Интервју - Лане Јовановић: Па, ко би одбио Ливерпул?!
Некадашњи српски нападач Милан Јовановић не каје се због одласка у Ливерпул, о Красићевој "левој нози", зашто је вечити дужник Хрвату Дарију Срни, због које изјаве жали и зашто не воли да прича о Аустралији. Погледајте његов ТОП 11 тим. . .
Фудбал 14.03.2019 | 23:10
И Лане је прошао свашта у каријери док није догурао до врха. До титула, признања, Ливерпула и Светског првенства. Дуг је пут од Бајине Баште до Енфилд Роуда. Баш дуг. И компликован. Можда у томе и јесте драж. Кроз трње до звезда. Знајући њега, не би ни пристао на лакшу варијанту. Војводина, Шахтјор, Локомотива, Стандард, Ливерпул, Андерлехт. Много зноја, муке и одрицања. Богу хвала, много и голова. Гомила голова. А сваки је славио као да је најважнији у каријери.
(снимак прославе гола од 1:37)
"Свима је упало у очи да се Дућа (Душан Тадић) није претерано радовао када је затресао мрежу у Мадриду. Открићу вам једну јако важну ствар коју сам научио од бившег селектора репрезентације Владимира Петровића Пижона. Он је умео да каже: ’Који се ђаво радујеш, само безвезе трошиш калорије и енергију за наставак утакмице’. Сада из ове перспективе, мислим да је потпуно у праву. Када се постигне гол, судија не свира крај. Игра се даље. Пижонове речи су од сувога злата. Ја сам пар пута могао да настрадам током прославе гола. Рецимо, против Немачке на СП у Јужној Африци када сам упао у канал или после победоносног гола за Стандард у 90. минуту великог дербија са Андерлехтом. У маниру Мате Парлова, полетео сам у публику и ризиковао озбиљне последице због стампеда навијача. Срећом, преживео сам".
Добродошли у ТОП 11 Милана Ланета Јовановића.
За почетак, да се определимо за систем: "Нека буде 4-3-3 да бих лакше сместио све оне нападаче са којима сам играо током каријере. Мени је лично највише одговарао 4-4-2, без обзира да ли сам био на крилу или у шпицу. То је право фудбалско опредељење. Офанзивно и убитачно".
ВОЈВОДИНА (1999 - 2003)
Све је почело у смирај 20. века. Неко је у Војводини сазнао за таленат момка из Бајине Баште и потрудио се да га "Ракетом" (аутобуски превозник) доведе у Нови Сад.
"Стигао сам са непуних 16 година, у време када су омладинску школу водили легендарни Илија Пантелић и чика Бране Новаковић. Они су одмах проценили да у мени лежи потенцијал и драго ми је што сам оправдао њихово поверење. Војводина је моја љубав, ту сам стекао афирмацију и привукао пажњу на себе. Период је био врло турбулентан, догодио се онај фамозни штрајк фудбалера и све је то успорило мој напредак у каријери. За четири сезоне нисмо се ни приближили врху табеле. Неки клубови који по традицији не могу да се мере са Војводином заузимали су места иза Звезде и Партизана, а ми смо се гушили у немоћи и остајали без прилике да се докажемо на међународној сцени".
Новосађани су у старој Југославији умели да помрсе рачуне великима и два пута да им преотму трон. Ред је био да у новим условима и на суженом простору, бар једном запрете Звезди и Партизану у трци за титулу: "Разлози су дубљи и није им место у овој рубрици. Могао бих свашта да вам испричам када се угаси камера и искључи диктафон. Неразумљиво је да клуб таквог реномеа не уме да ради боље и продуктивније. Раније су бар стварали играче који су били ослонац тима у репрезентацији Србије. Сада је и ту дошло до застоја. Тренери и радна заједница месецима не примају плате, финансијски проблеми су се рефлектовали на омладинску школу. То је клуб који држи монопол у граду од пола милиона становника и у регији од два милиона људи, буквално нема конкуренцију, а од резултата ни трага ни гласа".
Кандидати из Војводине:
Голмани: Влада Аврамов, Драган Жилић, Саша Тодић;
Одбрана: Радослав Батак, Саша Цилиншек, Далибор Драгић, Дарко Шушкавчевић, Јован Танасијевић, Мићо Врањеш, Бојан Незири, Мирко Поледица, Милан Степанов;
Везни ред: Мирко Алексић, Милош Красић, Радован Кривокапић, Ивица Францишковић, Роналд Хаби;
Напад: Милан Белић, Игор Богдановић, Петар Пуача, Зоран Јанковић ...
