Бата вс Ђука! Утисци и бројеви - све на страни Мирковића!

Парадоксално, Партизан лошије стоји на табели ове сезоне, али игра боље него у завршним месецима мандата бившег тренера. . .

Фудбал 05.03.2019 | 23:40
Бата вс Ђука! Утисци и бројеви - све на страни Мирковића!
И утисак и бројеви. У оба сегмента „шиша“Партизанов актуелни тренер бившег. Можда је рано за поређења, можда никад неће радити у иностранству, водити тим налик Валенсији, пласирати се у групну фазу Лиге Европе и у њој презимити, можда ће му зато и банковни рачун бити тањи, али почетних седам месеци на клупи наговестили су да Зоран Мирковић по потенцијалу може да надмаши некадашњег колегу из репрезентације Мирослава Ђукића. Да је летошња рокада на клупи била оправдана и смислена постаје јасно ако се баци поглед на то како је играла екипа у већем делу мандата претходног шефа стручног штаба и на шта личи под Батиним вођстом.

Прво о утисцима: за разлику од Ђукићевог Партизана, који је у једном тренутку био негледљив, спор, безличан, деловао као тим који не изазива емоцију чак ни у тренутку кад се трећи узастопни пут осваја пехар Купа, Мирковићев – по уложеним средствима чак и скромнији – сродио се са Гробарима бар у оном делу који подразумева борбу, агресију, пркос, чак и кад не иде. Није то још испраћено богзна каквом подршком с трибина, али одјеци, нарочито после дерби утакмица, једино способних да дигну температуру у нашем фудбалу, више су него позитивни.

У оба случаја, пред крај септембра у Хумској и минуле суботе на Маракани, деловало је да је Партизан одлучније од Црвене звезде ушао у сусрет. Да је „набријан“. Да с „ножем у зубима“ кидише на ривала, што није био случај ниједном код Ђукића. На оба меча дао је голове из игре (мајсторија Рикарда и спретностНиколића), док је код претходног стратега у три дербија у сезони 2017/2018 такође постигао два гола, оба из једанаестераца (Сума и Ожеговић). То је могло да се тумачи аксиомом да Мирковић више „осећа клуб“, зна важност дербија, те иако је прекардашио у појединим ситуацијама (што и сам признаје), није ли баш то показатељ страсти, насупрот човеку који сталожено (и то је врлина, мада не увек) гледа дерби као да је реч о некој обичној утакмици?

Затим о бројевима: током првих седам месеци 2018. Мирослав Ђукић је претрпео чак седам пораза, аМирковић у наредних седам један једини. Обојица су били штопери, сходно томе требало би да знају битност игре у одбрани, али је ужасан податак по амбиције Партизана да су га „шамарали“ Плзењ, нишки Раднички, Црвена звезда, Чукарички, Војводина, Вождовац и Радник за време бившег тренера током 2018, док је актуелни на узорку од 28 утакмица потписао само једну капитулацију, у истанбулском реваншу с Бешикташем. Није сад ни то неко велико достигнуће, било је недозвољених ремија (Чукарички, Спартак, Напредак, двапут Младост), провлачења кроз иглене уши у првом делу сезоне против ОФК Бачке и Пролетера, али Мирковић на домаћој сцени и даље не зна за пораз.

Штавише, за разлику од Ђукића, може да се похвали најбољом одбраном у Суперлиги (само девет примљених голова у 24 кола) и податком да је тек пет пута морао да јури вођство противника. Углавном га је стизао, осим у том реваншу плеј-офа за пласман у Лигу Европе. Сад, што није и окретао, други је падеж, али дефанзивно Партизан са Батом сасвим пристојно изгледа.

Баш због тога делује да су у праву бивши тренери Партизана, легенде клуба, кад кажу да би Бати требало дати шансу, без обзира што, ако ћемо реално, титулу неће освојити и што је тренутно трећи, за разлику одЂукића који је цело првенство провео на другом месту, то је једини параметар који му иде у корист, мада је питање шта би било да нема чудесне серије нишког Радничког. Највећи Мирковићев добитак је у сазнању да је, за разлику од претходника који је често лутао, тумбао, прекрајао и грешио, из кадра којим располаже извукао максимум, да боље од овога што има тешко да може и једино остаје утисак како његове идеје око формирања екипе нису до краја подржане, највише из финансијских разлога. Насупрот Ђукићу, који је имао у рукама најскупље појачање у историји клуба Сејдубу Суму, па и за наше услове солидно плаћеногОгњена Ожеговића, Мирковић гура с јефтинијом екипом, тренутно крајцованом и повредама битних првотимаца попут Пантића и Марковића, правећи од ње компактну целину.

Најбоље се то видело у оба дербија, и ономад и сад се причало како ће Партизан малтене бити петардиран, па чак и да се узму као тачне претпоставке како је Црвена звезда не само скупља, него и на неким позицијама појединачно или биографски квалитетнија, Парни ваљак је на терену деловао јединствено, тимски, стабилније, знао је боље да спроведе план игре и задовољнији је завршио утакмице у односу на очекивања у оба навијачке табора. То умеће да Партизан делује тимски, да не губи главу јесте видљив помак у односу на претходног тренера, али да би оцена била још повољнија морао би Мирковић да добије још које појачање у офанзивном делу тима. Можда неку „десетку“ или крилног нападача – јер и даље су непознате могућности ровитог Мусе Нџаија – па да сама игра постане ефектнија, бржа, да се не базира само на дисциплини, већ да у њој буде и лепршавости, пошто Партизан баш то иште.

Кад и ако буде добио, као Мирослав Ђукић на пример, појачање од 1.650.000 евра или бар упола те цене, од Бате ће моћи, па и морати да се захтева бржи, конкретнији, нападачки потентнији Партизан. Дотад ће остати мистерија зашто чешће не користи Зорана Тошића, јер ако је већ на клупи, играч таквог калибра морао је да се нађе и на терену макар у финишу дербија.

Ако не коригује тај детаљ, што је тренерско право, већ на следећем Зоран Мирковић би морао да обузда себе. Колико год показивао емоције, нити је лепо, нити васпитно, нити у духу вредности клуба да од првог до последњег минута „скаче за врат“ судијама. Чак и да је у праву  – а нико на овом свету није баш за све – има Партизан знатно већих проблема од одлука абитара. Какве год биле. Има и тренера који те недостакте очигледно уме да прикрије и штета би била ако би се, као у временској машини, вратио у период од пре две деценије кад је тукао Дробњака, хватао за међуножје Јарног, кидисао на људе у црном... И за њега, и за црно-беле, и за овдашњи фудбал.

Јер фудбал су и бројеви и – утисци.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт, МН Пресс

Коментари / 0

Оставите коментар