме су и даље ратне, поратне, у вези с ратом, ратним злочинима, суђењима… Било би добро за неке озбиљне психологе и социологе да се позабаве тиме као феноменом – упозорава Пејашиновић.

(Српскаинфо)