ТОП 11 - Милош КРАСИЋ (везни ред)
"Видело се одмах да је врхунски таленат. Одскакао је од своје генерације и врло брзо су му дали капитенску траку. Нисам га изабрао у ТОП 11 због партија у Војводини, већ због свега што је направио касније у каријери. Ја сам га од првог дана заволео и прихватио као млађег брата. Био је инетересантан, онако луд од малих ногу. Сећам се да је стигао у Нови Сад за време бомбардовања, отац га је довео из Косовске Митровице јер је његов старији брат Бојан већ био члан Војводине. У то време, сви су панично бежали у подруме и склоништа, а он ми је једини веровао да нам неће ништа фалити ако останемо у стану и гледамо телевизију. Имао је тек 14 година. Тако смо се зближили, после се и окумили и данас смо нераздвојни. Жао ми је што у Јувентусу није оставио дубљи траг, мада је он у првој сезони проглашен за другог најбољег играча Серије А, после Златана Ибрахимовића. Много звучнијим именима то никада није пошло за руком. Кратко је трајао у врхунском фудбалу, имао је потенцијал за далеко веће домете. Често причамо о његовој каријери, сада је мудрији и трезвеније гледа на неке ствари, свестан је да има и његове кривице у свему томе. Прошле године сам му уступио епитет најмлађег и најздравијег пензионера у Новом Саду".
ШАХТЈОР ДОЊЕЦК (2003 - 2004)
Штрајк у Војводини није само успорио развој каријере, имао је далекосежније последице:
"Због паузе и недовољне физичке спреме, задобио сам три тешке повреде у врло кратком временском интервалу. Морао сам сва три пута под нож и многи би на мом месту дигли руке од фудбала. Искључиво захваљујући енергији и младалачком ентузијазму, вратио сам се на велика врата и потписао уговор са Украјинцима. Прича са Шахтјором нема ништа заједничко са мојом епизодом у Локомотиви. У Доњецку сам добио шансу у првих десетак утакмица и све је било фантастично. У најгорем могућем тренутку догодила се нова повреда хрскавице колена која ме је неколико месеци одвојила од терена. Шустер је био веома коректан према мени, гледао је на све начине да ме врати у живот и није се плашио да ме стави у тим чим сам се вратио у тренажни процес. Победили смо у првенству са 2:0, дао сам гол, после тога долазе припреме и ја сам у свих десет контролних мечева био у стартној постави. Три дана пре почетка првенства, мој колега Старостјак ми је неопрезним стартом на тренингу поломио прст и поново ме послао на принудни одмор. Једноставно, звезде ми нису биле наклоњене".
Дакле, Бернд Шустер није био негативно настројен према свим Србима у Шахтјору:
"Хахахаха... знам за тај случај са Лалатовићем. Био сам присутан када су се закачили. Није тачно да је била туча, можда је Лала имао намеру да га удари, али је на време схватио да то не води ничему. То је Ненад, ја га приватно много волим и поштујем. Потпуно је друга особа ван терена. Када седне на клупу, у њему проради тај темперамент и не уме да се контролише. Морао би да поведе рачуна, ипак се бави озбиљним и одговорним послом, самоконтрола је важна компонента у том мозаику. Ја никада нисам имао конфликт са Шустером. Напротив. Много ме је ценио, чак је задужио свог помоћника да ми додатним радом помогне да се што лакше вратим после повреде".
Кандидати из Шахтјора:
Голман: Стипе Плетикоса;
Одбрана: Разван Рац, Дарио Срна, Данијел Флореа, Даиниус Галвецкас, Предраг Пажин, Сергеј Попов, Михајло Старостјак;
Везни ред: Игор Дуљај, Олексеј Гај, Маријуш Левандовски, Анатолиј Тимошчук, Звоне Вукић, Генадиј Зубов, Алексеј Бакарев, Јевгениј Бредун;
Напад: Јулијус Агахова, Олексеј Белик, Брандао, Ципријан Марика, Андреј Воробеј
ТОП 11 - Даријо СРНА (десни бек)
"Жао ми је што за Вукића не могу да нађем место, јер ми је у везном реду најжешћа конкуренција. Искористићу прилику да ставим Срну на позицију десног бека. То је момак који се рађа једном у сто година. Прихватио ме је као најрођенијег, чак сам живео код њега у периоду транзиције, док сам се селио и сређивао нови стан. Човек ме је задужио за сва времена. На страну играчки квалитети који су заиста неоспорни, али ја бих истакао људске особине које Дариовој личности дају посебну димензију. Много воли нашу музику, дружили смо се, подржавали један другога. Нажалост, нисмо више у контакту. Путеви су нам се разишли, понекад га поздравим преко заједничких пријатеља. Видим да је сада у Каљарију, волео бих да дођем до његовог броја телефона и да га чујем после толико времена. У сваком случају, много је важније оно што носим у себи као успомену на дружење са тим дивним човеком и великим другом".
ЛОКОМОТИВА (2004 - 2006)
Јовановић није играо за Шахтјор у квалификацијама за Лигу шампиона где су Украјинци после победе против Шерифа испали од руске Локомотиве. Игром случаја, каријеру је наставио управо у редовима московског клуба. Боље да није...
"То ме највише боли. Локомотива је највећа празнина у мом фудбалском животу. Једини период када сам био потпуно здрав, а нисам уопште играо. У Москви сам само четири месеца провео у нормалном статусу и здравом амбијенту. Све остало време сам потрошио на судске спорове и покушаје да извучем папире. У принципу, људи су били ок. Нико ми није директно ставио до знања да ме не жели у екипи. Већ је постојао систем, тренери су имали поверење у играче који су дуже време били у клубу. Нисам се ни ја најбоље информисао када сам потписивао уговор. Дошло је до сукоба две струје, мене је довео човек који се водио као већински власник Локомотиве, али је и тренер имао своје акције у клубу. Било је ту свега. Нећу да грешим душу, можда је било и до мене. Требао ми је неки ветар у леђа и мало комфорнији амбијент за адаптацију. Жао ми је само што нисам закачио Муслина, он је покушао касније да ме задржи и да ме оживи као фудбалера. Скоро сам сазнао за тај детаљ и користим прилику да му се захвалим. Било је касно, јер сам се дуго судио и на крају разишао са Московљанима".
Кандидати из Локомотиве:
Голман: Елдин Јакуповић;
Одбрана: Сергеј Гуренко, Дмитриј Сењиков;
Везни ред: Селзињо, Денис Глушаков, Марат Исмаилов, Александр Самедов;
Напад: Гери О’Конор, Винстон Паркс, Дмитриј Сичев, Амр Заки
ТОП 11 - ?
"Заборавили сте Лоскова. Једна ’десетка’ старог кова, све види и све зна. Изузетан пас, преглед игре, дуга преносна фантастична, сигуран на лопти, мозак екипе. Али, ако ставим њега, где ћу са Џерардом и компанијом. Криво ми је што сам се мимоишао са Банетом Ивановићем, њега бих сигурно искористио за позицију штопера. 'Ајде да Локомотиву оставимо за крај".
СТАНДАРД ЛИЈЕЖ (2006 - 2010)
Чудни су путеви фудбалски. Када најмање очекујете, коцкице се сложе, а звезде на небу заузму одговарајући положај.
"То је једна невероватна прича. За филм. Био сам у то време на корак од Црвене звезде. Пикси се распитивао код неких мојих другара о томе какав сам ван терена, знао је за паузу и хтео је да се увери да нисам за старо гвожђе. Онда се догађа нешто што само судбина може да режира. Повод мог одласка у Лијеж, била је још једна повреда која се завршила операцијом. Захват је извршио чувени Небојша Поповић о коме у том тренутку нисам знао ништа осим тога да је реч о врхунском хирургу и бившем спортисти. Нисам знао ни где идем ни код кога. Испоставило се да је човек један од најтрофејнијих рукометаша свих времена и да је поред сталног посла у једној белгијској болници, радио и као званични доктор у Фудбалском клубу Стандард. Нисам ни о клубу имао много информација. Гледао сам њихове мечеве у Европи, знао сам да је капитен наш Драгутиновић и да у тиму играју звучна имена попут Милана Рапајића и Ерика Дефландра. На Небојшин предлог, прихватио сам одлазак на пробу, јер нисам имао другог избора. Био сам већ у озбиљним фудбалским годинама и шта сам могао да изгубим. Да бисте прошли пробу у Белгији није довољан само квалитет, мора и срећа да вас погледа. Наместило се да првих пет утакмица одиграм без грешке, понудили су ми трогодишњи уговор и почели смо сарадњу на обострано задовољство".
Судбина нам само подели карте, ми смо ти који играмо...
"Ја сам се практично од нуле вратио фудбалу и добио шансу за ново доказивање. Боскамп је већ после четири кола смењен због лоших резултата и дошао је Прудом. Брзо сам се уклопио, почели смо да нижемо победе и успели смо после 25 година паузе да вратимо титулу у Лијеж. Стандард је један од највећих и највољенијих клубова у Белгији, има армију навијача, представља кохезиони фактор јер спаја Валонце и Фламанце који не стоје најбоље на политичком плану. Дуго су били у сенци Андерлехта и Брижа и зато је и прослава титуле била луда и незаборавна. Надовезала су се индивидуална признања, ја сам једини фудбалер у историји Стандарда који је освојио ’Златну копачку’ за најбољег стрелца (2008) и ’Кристалну лопту’ за најбољег играча Белгије (2010)".
Случајан сусрет са хирургом иницирао је једну од најинспиративнијих прича у историји белгијског фудбала.
"Са Болоњијем смо освојили још једну титулу, а са Донофријом догурали до четвртфинала Лиге УЕФА. Избацили смо Салцбург и Панатинаикос, а испали од Хамбургера. Сећам се да нам је Петрић дао фантастичан гол у Лијежу, маказицама са 16-17 метара, ремек-дело. Имали су Зе Роберта, Боатенга, Ван Нистелроја... Моћна екипа, просто је невероватно да су после испали од Фулама у полуфиналу. Штета, имали смо јединствену прилику да уђемо у анале Стандарда и умешамо се у борбу за европски трофеј".
Кандидати из Стандарда:
Голман: Оливије Ренар, Рорис Арагон, Синан Болат;
Одбрана: Филип Леонард, Нуњо Коељо, Мохамед Сар, Фредерик Дупре, Огучи Онијеву, Ерик Дефландр, Фред, Фелипе, Данте, Дигао, Себастијан Покоњоли, Виктор Рамос, Рами Гершон, Кристофер Вербист;
Везни ред: Милан Рапајић, Аксел Вицел, Сержо Консеисао, Стивен Дефур, Габријел Н’Галула, Маруан Фелаини, Сирамана Дембеле, Мехди Карсела- Гонзалез, Вилфред Далма, Седрик Коле, Оливије Дакур;
Напад: Рикардо Са Пинто, Игор де Камарго, Диумерси Мбокани, Леон Бенко, Кристијан Бентеке, Муса Траоре.
ТОП 11 - ДАНТЕ (леви бек)
"Прославио се касније на позицији штопера, али мени је деловао још боље уз леву аут линију. Изузетан дефанзивац, мој субјективни осећај је да је био потцењен у Белгији. Више се писало о неким играчима који Дантеу нису ни до колена. Физички јак, храбар у дуелима, технички изузетан. Једино му је брзина била дискутабилна, али је то компензовао другим квалитетима. Знао сам да ће направити велику каријеру и за мене није изненађење што је са Бајерном покорио Европу и освојио Лигу шампиона. Све оно што је радио на тренингу био ми је довољан аргумент да га ценим као играча“.
ЛИВЕРПУЛ (2010 - 2011)
Прелазак у Стандард био је потез каријере, али је пред Светско првенство у Јужној Африци куцнуо час да се потпише уговор живота.
"Да се сада вратим у прошлост, да ми неко понуди Ливерпул и каже да ћу се само годину дана задржати на Енфилду, прихватио бих оберучке. Не познајем фудбалера који је спреман да одбије славни енглески клуб. Много је околности које ми нису биле наклоњене у том тренутку. Рафа Бенитез је отишао пре почетка сезоне и практично нисам одрадио ниједан тренинг са тренером који је инсистирао на мом доласку. Руку на срце, Рој Хоџсон је такође био максимално коректан и пружио ми је шансу у првих неколико утакмица. Наместило се да два најбоља играча, Фернандо Торес и Стивен Џерард, баш у том моменту буду у лошој форми што се одразило на целу екипу. Имали смо просечну сезону, освојили тек шесто место у Премијер лиги и испали у оба купа већ у првом колу. У ФА купу од Манчестер јунајтеда и у Лига купу од Нортемптона. За утеху остаје то учешће у Лиги Европе где смо без проблема прошли групу, затим избацили Спарту из Прага и неочекивано испали од Браге. Највише ми је криво што после мечева са Наполијем и Стеауом, у којима сам пружио своје најбоље партије у дресу Ливерпула, нисам добио шансу да у континуитету одиграм још неколико утакмица. Али, не жалим. Онај осећај када загрми ’Yоу’лл невер wалк алоне’ на препуном Енфилду, не бих мењао низашта на свету".
За годину дана, 18 утакмица и два гола. Један против Стеауе у Лиги Европе и један против Нортемптона у Лига купу.
"С обзиром на специфичност енглеског фудбала који захтева дужи период адаптације, за мене је то био задовољавајући учинак. Очекивао сам да друга сезона буде још боља и продуктивнија. Нажалост, дошао сам у ситуацију да већ после годину дана морам да пресечем. Да сам био млађи, можда бих ставио све на коцку и остао да се борим за своје место под сунцем. Али, са пуних 30 година, морао сам да размишљам о перспективи и донео сам одлуку која ће ми продужити каријеру. Упркос свему, из Енглеске носим најлепше могуће успомене. Пре свега спортску културу какве нема нигде на свету. Та оданост навијача, то стрепљење које траје већ три деценије, тај осећај када цео стадион кличе иако је Ливерпул изгубио. Ове сезоне имају шансу коју не смеју да пропусте. Ако сада не освоје титулу, неће никада. Конкуренција је из године у годину све јача, клубови улажу ненормалне своте новца, а Ливерпул без трофеја није Ливерпул. За њих је много важније да освоје Премијер лигу него да постану европски прваци".
Кандидати из Ливерпула:
Голмани: Бред Џонс, Пепе Реина;
Одбрана: Глен Џонсон, Дани Агер, Фабио Аурелио, Џејми Карагер, Мартин Шкртел, Џек Робинсон; Везни ред: Раул Меирелеш, Стивен Џерард, Џо Кол, Макси Родригез, Дирк Кајт, Лукаш Леива;
Напад: Давид Н’Гог, Фернандо Торес, Луис Суарез, Рајан Бабел;
Тренери: Рој Хоџсон, Кени Далглиш.
ТОП 11 - Стивен ЏЕРАРД (везни ред)
"Дете Ливерпула. Икона. Институција. Он ме је и сачекао са Рафом када сам потписивао уговор. Дошао је да ми пожели добродошлицу и то је за мене био посебан тренутак. Те сезоне није био на свом нивоу, али оно што је показивао на тренингу за мене је било фасцинантно. Издвојио бих пас и шут као нешто што га је разликовало од свих других играча са којима сам играо. Плус оно лидерско што је носио у себи и што га је учинило легендом клуба. Стиви Џи је бренд Ливерпула, особа за пример и капитен за сва времена. Иронијом судбине, његова грешка против Мурињовог Челзија, коштала је ’црвене’ титуле пре пар сезона. Дешава се то и највећима. За мене је непојмљиво да фудбалер његових квалитета никада није био шампион Енглеске. Волео бих да му се посрећи у тренерској каријери, заслужио је".
АНДЕРЛЕХТ (2011 - 2013)
У Ливерпулу кратко, али слатко. Морао је да донесе најтежу одлуку у животу. Свестан да ће бити оних који му никада неће опростити.
"Разумем најватреније присталице Стандарда. Видели су у мени идола и не могу да вам опишем колико им је тешко пало када сам обукао дрес Андерлехта. Покушавам често да амортизујем причу, па кажем како бих волео да ме памте по головима и трофејима које смо заједно освојили. Живот ме је одвео на другу страну и шта да се ради. Као за инат, намести се да их у првом дербију декласирамо 5:0. Дао сам гол и наравно да се нисам радовао. Не због Пижона, већ због респекта према бившем клубу".
Већ у првој сезони титула и девет голова у првенству Белгије. Додао је још три у Лиги Европе, два у плеј-офу против Бурсе за коју је играо његов друг Степанов (и дао гол) и један против Аека на старту групне фазе.
"Освојили смо супериорно групу са свих шест победа против Локомотиве, Аека и Штурма. Гајили смо велике амбиције у Европи и били смо апсолутни фаворити у 1/16 финала против АЗ Алкмара. Пропустили смо много шанси, били бољи у обе утакмице, али су нас Холанђани казнили и са две минималне победе од по 1:0 отишли даље. Из те сезоне памтим и гол у 92. минуту против Брижа за 1:1. Промашио сам пенал у првом полувремену и морао сам некако да се искупим".
Сличан биланс и у другој сезони. Опет титула и опет девет голова у првенству. Ризницу је обогатио са трофејом у Суперкупу Белгије.
"Славили смо против освајача купа Локерена и то је била увертира у нови поход на шампионски ловор. Био сам са Мбоканијем и Де Сутером најбољи стрелац екипе. Добро смо гурали и у Лиги шампиона, иако смо имали тешку групу са Миланом, Малагом и Зенитом. Мука ми је када се сетим кључне утакмице у Санкт Петербургу. Прво промашим зицер, а после ме лопта погоди у руку и они из пенала победе 1:0".
