Непознати детаљи из каријере Огњена Ожеговића...

Тренирао сам у Борусији, Руи Кошта хтео да ме доведе у Бенфику, звала и Сампдорија! Позајмљени нападач Партизана истиче да се саиграч у Арсеналу из Туле, Лука Ђорђевић, свакодневно распитује о црно-белима. . .

Фудбал 10.03.2019 | 23:00 У Србији девет клубова, укључујући и вечите. У иностранству кинеска епизода и тренутно позајмица руском Арсеналу из Туле. Сања Огњен Ожеговић да би могао и на запад, да има квалитет за јачу лигу од садашње, а како сам истиче било је прилика у прошлости да се опроба у јачим такмичењима, међутим, никад се коцкице до краја нису сложиле.

Иако има само 24 године, српски шпиц је доста тога у каријери већ претурио преко главе, о чему је нашироко разговарао са званичан сајт Арсенала, откривши досад непознате детаље из животне и спортске приче.

Најпре о томе како је уопште почео да се бави фудбалом.

„Отац Маринко је бранио за некадашњег друголигаша у СФРЈ, Рудар из Велења. Пре 20 година стао је међу стативе, а ја сам му пуцао пенале и тако је све
почело, то су били моји први тренинзи. Иначе, добио сам име по Огњену Петровићу, некадашњем репрезенатативном голману, самим тим и Маринко је желео да будем чувар мреже, али сам десет година после првог тренинга завршио у нападу, јер ми је досадило да браним“, сећа се Ожеговић почетака, истичући да му је идол у детињству био бразилски Роналдо.

А у детињству је правио разлику у односу на вршњаке, те је брзо превазишао средину и схватио да ће фудбал играти далео од родне Градишке.

„Без лажне скромности, могу да кажем да сам у Босни и Херцеговини био баш добар фудбалер. Две године сам важио за најбољег младог играча на том подручју. Једног дана родитеље је позвао Петар Кривокућа из Црвене звезде и предложио прелазак на Маракану. Почео сам у млађим категоријама црвено-белих кад ми је било 14 година, касније ишао у бањалучки Борац, па у Банат на позајмицу. Кад сам потписао професионални уговор био сам капитен кадетске репрезентације и играли смо квалификације за Првенство Европе 2013, које смо и освојили у Литванији. Истина је да сам пре формализованог преласка у Звезду, тренираио годину дана са Борусијом из Дортмунда, али нисам могао да потпишем уговор са само 16 година“.

После Звезде, а пре Партизана, пробао је у Банату, Вождовцу, Раду, Јагодини, Борцу, Војводини и Чукаричком. Све до Новог Сада скромне минутаже, сходно њима и учинак.

„Био сам млад, а тренери у Србији имају ту карактеристику да се углавном ослањају на искусније играче. Говорили су ми: „Огњене, сачекај, бићеш на клупи...“. Нисам хтео да будем резерва и зато сам се селио из клуба у клуб у потрази за што бољим статусом. Неки пут је успело. На пример у Војводини, што ми је био најбољи период у каријери, јер смо завршили као трећи, иза Звезде и Партизана, а у квалификацијама за Лигу Европе тукли Самподирију, уз моја два гола. У дресу Воше постигао сам и најлепши гол у Суперлиги за сезону 2015/16, маказице против Јавора“.

Каже, могао је већ тад преко границе. У неке баш познате клубове.

„Било је интересовања баш Сампдорије и Бенфике. Разговарао сам са спортским директором лисабонског клуба, Руијем Коштом, рекоа ми је „или те узимамо одмах или купујемо другог нападача“. Војводина није желела да ме пусти, објашњавајући то намером да ће изборити пласман у групну фазу Лиге Европе. Е, онда је до трансфетра дошло 2016, кад сам понуду из Кине, позвао ме бивши стратег Црвене звезде Славиша Стојановић, објаснио да је Чангчун Јатаји спреман да плати обештећење и тако сам завршио у Азији. После годину дана понудили су ми продужетак сарадње на још једну сезону, међутим, одувек сам сањао да играм у јачој лиги, те сам рекао себи „Огњене, кад будеш имао 35 година врати се у Кину“.

Уследио повратак у Србију, 20 погодака у Чукаричком и најбоља препорука за трансфер у Партизан, иако је претходно био члан Звезде. Русе је занимало – како?

„Можда је чудно само на први поглед. Мој отац је био велики навијач Партизана од малена, тако сами ја почео да подржавам црно-беле, али... Одрастао сам у Босни, у малом граду, приметио ме велики клуб и наравно да нисам могао да одбијем позив Звезде. Иако сам шест година био део црвено-белих, све време сам навијао за Партизан. Нисам то могао јавно тад да кажем, али ми је сан одувек био да заиграм у Хумској. Имао сам резервисане авионске карте, на аеродрому чекао лет за Русију, требало је да стигнем на преговоре са Амкаром и Рубином, кад сам добио позив из Партизана, променио сам правац, запутио се на стадион и све завршио за десет секунди“.

Боравак на црно-белој страни Топчидерског брда памтиће, између осталог, по пласману у групну фазу Лиге Европе и голу Јанг Бојсу за пролазак групе, међутим, доласком Рикарда и Николића изгбио је место у тиму, па је пред крај лета послат на позајмицу. Она истиче у јуну, а могло би да се деси да се осимОжеговића ка Партизану запути његов саиграч, Лука Ђорђевић, црногорски нападач ког је Зенит послао такође на позајмицу у Тулу.

„Лука је велики Гробар. Колико видим, више воли Партизан него своју породицу. Сваког дана гледа снимке старих утакмица црно-белих, стално ме пита о Партизану, заједно гледамо утакмице и фудбалског и кошаркашког клуба“.

У међувремену, крај Ожеговићевог имена тек по један гол и асистенција.

„Био сам стартер само против Рубин и Спартака, иако ми је тренер Кононов увек причао да ћу играти. Нови стратег Червеченко ми је предочио „ако заслужиш – играћеш“. Даћу 101 одсто себе и на пролеће ће сви видети новог Огњена. Никад не одустајем, борац сам и зато су ме навијачи волели у свим клубовима за које сам играо. Циљ ми је да се домогнем лига петице. Мада, руско првенство спада баш на пето место у Европи, по мојој оцени. Свиђа ми се ваша земља, волео бих да останем, а ако не успем, пробаћу негде друго“, допунио је Огњен Ожеговић.

Извор: моззартспорт