Превелики притисак ломи и душу и тијело
Ментално здравље становништва угрожено због стреса. Радни стрес је проглашен болешћу 21. века, јер је други најчешће пријављени здравствени проблем повезан са послом.
Здравље 08.03.2019 | 15:19
У појавном смислу предњачи радни стрес, други најчешће пријављени здравствени проблем повезан са послом у Европи, али и код нас. Чак 50 до 60 одсто изгубљених радних дана приписује се радном стресу, па је сходно томе радни стрес проглашен болешћу овога века! Уз сарадњу стручњака, ове упозоравајуће податке је сакупио и обрадио Институт за психологију Филозофског факултета у Београду. Нама остаје да ставимо прст на чело и добро размислимо где смо као народ стигли и куда идемо, када је реч о овом аспекту наших живота.
С обзиром на то да још увек изостаје озбиљна друштвено и стручно осмишљена кампања очувања даљег пропадања менталног здравља становништва, постоје ентузијасти који удружени, својим самопрегором, уз помоћ донатора, бесплатно одржавају саветовалишта, креативне и психолошко-едукативне радионице, као и друге видове помоћи. Међу њима се издваја Удружење "Херц", једино специјализовано за рад са особама са неуротским поремећајима. Постоји 10 година и периодично одржава "Антистрес дан", на који су сви добродошли са било каквим проблемом који је изазвао одређени стрес.
Природу стреса, његову раширеност и степен интензитета, као и последице до којих доводи, објашњава психотерапеут психодраме Ивана Луковњак, стручни учесник недавно одржаног "Антистрес дана":
- Стрес представља реакцију организма када је он изложен већем притиску него што може да поднесе. Уколико предуго траје у континуитету, стрес може да истроши особу и физички и психички. У појавном смислу стрес може бити акутни и хронични. Акутни се доживљава када особа проживљава неку тешку трауматичну ситуацију као што је развод, смрт блиске особе, губитак посла... С друге стране, хронични стрес се јавља када одређене околности или животни услови почну да утичу на нормално психофизичко функционисање. Тај утицај не морамо споља да видимо, јер се свим силама трудимо да се носимо са животним изазовима. Међутим, нагомилавање таквих непрерађених стресних ситуација и реакција нас физички и психички исцрпљује, утичући на здравље и квалитет живота.
* Постоји ли у стресу нешто добро?
- Генерално посматрано, не постоји само негативан, већ и позитиван стрес. Позитиван стрес се јавља када нам се дешавају добре ствари и битна постигнућа на спортском, радном или образовном пољу. Позитиван стрес заправо покреће особу, наводећи је на деловање, бистрије размишљање, брже реаговање, спремност за акцију. Позитиван је и стрес узрокован несрећама и природним катастрофама, када добијамо неизмерну снагу за деловање. После престанка стресне ситуације могућа је краткотрајна реакција организма у виду дрхтања руку, знојења, убрзаног даха. Али то није стрес од кога се разболевате. На овај начин реагују осетљивије особе које теже подносе чак и мања оптерећења.
* Шта се дешава код негативног стреса?
- За разлику од позитивног стреса, који по правилу даје снагу за деловање, негативан даје осећај блокираности и немоћи. Он троши, јер се осећамо сатераним у ћошак, заробљеним, неспособни да сагледамо ситуацију и проблем који долази. Баш зато што не зна одакле долази, "заробљени" не може да приступи стресу ради решавања проблема. Губи се прегледност ситуације, не уочава се могућност за промене, због чега се одређена особа врти у кругу. А може доћи и до проблема "сагоревања" и разболевања, јер сопственим снагама није у стању да реши одређени проблем на адекватан начин. Међутим, у реалном животу не постоји права линија између позитивног и негативног стреса. Између су бројне нијансе испољене у виду опозита, као што је енергија и неактивност, радост и потиштеност, равнотежа и немир, поверење и забринутост... То омогућава да се у животу успостави равнотежа, а не по сваку цену одстрани све што се назива стресом.
* На одређена стресна дешавања не реагујемо сви исто.
- Сви се рађамо са одређеним наследним психофизичким предиспозицијама. Склоност ка одређеним начинима реаговања повезана је са темпераментом и карактером, васпитањем и социокултурном условљеношћу, односно квалитетом живота у окружењу. Постоји нешто као условни рефлекс у нашем одговору на стресне ситуације. Особа је, заправо, жртва својих емоција, позитивних и негативних осећања, као што су бес, потиштеност, страх, повређеност, кривица. Међутим, да би се добио ваљан одговор о природи узрока који доводе до реаговања на стрес, неопходно је укључење у разне видове психотерапија у којима се осветљава психолошка позадина таквих реакција.
УПОЗОРАВАЈУЋИ СИМПТОМИ
Стрес започиње доживљајем који може бити помисао на нешто опасно, или само слутња нечег непријатног. Такво стање успоставља одређене реакције у мозгу. У акутним ситуацијама реакције иду у смеру лучења адреналина који омогућава да се са непријатном ситуацијом изборимо. Ако такво стање дуго траје почиње да се лучи стресни хормон кортизол који на дуже стазе може довести и до нарушавања здравља. Да се нешто неуобичајено дешава показује измењено понашање одређене особе која у психолошком смислу постаје раздражљива, нестрпљива, деконцентрисана. Осим тога, уме да плане око ситница, бреца се, а може и да се повлачи и изолује. Лоше спава, а и сексуална функција бива нарушена. У физиолошком смислу јављају се несвестице, главобоље, болови у мишићима и зглобовима. На ове реакције организма посебно треба обратити пажњу јер могу да појачају било које присутно хронично обољење - опомиње психотерапеут Луковњак.
ПОТРЕБА ЗА "САВРШЕНСТВОМ"
Стрес се јавља и због тога што тежимо да у животу постигнемо "савршенство". То ствара велики притисак, па чак и насиље над својим животом и над самим собом. Изазови су неопходни, али је потребно да их прате наше снаге. Уколико се догоди да дођете у ситуацију да изазови превазилазе ваше снаге, стрес је неминовност. Под стресом се губи аутентичност, спонтаност и креативност. Јер, јурећи кроз живот за друштвеним вредностима које су наметнули други, губимо себе - каже наша саговорница.
Новости
фото:интернет
Коментари / 0
Оставите коментар