Кандидати из Андерлехта:
Голман: Силвио Прото;
Одбрана: Оливије Дешахт, Денис Одои, Роланд Јухаш, Марсин Василевски, Џордан Лукаку, Ентони Ванден Боре;
Везни ред: Лукас Биља, Лукаш Маречек, Саша Кљештан, Денис Прат, Гијом Жиле, Ламиша Мусонда, Фернандо Канезин, Роналд Варгас, Беди Мбенза. Шеику Кујате, Масимо Бруно;
Напад: Матијас Суарез, Кану, Пату Кабангу, Том де Сутер, Дијумерси Мбокани, Олександр Јаковенко
ТОП 11 - Диумерси МБОКАНИ (напад)
"Видите по именима, у поређењу са Стандардом то је била далеко скромнија екипа. Али смо деловали компактно и непобедиво. Немам дилему око места у шпицу. Мбокани је ван терена био специфичан, нисмо се пуно дружили. Класичан пример играча који због животног стила није направио каријеру. Одговорно тврдим да је имао потенцијал за клубове топ класе. Могао је све. Да сам реши, да буде у служби екипе. Робустан, јак, са феноменалним осећајем за гол. Штета што није волео да тренира. Пошто сам стигао у Андерлехт у зрелим играчким годинама, тренер је инсистирао да у свлачионици држим дисциплину под контролом. Имао сам ауторитет и ја сам један од ретких које је Мбокани бар понекад послушао за нешто. Највећи гаф? Још док смо играли у Стандарду, није се појавио у карантину пред најважнију утакмицу у историји клуба. Човека нема на ручку, нема га ни три сата после ручка, а ми играмо против Андерлехта и победа нам гарантује титулу. Прудом је одлепио од беса, једва смо га наговорили да Мбоканија стави у тим, а да санкцију остави за касније. Он изађе на терен, постигне оба гола и ми постанемо шампиони. Где је био? Нико никада није сазнао. Вероватно ни он не зна где је био".
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СРБИЈЕ (2007 - 2012)
Дуго су Клементеа убеђивали да скокне до Белгије и погледа момка који решета мреже у дресу Стандарда.
"Посрећило ми се да је дошао на дерби против Андерлехта који сам решио голом у 67. минуту на асистенцију Аксела Вицела. Било је логично да ме после тога позове у репрезентацију. Деби је био као из снова, славили смо у Хелсинкију 2:0, ушао сам уместо Пантелића и одмах се уписао у стрелце. Сећам се да ми је Данко шмекерски одиграо петом, ја сам пробио финског дефанзивца и рутински завршио акцију. Клементе је био јако коректан. Поштено је делио минутажу и форсирао оне који су били у најбољој форми. Чини ми се да нисмо имали довољно стрпљења, таман када је упознао наш менталитет, пустили смо га да оде. То нам се редовно дешава. Погрешили смо и са Михајловићем. Он је у првих пет утакмица лутао и експериментисао, али смо у других пет деловали бриљантно. Било је логично да настави посао и да нас одведе на Европско првенство. Ми смо га сменили и опет све из почетка. Континуитет је од круцијалног значаја за рађање једне генерације и стварање јаког тима".
Квалитет увек дође до изражаја. Без обзира на име селектора и конкуренцију у екипи. Довољно је само да се играч нађе на списку. А и не мора...
"Ја нисам био међу кандидатима када је Антић почео циклус за Светско првенство. Добио сам накнадно позив за утакмицу са Литванијом, јер се неко повредио на дан окупљања. У томе је величина Радомира Антића. Без сујете је рекао: ’Па чекај, можда сам се огрешио о тог момка који гине на тренинзима и заслужује место у стартној постави’. Није подлегао притисцима челника једног нашег клуба који су гурали свог фудбалера да би се продао у иностранство. То је била прекретница, одиграо сам одлично и усталио се у репрезентацији. Да се разумемо, ми би добили Литванију и са тим момком око кога су се ломила копља. Ради се о изузетном играчу, али за репрезентацију треба да играју они који су тренутно у најбољој форми. Морамо сви да будемо у равноправном положају и да се осећамо као део тима. Зато је Антић посебна фигура у мом животу. Ако један Дејан Станковић, човек који је променио 11 селектора и одиграо више од 100 утакмица за репрезентацију, апострофира његово име у свим својим интервјуима, онда то нешто значи. Радомир је оплеменио наше каријере и дао им посебан печат. Ја га доживљавам емотивно и заувек ће бити пријатељ моје породице".
По јутру се дан познаје. Дебитантски гол у Финској најавио је још много врхунских партија у дресу са државним грбом. Укупно, 44 наступа и 9 голова. По два Фаранима и Румунима, по један Финској, Аустрији, Кипру, Бугарској и Немачкој.
"Најлепши је онај против Румуније у Београду, контра ногом, када смо изборили пласман на Светско првенство. А најдражи свакако онај против Немачке у Јужној Африци. Српски народ традиционално не гаји добре односе са Немцима и чекали смо четири деценије на ту победу. Чак сам пре утакмице рекао Марку Марину да не запиње превише, иако у том тренутку нисам био сигуран да вуче порекло из наших крајева. То је тријумф који остаје за сва времена у аналима српског фудбала. Немци су имали страшну екипу, за четири године само су од Шпаније претрпели пораз. Искористили смо предност играча више, одиграли херојски и заслужено победили. Сећам се да сам у микс зони после утакмице рекао како ће се и за 50 година памтити да је Лане Јовановић срушио Немце на Светском првенству. Кајем се због те изјаве, био сам под утиском и жао ми је што сам себе ставио у први план. Стојкету припада највише заслуга јер је одбранио пенал и скинуо још неколико зицера у финишу меча. Краса је такође одиграо утакмицу живота, добио је максималну оцену у немачким медијима. Та победа има далеко већу вредност од пуке чињенице ко је постигао победоносни гол".
