Прича: Душан Литманен...!
И борба за фудбалску слободу. . .
Фудбал 10.03.2019 | 23:40
А у уторак је баш било спектакуларно. У стилу Гаврила Принципа. Као Јунајтед – Порто, као Депортиво – Милан, као Монако – Реал, као и тај фамозни Кристанбул.... За то се фудбал гледа, за то се наручује пиво више, за то се памти како сте “ту и тада“ гледали утакмицу “те“ сезоне. По том догађају мерите времена и сезоне у Лиги шампиона...
Уживали смо у уторак. Било је лепо. Прелепо!
Ми то нажалост немамо од ’92 кад су нас прогнали из елитног фудбала. Али имамо ту жицу да саосећамо са Валенсијом, Портом, Монаком, Депортивом... У уторак и са Ајаксом! Вазда за слабије. А у уторак је то било страшно изнад наших стандарда.
То није био фудбал, то није било изненађење. То је била филозофија. То је било васпитање!
Деца из оне школе где те увек уче да надиграваш са другима и покажеш класу. Ретко то прође у Европи, чешће не. У Лиги шампиона баш ретко. Али мора некад да проради. Мора некад да се врати. А најслађе је против тима у којем Герет Бејл зарађује колико А, Б и млади тим Ајакса. Са све платама, играча, тренера... ма свих!
Па још под диригентском палицом момка из Србије. Из Бачке Тополе.
Уф, како је плесао... Уф, како су се због њега “шибале“ поруке, делили статуси, наметала мишљења, наздрављало... Ми то у Србији нисмо доживели баааш дуго. Имао је Миха ону бомбу Челсију кад су нас бомбардовали, имао је Мијат онај гол у финалу, имао је Дејо ону симултанку са Дрим тимом кад су биле санкције... Имао је и Немања Видић велике партије, имао је и Бане Ивановић голове Ливерпулу. Али у историји наше земље, ниједан фудбалер није на тако великој сцени као што је“Сантјаго Бернабеу“ и на тако “роналдињовски“ начин пронео фудбалску славу Србије као у уторак Душан Тадић. Оно што гледамо уторком и средом већ годинама, никад није донело такву топлину око срца као у уторак када је Душан пробадао мач по мач кроз кутију у којој се батргао Краљ.
Душан Тадић за професорском катедром. Српски Сеск Фабрегас. Наше октриће да и овако фудбалски неписмени имамо нешто тако авангардно као што је “лажна деветка“. Замислите!
Секао је линије Реала као ножем. Као и пре три недеље. Тада му је срећа окренула леђа, тада га је и судија покрао. Али и тада је Мадриђанима послао поруку да жели да се надиграва. Да их фудбалски победи. Да им испише рок трајања на династији.
На Бернабеу су аплаудирали Марадони, Роналадињу, Анрију, Дел Пјеру(Месију не смеју)... Требало је и Душану Тадићу. Одавно нису видели да их неко тако развали. Да их одучи од фудбала. Био је то српски Јари Литманен. Да, да, онај Финац којем смо завидили деведестих што је главна “десетка“ у европском фудбалу док је Пикси био у Јапану, а Деја мучио примицач. Појавио се неки лик из Финске и игра фудбал као да је Бразилац. У оном прелепом Ајаксовом дресу АБН Амро. Он је био последњи Ајаксов фудбалер пре Душана Тадића који је дао шест голова у Лиги шампиона. Онда када је као нешто искуснији мајстор фудбала водио ону Ајаксову децу (Де Бурове, Овермарса, Седорфа, Клајверта...) на кров Европе. Заједно са брком Рајкардом и маторим Блиндом, Дејлијивим ћалетом који је у уторак уз Душана представљао глас здравог разума оној Ајаксовој млађарији да не баце петарду у мрежу Реала усред Мадрида.
Јари Литманен је ту сезону завршио са девет голова у Лиги шампиона, са “десетком“ на леђима. Иначе, име Јари је до средине 90-их у Холандији било често као да тренутно у Србији мушко дете назовете Фридрих или Патрик. Али већ 1995. године сте у Холандији имали седам пута више новорођенчади са именом Јари, 1996. их је било 18 пута више, а 1997. године чак 21 пут више.
Шта мислите, колико се у уторак Душана направило у Амстердаму и колико ће их се родити у наредних девет месеци?
Извор: моззартспорт
ФОТО: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар