Прича: Нови нокдаун Чола Балбое...

. . . на опроштају од старих генерала и припрема за крсташки поход без њих! Само да се Роналдо родио коју годину раније. . .

Фудбал 13.03.2019 | 23:00 Мало је тренера на свету који би показали такву оданост и преданост клубу као што је то Дијего Симеонеурадио у мадридском Атлетику. Неки би постали свесни да не могу даље, да су достигли врхунац каоМурињо у Интеру, Клоп у Борусији, Анћелоти у Милану, Гвардиола и Луис Енрике у Барселони, Зидан пролог лета у Реалу... Окренули би се и отишли даље.  

Али Чолов фанатизам се огледа не само у начину на који тренира Атлетико и којим му је променио ДНК. Његов фанатизам је и када годинама одбија понуде Интера, Челсија, Пари Сен Жермена и осталих. Док доживљава нокдаун за нокдауном и док га сви моле да баце пешкир, али он остаје у рингу попут Рокија Балбое. Окрвављен и претучен, али мазохистички припремљен да трпи и да чека тај завршни ударац који ће њему или противнику задати коначни нокаут.

Његов најтежи противник је Кристијано Роналдо који никако не успева да заврши у кавезима које јеСимеоне до сада успешно прирпемао за све остале фудбалере света, па чак и Месија.

Само да се Португалац родио коју годину раније, Дијего Симеоне би имао освојену Лигу шампиона и не би данас био у Атлетику. Пету годину заредом, Симеонеов Атлетико је у походу на освајање Лиге шампион стао пред Кристијаном Роналдом. Четири пута је Роналдо побеђивао Чола са Реалом, два пута у финалима, а синоћ и са Јувентусом.

Два пута је Симеоне био на прагу ушатог пехара. Први пут у Лисабону када су га секунди делили од тријумфа пре оног гола Рамоса, други пут у Милану када је пенал лутрија спасила Роналда и Реал. Синоћ јеЧоло имао огромну шансу да коначно елиминише Португалца, али му ни два гола предности нису били довољни. Једноставно, Роналдо је постигао три.

Сваки од тих пораза је био болан на свој начин, али овај синоћ баш боли. Атлетико је заустављен у походу на финале на свом стадиону. Откако је Метрополитано добио организацију финала, Чоло и клуб су се спремали да испишу историју пред својим навијачима.

Огроман новац је уложен, Атлетико је све само не сиромашни клуб у борби против богатих. Гризман је један од најплаћенијих играча на свету, Симеоне један од најплаћенијих тренера на свету. Атлетиков буџет за плате је један од највећих у Европи и налази се у Топ 10. Све то да би се коначно прешла граница на путу ка алтином клубу. А она неће бити пређена док Ателтико не освоји Лигу шампиона. Тај план је синоћ опет пропао.

Ипак, не треба отписати фудбалског „зликовца“ који је од романтичног клуба направио банду за коју нисте сигурни да ли јој се дивите на фанатичне посвећеност или је мрзите због уличарског фудбала. Чоло и не тражи да воле њега и његов тима. Штавише, лепше му је у кожи наредника Алда Рејна који ће сакупити бандите са свих крајева света и кренути у лов свакојаким оружјима испод етички норми. Утисак који оставља му до сада није био важан, само коначан резултат. Када буде надтрчан, надскочен и надигран као синоћ, спортски ће честитати. Неће кукакти ни на судије, ни на кога другог. Када побеђује, показиваће свима „лос цојонесе“. Нити ће га ово прво учинити кукавицом, нити ће после овог другог бити храбрији него што јесте.

Ипак, овај пораз у Торину јесте на неки начин крај једне генерације и једног циклуса.