А онда Нелспруит. Недођија. Коме је уопште пало на памет да га уврсти међу градове домаћине Светског првенства.. Проклет био. Па тамо су одмах после Мундијала срушили стадион. Мбомбела. Господе боже, Мбомбела.
"Најболнија тачка у мојој каријери. После кажу да срећа не игра битну улогу у савременом фудбалу. Та утакмица је књишки пример како је срећа била на страни противника. Дизали смо форму за нокаут фазу и све се некако намештало да догурамо далеко. Против Гане стидљиво, против Немачке знатно боље и против Аустралије најбоље. То прво полувреме је било за уџбенике. Моћно, компактно, стабилно, технички изузетно, комуникација фантастична, проток лопте брз, непогрешив... Жигић шанса, Краса шанса, Бане шанса... Требало је већ на полувремену да водимо три-четири разлике. И онда тотални слом у наставку. И дан данас када се изнервирам на Красу на малом фудбалу кажем: ’Стално ти је неко крив, шта је са левом, служи само за квачило’. Али то су тренуци који ломе утакмице и који ломе каријере читаве једне генерације".
Кандидати из репрезентације:
Голмани: Владимир Стојковић, Влада Аврамов, Радиша Илић, Бојан Јоргачевић;
Одбрана: Антонио Рукавина, Ивица Драгутиновић, Немања Видић, Младен Крстајић, Бане Ивановић, Невен Суботић, Душко Тошић, Александар Коларов, Иван Обрадовић, Александар Луковић, Матија Настасић;
Везни ред: Ненад Ковачевић, Дејан Станковић, Бошко Јанковић, Здравко Кузмановић, Милош Красић, Игор Дуљај, Огњен Короман, Милан Смиљанић, Зоран Тошић, Миралем Сулејмани, Ненад Милијаш, Милош Нинковић, Гојко Качар, Радосав Петровић, Љуба Фејса;
Напад: Марко Пантелић, Данко Лазовић, Никола Жигић, Драган Мрђа
ТОП 11 - Немања ВИДИЋ (штопер)
"Е сад је мука. Кога год да изоставим, огрешићу се. Закачио сам ја још неколико момака у репрезентацији. На Кипру сам први пут играо заједно са Тадићем. Лазар Марковић је почињао, звали смо га ’вундеркинд’. Био је и мали Шчеповић, са њим сам делио собу. Мало је оних које не бих ставио, али шта ћу када ми дозвољавате само једног из репрезентације. Гледам шта је најфункционалније за тим и бирам Виду на позицију штопера. Био је специфичан. Имао је свој план и програм. У сваком тренутку озбиљан и дисциплинован. Све су то одлике које је и Алекс Фергусон навео у својој књизи као разлоге зашто му је поверио траку. Пазите, није он био обичан капитен. Он је био капитен најбољим играчима у историји Манчестер јунајтеда. То је посебна димензија. Жао ми је што играч његовог формата никада није направио значајнији резултат са репрезентацијом. Близу смо, он је из Ужица, ја из Бајине Баште, али се већ пар година не чујемо. Често га поздравим преко Мрђе, питам где је и шта ради. Видим да је заинтересован за тренерски посао, он ми личи на то. Красила га је дисциплина, има тај играчки ’бацкгроунд’ као базу за ауторитет и могао би да буде фантастичан тренер. Не сумњам да ће успети. Немања се родио као шампион".
Да комплетирамо ТОП 11. Недостају голман, штопер, један у вези и два нападача.
"Бане ми нема конкуренцију на позицији штопера, али прописи су прописи. Направићу преседан и померићу Маскерана из везног реда у задњу линију. Уосталом, он је у Барси и заблистао у улози централног бека. Са њим сам одиграо само једну утакмицу у Ливерпулу, ту прву против Арсенала. Он је одмах после тога отишао у Барселону. Веома ми је драг. Баш ми је пред тај дуел са Арсеналом дао корисне савете и помогао ми да пребродим почетну трему. Био је брз, хитар, агресиван. Скроман техничар, али је одрађивао посао. Када сам долазио у Ливерпул, спортски директор Едуардо Марсија ми је њега апострофирао као играча који је злата вредан за екипу и на кога човек увек може да се ослони".