Чолови генерали полако силазе са сцене.Габи је предао кормило још прошле године, на лето ће отићи Годин, вероватно Хуанфран и Филипе Луис. Можда ће и Дијего Коста коначно отићи по новац у Кину. Биће то дефинитан крај оне генерације која је узела титулу Барси у Примери и била на секунд и једну поштену судијску одлуку од трофеја Лиге шампиона. Нико из оног тима неће преостати. Али проблем је што и неки млађи, предодређени да наследе „Каудиља“ Година и сенаторе, схватају да Атлетико не нуди витрину са пехарима. Лукас Ернандезће вероватно преломити да му је са Бајерном лепше да осваја трофеје по Немачкој него да у Атлетику буде део генерације чији један трофеј ће имати моралну и емотивну вредност као три Бајернова.  

Надљудским напорима су Чоло и Атлетико успевали претходних година да одрже костур екипе на окупу. Ходали су наглавачке да летос задрже Гризмана, успели да мамутским уговорима блиндирају Кокеа иСаула, вероватно ће и Облака... Хименез је пројектован као Годинов налседник. Родри, Кореа, Аријас ће остати да понесу тежак терет који су им пролетери „чолизма“ оставили у аманет.

Саул и Коке то могу иако су синоћ били највећи кривци што је Атлетико био немоћан. Они нису показали зубе на средини терена, они нису успели да наметну своју игру и да искажу Атлетикову оштрину. Али они нису спорни. Могу да буду само бољи и искуснији у будућности. Међутим, питање је ко ће ту бити уз њих да крене у трећи крсташки поход са Чолом.

Ту су Гризман, Хименез, Парти и Аријас као играчи са „чолизмом“ у ДНК. Мората не делује као тај карактер.Лемар још мање, а плаћен је рекордних 70.000.000 евра. Та лака коњица из Монаковог луксузног излога тешко се уклапа у захтеве и принципе Чоловог Атлетика. Лемар не само да је синоћ био Ахилова пета Атлетика, него је и по Алегријом признању оним промашајем за 3:0 у првој утакмици дао наду Јувентусу. А Лемар је само једна у низу слабих процена Атлетикове трансфер политике последњих година. Калинић, Гаитан, Гамеиро, Врсаљко, Џексон Мартинез, Манџукић, Ћерћи, Хименез, Алдервајрелд, Хименез, па чак и Витоло су само неки од играча који су били промашаји или једноставно нису могли да се уклопе у Чоловсистем како је то он желео.

Све је теже наћи играча који ће уклопити у тај систем. Зато ће можда и Чоло морати да се мења. Да не би загазио у Мурињову тоталну декаденцију и постао усамљеник који не види да га време гази. Шпанија и Атлетико као школа нуде богатије ресурсе него у већини других фудбалски средина. Основна идеја Чолизмаможе да се задржи, али мора и да се оплемени. Да има алтернативу, да нуди класу и таленат као што је то синоћ урадио Алгери са Јувентусом. Макар је таква једна школа мишљења.

Али немојте бити изненађени ако се Симеоне догодине врати још јачи, још покваренији, још дефанзивнији и још агресивнији. Оно синоћ јесте био слом, али макар смо се таквих сломова нагледали у Лиги шампиона претходних година. И од много већих и талентованијих. Само је Чоло добра мета за критиковање због декаденције коју гаји. Мање-више су сви пролазили кроз сличне трауме. Од Анћелотијевог Милана, прекоМурињових и Гвардиолиних тимова против ривала као што Дортмунд или Монако. Па чак је и Барселона испадала од Роме после два гола предности?! А бити елиминисан од пројекта какав је Јувентусов у којем је клемпави пехар још већа опсесија него Атлетику, може и боља екипа од Чолове.

Нови уговор вредан 24.000.000 евра по сезони јасно говори да Дијего Симеоне неће још дуго из Атлетика и да се његовој филозофији и правцу слепо верује. А како и не би?

Где су били када их је Чоло преузео?

А где су данас?

Није готово. Можда је данас горак укус због онако кукавичког испадања и немоћи. Али Дијего Симеоневећ сигурно данас размишља о плану како да крене у нови крсташки поход на свети грал у виду клемпавог пехара. Неће отићи док не поломи главу ударајући у зид. А трвдоглавост му је јача страна. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: реутерс