У шпицу имамо само Мбоканија. А систем је 4-3-3.
"Један нека буде Фернандо Торес. Надимак говори све - Ел Нињо. Увек је био благе нарави, умерен и уздржан. Никада са њим није било неке непријатне ситуације. А на терену звер. Највише ми је пријало да играм са њим у тандему. Био је прототип модерног шпица".
Фали још један. Вероватно Суарез.
"Да, али не онај на кога ви мислите. Сви знамо какву је каријеру направио Луис Суарез и њему капа доле. Пакао од играча. Умео је да угризе и на тренингу, не само на утакмици. Ипак, мој избор је Матијас Суарез. То је најдоминантнији нападач са којим сам играо током каријере. Направио је трансфер у ЦСКА за 18 милиона евра, који је пропао због повреде колена. Да га та зла коб није пратила током каријере, ко зна докле би догурао. Дриблер, шутер, брз, непредвидив. Као од гуме. Пошто ћу на последње место у везном реду морати да ставим Лоскова, испричаћу вам анегодоту са утакмице у којој је мој Андерлехт избацио његову Локомотиву у Лиги Европе. Пришао ми је у свлачионици и рекао да никада у свом животу није видео већег мајстора од Матијаса Суареза".
Још само голман...
"Проклете пропозиције! Ја бих најрадије Стојковића. Знате шта, многи га оспоравају, а он нам својим интервенцијама сачувао бар 20 бодова у последња четири квалификациона циклуса. Сетите се оне Јерменије где је одбранио пенал и пет зицера. Покушавали су са неким другим голманима и увек се враћали на Стојкета. Много га волим и поштујем. Али ок, нека буде Пепе Реина. Пре свега због ведрог духа и харизме коју преноси на целу екипу. Када сам дао гол против Стеауе у Букурешту, отишао сам испод трибине са навијачима Ливерпула и направио гест руком који је он протумачио као: ’Ја остајем овде’. После се на заједничкој вечери стално враћао на тај детаљ. Дође до мене, ухвати се за грб на мајици и каже: ’Милан, И стаy хере’. Сјајан је тип. Ево у Милану је после 10 дана постао лидер екипе. Као да је ту већ 10 година".
Почело је са Бранетом Новаковићем, завршило се са Џоном ван ден Бромом. Ретко који тренер са којим је радио током каријере може у ранг са Радомиром Антићем. Бар када је реч оси-вију и трофејима:
"У Воши сам променио неколико стратега и са свима сам имао коректан однос. Рецимо, Џелат Вукашиновић је стигао када сам већ завршио трансфер у Шахтјор, одрадили смо свега пар тренинга, али је на мене оставио пријатан утисак. Врло инспиративна личност, школован, образован, господин човек. Мени не треба много да схватим да ли се неко разуме у посао. Тако је било и са Луческуом, кога сам такође закачио тек пред крај своје авантуре у Доњецку. Види се одмах да му је фудбал у малом прсту. Шустер је форсирао шпански стил, различите игрице на тренингу, дружење са лоптом, без сувог трчања, све оно што фудбалерима прија. Ја ћу се определити за Болоњија јер је имао нешто што га разликује од свих осталих стручњака. Пре свега, сјајну играчку каријеру која је претходила овој тренерској. Он је са Стеауом освојио Куп шампиона и постао рекордер по броју наступа за репрезентацију Румуније. Потврдио се и на клупи као један од најпризнатијих стручњака у Европи. Ако се не варам, последњи је коме је пошло за руком да са Спортингом из Лисабона прекине доминацију Порта и Бенфике и освоји титулу шампиона Португала. Звучи чудно, захтевао је строгу дисциплину и наметао паклене припреме, а увек је имао подршку играча. У односу на Шустера, тражио је много трчања, али је дозвољавао импровизацију. Тачно је знао шта од кога може да очекује. Нешто попут Муслина. Муслин је тај шмекер који уме да осети играча. Сетите се да је Тадић код њега експлодирао и заиграо на нивоу свог потенцијала. Муслин му је први дао слободу коју сада има код Тен Хага у Ајаксу".
ТОП 11 Милана Јовановића (4-3-3): Реина - Срна, Видић, Маскерано, Данте - Џерард, Красић, Лосков - Мбокани, Торес, М. Суарез. Тренер Ласло Болоњи.
Тим за велика дела. Тим који би се шалио са Аустралијом у Нелспруиту.
"И онај тим би се у некој новој утакмици шалио са Аустралијом. Још сто пута да играмо, не би нас ниједном добили. Не би им помогли ни срећа, ни Красина лева нога. Ћути, не подсећај ме више..."
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар